fbpx
Насловна / Свет / Америке / Како је америчка елита очерупала природне ресурсе у Украјини?

Како је америчка елита очерупала природне ресурсе у Украјини?

5
(6)

Због чега се у средишту новог скандала у САД налази породица Бајден и зашто је Кијев увучен у предизборну кампању Американаца?

Америку потреса нови политички скандал у чијем су се средишту нашли Украјина и Џо Бајден. Међутим, што се дубље улази у суштину ове приче о новцу, политичким притисцима и корупцији, све је јасније да се овде заправо ради о огољавању намере практично целокупне америчке елите, и леве и десне, да се домогне украјинског новца и енергетских резерви.

Америчка Демократска партија није могла да се помири са победом републиканца Доналда Трампа на изборима 2016. године и покренула је више десетина истрага против председника. Под микроскопом се проучава његова предизборна кампања, наводно мешање у изборе, финансије, односи са женама и још много тога. Сада када је пред демократама претња поновног избора Трампа, партија је најавила почетак нове истраге.

Доналда Трампа сумњиче да жели да организује „мешање Украјине“ на предстојећим председничким изборима у Америци. Односно, да у Украјини обнови истрагу против породице Џоа Бајдена, најозбиљнијег противника Трампа на предстојећим председничким изборима 2020. године. Спутњик објашњава зашто је Кијев увучен у предизборну кампању Американаца.

ВЕЛИКА ИСТРАГА

Белој кући су се обратили председници три одбора Представничког дома америчког Конгреса. Демократе Адам Шиф, Елиот Ингл и Елајџа Камингс (који предводе Специјални одбор за обавештајне послове, Одбор за спољне послове и Одбор за надзор и Владине реформе) написали су писмо Трамповом саветнику Пету Чиполонеу у којем говоре о својим сумњама на рачун шефа државе.

Парламентарци наводе да су у протекле две године Трамп и његов лични адвокат Рудолф Ђулијани наводно покушавали да приморају украјинске власти да спроведу две истраге под плаштом антикорупцијских активности. Прва је истрага против Украјинаца који су пружили кључне доказе против шефа Трамповог предизборног штаба Пола Манафорта.

Истрагу о Манафорту покренуо је специјални тужилац Роберт Малер, који се бавио случајем „мешања Русије“ у изборе 2016. године. Трампова тренутна намера да повеже Демократску партију и сведочења Украјинаца против Манафорта, како сматрају сенатори, има за циљ „поткопавање непобитних доказа мешања Русије у председничке изборе у Сједињеним Америчким Државама, које је представио специјални тужилац Роберт Милер“.

Циљ друге истраге на којој је наводно инсистирао амерички лидер је син бившег потпредседника Сједињених Америчких Држава демократе Џона Бајдена – Хантер Бајден. Он је био члан управног одбора украјинске гасне компаније која се нашла под истрагом. Сам Џо Бајден је, по сопственом признању, док је био потпредседник, затражио смену главног тужиоца Украјине, који је истраживао активности гасне компаније.

Како би поткрепили своје сумње, аутори писма наводе телефонски разговор Трампа и председника Украјине Владимира Зеленског од 25. јула 2019. године. Напомиње се да се амерички лидер „изненада усредсредио“ на ове истраге. Он је нагласио да је „уверен да ће нова украјинска Влада бити у стању да брзо побољша имиџ Украјине и да доврши истрагу случајева корупције који су ометали сарадњу Украјине и Сједињених Америчких Држава“.

Осим тога, демократе су посумњале да је председникова жеља да задржи 250 милиона долара, које су Конгрес и Пентагон одобрили за помоћ Украјини, у вези са његовим захтевом да се обнове истраге. Они сматрају да је Кијев приморан да бира између „заштите од руске агресије без америчке помоћи и коришћења (украјинског) правосудног система који служи интересима Трампове кампање“.

ГАСНИ ИНТЕРЕСИ

Да би се схватило на какав је жуљ демократа стао Трамп, сетивши се ове две истраге, треба се подсетити главног интереса који Сједињене Америчке Државе имају у Украјини. Ради се о гасу из шкриљаца.

Још 2013. године Сједињене Америчке Државе, на чијем челу је био демократа Барак Обама, потписале су са Украјином и њеним лидером Виктором Јануковичем споразум, према којем су компаније за производњу нафте и гаса „Шеврон“ и „Ексон мобил“ добиле дозволу за развој и производњу гаса у Лавовској, Харковској и Доњецкој области. На пример, уговор „Шеврона“, вредан 10 милијарди долара, давао је америчкој компанији право да развија и користи екстраховане угљоводонике током 50 година.

А у мају 2014. године Хантер Бајден, син тадашњег потпредседника САД Џоа Бајдена, је добио функцију у највећем приватном произвођачу гаса у земљи „Буризма холдингс“. Тада је Бела кућа нагласила да је Хантер Бајден приватно лице и стога ништа не спречава њега ни неког другог члана породице америчког потпредседника (који је одговоран за америчко-украјинске односе) да води компанију. Чак и поред недостатка искуства у енергетском сектору и без било какве везе са њим.

Месец дана пре Хантера Бајдена у одбор директора „Буризме“, чији је власник био штићеник председника Виктора Јануковича министар екологије Николај Злочевски, придружио се још један утицајни Американац финансијер Девон Арчер. За њега се зна да је био на истом колеџу са Кристофером Хајнцом, пасторком америчког државног секретара Џона Керија, а касније је био копредседавајући за националне финансије у председничкој кампањи бившег сенатора 2004. године. Такође се зна да су Арчер и Хантер Бајден партнери америчке компаније „Роузмонт Сенека партнерс ЛЛЦ“, која је од пролећа 2014. до јесени 2015. године месечно добијала велике трансфере од „Буризма холдингса“.

Интересовање за приватну гасну компанију делимично се може објаснити чињеницом да је она поседовала дозволе за развој и производњу гаса у Дњепро-Доњецком и Азовско-Кубанском басену, који се налазе у областима које су биле ван утицаја Украјине. Са друге стране, „промовисање развоја демократије“ и „обуздавање московског агресора“ много је лакше, ако у својим рукама држите највреднију имовину у земљи – угљоводонике.

СЛУЧАЈ „БУРИЗМА ХОЛДИНГСА“

Истрагу о „Буризма холдингсу“ покренуо је украјински генерални тужилац Виктор Шокин у оквиру борбе против корупције. Власник компаније Злочевски напустио је земљу убрзо након промене власти, а Шокин се заинтересовао за активности компаније коју је он водио.

Како пише колумниста конзервативног америчког листа Хил, он је успео да се упозна са званичним Шокиновим досијеом у случају „Буризма“. Према овим документима, горе наведени трансфери су на крају били намењени лично Хантеру Бајдену и Арчеру. Са тим у вези, главни тужилац је намеравао да саслуша америчке бизнисмене, али није успео то да уради.

Сада већ бивши потпредседник Џо Бајден 2018. године јавно је говорио да је у марту 2016. године у име америчког председника Барака Обаме притиснуо украјинског лидера Петра Порошенка. Он је претио да ће, ако Шокин не оде са функције, Вашингтон повући исплату од милијарду долара за Украјину, осуђујући државу на банкрот.

„Погледао сам их и рекао: ’Одлазим за шест часова. Ако (до тада) тужилац не буде отпуштен, нећете добити новац‘“, нагласио је Бајден.

Шест часова касније тужилац је био отпуштен, а његово место заузео је Јуриј Луценко. У интервјуу за агенцију „Блумберг“, он је изјавио да Тужилаштво нема никаквих доказа о кривичним прекршајима Хантера Бајдена ни његовог оца.

А онда још једно приватно лице, лични Трампов адвокат Ђулијани, одлази у Шпанију крајем јула ове године на састанак са личним помоћником Зеленског Андрејем Јермаком. Стране су тада разговарале о могућем састанку шефова држава, а током наредне недеље Ђулијани је на свом налогу на Твитеру написао неколико објава које су откриле активности Џоа Бајдена и његовог сина.

Амерички конзервативни медији прежвакавају ову тему – махинације Хантера Бајдена и упорни „апел“ његовог оца да отпусти Шокина, још од маја, али није дошло до великог скандала. Стога је сумњиво што се четири месеца касније Демократска партија изненада забринула и одлучила да истражи „Трампово мешање у изборе путем притиска на Украјину“. Узгред, овај притисак је исти онакав какав је вршио Бајден да би уклонио главног тужиоца.

Међутим, наставак истраге против бившег акционара „Буризме“ може уплашити америчке инвеститоре, који већ сматрају да је неисплативо улагати у украјински посао са нафтом и гасом. Тако је 2014. године председник Одбора директора „Буризме“ Алан Аптер испричао за портал „РБК-Украјина“ да, када се ситуација у Украјини стабилизује, компанија намерава да се свесно укључи у привлачење америчких инвестиција.

Штавише, ако су медијске претпоставке о улози Џоа Бајдена у постављању његовог сина тачне, онда то говори о постојећим споразумима између Обамине администрације и нове украјинске владе 2014. године. Могући наставак истраге против Хантера Бајдена управо тим споразумима представља претњу.

Зато најава о почетку нове „велике истраге“, можда прве у последње три године, није усмерена на подривање Трамповог положаја, већ на очување својих интереса у иностранству. Амерички сан о испоруци сопственог гаса у Европу, чак и ако је добијен у Украјини (што истовремено омогућава да се забоду клинови у точкове руске економије), и даље ће остати сан, али Сједињене Америчке Државе не намеравају да се повлаче.

Насловна фотографија: AP Photo/Visar Kryeziu

Извор Спутњик, 21. септембар 2019.

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

МЕРKЕЛ: Морамо ограничити слободу говора и мишљења, због безбедности! (видео)

5 (2) Особа која је својевремено са гнушањем одбацила немачку заставу са своје бине јавно …

Kрушик прави профит, а рачуни у блокади

5 (4) Фабрика наоружања Kрушик прошлу годину према финансијским извештајима завршила је са обавезама од …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *