fbpx

Још се не зна ко је одговоран за потпорне зидове на Коридору 10

0
(0)

„Зидање Скадра на Бојани“ названа је у јавности градња Коридора 10 кроз Грделичку клисуру на деоници Грделица (Горње поље) – Царичина долина у којој су се већ неколико пута обрушавали потпорни зидови.

Последњи пут, пре девет дана, је изгледа превршио меру па се од правдања објективним околностима и најтежим градилиштем у Европи, стигло и до ангажовања БИА-е и захтева од Суда части Инжењерске коморе да одузме лиценце 16-рици инжењера који су учествовали у пројектовању, извођењу и надзору ове деонице код Предејана.

У целој причи откривено је много детаља од којих је свакако најфасцинантнији да је најмање 11 пута мењан пројекат на овој деоници и да. како су изјавили из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ових дана, садашњи пројекат нема грађевинску дозволу. До сада смо слушали о нелегалној изградњи кућа на обалама река и водотоковима, на заштићеним врховима планина, о градњи читавих дивљих насеља, а сада да нам се и најважнији инфраструктурни пројекат у држави гради без грађевинске дозволе. Како је Министарство грађевинарства навело у пријави Инжењерској комори, законске процедуре приликом накнадних 11 ревизија се нису поштовале, а сумња се да су све допуне главног пројекта последица директног договора између инвеститора и извођача.

Такође, некима овај захтев за кажњавање инжењера делује и као тражење жртвеног јагњета с обзиром да ниједном речју међу одговорнима није поменут нико ни из надлежног Министарства нити из редова званичног инвеститора Коридора Србије. Ни једни ни други нису јуче хтели да одговоре на питања Данаса.

Милутин Игњатовић, генерални директор Саобраћајног института ЦИП који је израдио први главни пројекат 2010. године и чији су се инжењери, између осталих нашли на „црном“ списку Министарства, изричито тврди да „ово што гледа Србија, овај зид са микрошиповима што се руши, то није пројекат ЦИП-а“. Он напомиње да на овом пројекту није радио ниједан раник и ниједан инжењер ЦИП-а.

– Они су мењали пројекат а да нам нису дали ни на увид, нити су тражили нашу сагласност. Уобичајено је да се фирми која је радила основни пројекат пошаље на измене ако има потреба. Ово што се ради су будалаштине. Нико не може да окриви пројекат. Ако и има нешто да се поправља, то се поправља у току, а нама је пројекат отет и дат неким другим приватним фирмама – огорчен је Игњатовић.

Он указује и на изјаве претходног директора Коридора Србије Дмитра Ђуровића који је, подсећа Игњатовић, стално причао о уштедама добијеним препројектовањем.

– Где су сада те уштеде? – пита Игњатовић.

Иначе, актуелни директор Коридора Србије Зоран Бабић је пре неколико дана изјавио да ће санација ове косине која се обрушила коштати око седам милиона евра. Ако ово доведе до још једног одлагања пуштања у рад Коридора, штета се неће мерити само парама потрошеним на грађевинске радове већ и изгубљеним приходима од путарине.

Такође је, рецимо, занимљиво да је прва изјава Зорана Бабића, директора Коридора Србије на ову тему била да се овако нешто очекивало.

– Предвидели смо их, зато што вршимо свакодневни мониторинг на свим косинама. Још у априлу смо знали да пројектно решење није адекватно и били смо сигурни да ће до оваквог сценарија доћи. Пре шест дана се кренуло са извођењем радова на галерији, нажалост, природа нас је предухитрила – рекао је медијима Бабић. Звучи невероватно, али ни осам година након израде главног документа, ни после 11 измена, пројекат није одговарајући.

Професор на Грађевинском факултету Милош Лазовић, иначе један од ангажованих стручњака у тиму који је радио на нострификацији пројекта извођача радова, шпанског Азвиа, чиме је замењен претходни ЦИП-ов пројекат, истиче да за сада још није утврђено који су узроци довели до обрушавања.

– Неопходно је да Коридори Србије као носиоци посла направе анализу могућих узрока обрушавања. То могу бити недостаци у пројектној документацији, недовољно добра геолошка и геотехничка испитивања или недовољно добро извођење радова по пројекту или комбинација свега тога. Има пуно да се ради како би се утврдило где су узроци – објашњава Лазовић.

На питање, да ли је све то требало урадити приликом израде пројекта Лазовић каже да геолошка истраживања нису урађена у довољном обиму због чега се и приступило измени пројекта.

– Донет је закључак да састав терена није онакав какав је био у пројекту. Нова мерења су показала одступања у геолошком саставу терена и да на 40 метара дубине долази до клизања тла. Ово је сложен проблем и тешко је парцијално оцењивати ко је крив – закључује Лазовић.

Иначе, прва обрушавања су се десила још 2015. године, а затим у априлу 2017. године, па онда и у марту 2018. и на крају у августу 2018. године. У Грделичкој клисури утврђено је 20 ризичних клизишта.

Илић: Криви Министарство и Коридори Србије

Бивши министар инфраструктуре Велимир Илић каже за Данас да су највећи кривци за ово што се десило на Коридору 10 Министарство и Коридори Србије који су били упознати са тиме да на овом пројекту постоје неправилности које је утврдила Владина комисија, али нису реаговали.

– Пројектна документација не сме да се мења без сагласности пројектанта, а овде се очигледно то десило. Велика је одговорност Министарства и Коридора јер није одређен државни надзор. И сам директор Коридора је својевремено говорио да желе да уштеде. У овом случају није урађен државни надзор, није на тендеру изабрана фирма која ће то да ради, већ је урађен интерни надзор, а тако се не поступа када су у питању велики инфраструктурни пројекти као што је овај – истиче Илић.

Он напомиње да је и сам „махао“ извештајем у ком је Владина Комисија утврдила да на овој деоници постоје неправилности, да су пажњу на то скретали и стручњаци, али да ни Зорана Михајловић ни директор Коридора (у то време Дмитар Ђуровић – прим.а.) нису предузели ништа. Илић напомиње да је до овога дошло због „финансијских малверзација“ и да неко мора да одговара.

– Ево, нека сада Влада или још боље Инжењерска комора формира тим од независних стручњака који би преиспитали све тендере, то би прво требало урадити – наглашава Велимир Илић. Љ. Буквић

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Фото: ФоНет/ Љиљана Стојановић

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србију до краја године чека још три милијарде евра Вучићевог новог дуга

5 (2) Други пакет помоћи привреди који обухвата двомесечну исплату 60 одсто минималне зараде, што …

Како Весићево “Око соколово” пуни џепове напредњака Мијаиловића и Горана Весића

0 (0) Јавна набавка београдског Паркинг сервиса за куповину џипова „Ранге Ровер“, расписана је са …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *