Како је Александар Карађорђевић опростио ратну одштету Хрватима и Словенцима вредну 13 милијарди франака у злату

Како је Александар Карађорђевић опростио ратну одштету Хрватима и Словенцима вредну 13 милијарди франака у злату

ПОСЛЕДИЦЕ уједињења са Хрватима и Словенцима нису се манифестовале само на политичком плану. Економске су биле још ригорозније. Цена коју је српски народ морао да плати због стварања заједничке државе била је превисока.

Учесници Мировне конференције били су спремни да признају ратну штету Србији, због поднетих људских жртава и материјалног разарања, али су истовремено захтевали да Хрватска и Словенија плате ратну штету, јер су биле на страни поражене Аустроугарске.

Чланови југословенске делегације су се и на званичним сесијама и у кулоарима залагали за то да се Хрватима и Словенцима опрости ратна штета. Српски представници, очито, нису знали колико тај опрост може да наштети српском народу. Др Анте Трумбић је на сваком кораку истицао да би било “политички штетно и непопуларно да Хрвати и Словенци плате ратну штету својој браћи Србима, са којима су се тек ујединили.”

Овим проблемом се лично бавио и регент Александар Карађорђевић, инсистирајући да не треба распињати народе новог краљевства Срба, Хрвата и Словенаца и “да се питање о ратној штети треба да реши праведније за нас”.

НА КРАЈУ, представници великих сила су прихватили захтев југословенског регента да се Хрватима и Словенцима опросте сва ратна дуговања. Али то је истовремено значило и ускраћивање права Србији за ратну штету. Др Велизар Јанковић, који је као финансијски експерт био у југословенској делегације у Паризу, сведочиће доцније да је од 13 милијарди француских франака, колико је износила ратна штета Србије, нова југословенска држава, после великодушних материјалних опраштања “својој браћи преко Дрине”, могла да очекује нешто мало више од 500 милиона франака.

Док су српски политичари великодушно опростили материјалне обавезе своје “хрватско-словеначке браће”, такав однос хрватски и словеначки политички прваци нису имали према финансијским обавезама Србије. Њихово лицемерје се најбоље осетило 1921. године, када је доспела отплата државног дуга Краљевине Србије Француској, за кредите узете у току Првог светског рата, ради збрињавања српске војске и рањеника на Крфу. Др Анте Трумбић је за скупштинском говорницом поставио питање: “Да ли се те обавезе односе и на Хрвате и Словенце, пошто они тада нису живели у Краљевини Србији?”

Иван Миладиновић, Новости.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Содома и Сотона који се мало, мало па облизује

Содома и Сотона који се мало, мало па облизује

Усташки зликовац, Макс Лубурић, касапио је и клао. Могао је, јер је био „на казану“ …

Опроштај од трагично настрадалог дечака: Аплауз се проломио Карабурмом (видео)

Опроштај од трагично настрадалог дечака: Аплауз се проломио Карабурмом (видео)

У београдском насељу Карабурма окупљени грађани аплаузом су се, по жељи оца страдалог дечака, опростили …

2 Коментара

  1. Ako oni odlucuju ? Da rezervisem sanduk i pogrebnu opremu nestace….

  2. kriscani, prastajte i zaboravljajte, jedno lice pa drugo okrecite, dobro misljase nas veliki kralj ujedinitelj, i on dade dobar komad zemlje a dobi krajlicu rumunijanku oficirima za zabavu a za sebe marsalsku palicu, a sad njegovim stopama i ovaj bosanac, ne samo da ne trazi ratne ostete vec daje i sakom i kapom i ono naj svetije, pa i odvaja od usta sirotinje, pa onima okolnim kojima teba daje.
    predlazem da imenom, ovoga kandidata nove svetske vlade, u svakom gradu nazovete naj duzu ulicu a umesto beograda nazovete prestonicu jazbinom vuka manitoga.
    tome kurjaku mnogi podoji ko no romulus i remus a i danas ih ne malo ima, a sve posteno placa kreditima.
    vidim nema komentara o delima koja za sobom ovaj bosanac ostavlja, pa mislim da su vam po volji i za vase potrebe prijatna, aj reko da vam pomognem predlogom kako da izrazite zahvalnost velikom strategu i ucitelju.
    mande te se onog ,,bez dlake na jeziku,, kad se vidi da je cupav ko jeverice rep a jos je na nezgodnon mestu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *