Како је Етихад „измузао“ стотине милиона евра из Ер Србије

Како је Етихад „измузао“ стотине милиона евра из Ер Србије

Одмах након што је престолонаследник Уједињених Арапских Емирата, шеик Мухамед бин Зајед за готово упола цене добио хотел на Копаонику, док се за српску страну не зна да ли је и чиме награђена, уследио је први озбиљнији посао са арапским партнерима – приватизација Јат ервејза.

За партнера који би требало да подигне домаћу авио-компанију већ утонулу у дугове, изабран је Етихад који је управо тада градио нову пословну стратегију чија је основа била окупљање мањих компанија.

У старту се постављало питање колико је то добар посао, пише Данас.

Наиме, за 51 одсто удела у новооснованој Ер Србији из буџета је издвојено 90 милиона долара уз обавезу да ће бити намирени претходни дугови Јата од 237,7 милиона долара.

Од тог износа, одмах је отписано више од 137 милиона долара обавеза према државним фирмама и институцијама.

Такође, из државне касе планирано је да се у наредне три године издвоји још 326 милиона долара као помоћ фирми да започне успешан продор.

Етихад је, уместо директног улагања, позајмио Ер Србији 40 милиона долара које је касније конвертовао у свој удео – 49 одсто.

При том, уговорима који никада нису објављени, осим неких делова у чију се оригиналност сумња, предвиђено је да Етихад постави комплетан менаџмент, чије су плате, одређене према стандардима у Абу Дабију, фактурисане Ер Србији а рефундирала их је Влада Србије.

Све одлуке доносило је тако оформљено руководство без икаквог утицаја српске Владе или домаћих стручњака.

Проблематичан је био и начин ширења флоте Ер Србије, која се очекивала од Етихада, јер су уместо нових авиона, изнајмљена два стара Ербасова који су потом дати у подзакуп домаћој авио-компанији по цени која је била три пута већа него што је за њу платио арапски партнер.

Посебан удар на пословање тако приватизоване компаније била су два кредита која је 2015. и 2016. одобрио Етихад – један од 56,5 други 63 милиона долара, са изузетно високом каматом од 6,55 одсто и трошковима обраде тешким по чак 7,5 милиона евра.

Поређења ради, у том периоду кредити су се на финансијском тржишту могли наћи са приносом и мањим од 2,5 одсто.

Само на име камате по сваком кредиту дуг према Етихаду увећан је за 20 односно 23 милиона долара.

Држава се надала да ће отплату тих кредита, доспелих у јуну прошле и мају ове године олакшати Етихад као сувласник, али предлог да због тешкоћа пословања изазваних пандемијом отпише 82 одсто дуга, једноставно је одбијен.

Практично, Етихад се повлачи из посла са Србијом.

Влада је 30. децембра прошле године уплатила 100 милиона евра у замену за њихових 31 одсто акција тако да је сада структура промењена, па држава има 82 одсто, а арапска компанија 18.

На челу Ер Србије и даље је Британац Данкан Нејсмит, помаже му Бранислав Маловић док су у Надзорном одбору четири члана које је именовао Етихад а пет је дала Влада Србије, међу њима је и саветница за медије председника Србије, Сузана Васиљевић.

Иначе, Нејсмит је на челу Ер Србије заменио Данета Контића, који је баш у време када је групација Етихад забележила минус од две милијарде долара, једноставно „нестао“.

Нови директор је пре ове функције био финансијски руководилац Ал Италије, која је банкротирала након што је правила дневно губитак од милион долара.

„Суштина проблема је то што је Етихад покушао да направи модел који Свис ерлајнсу није успео крајем прошлог миленијума. И они су покушали да инвестирају у мање компаније које су биле пред банкротом, верујући да ће моћи да их подигну, али је групација после неколико година банкротирала. Етихад је мислио да ће у томе успети из два разлога. Прво, јер су „власници бунара нафте“ имали доста пара, а друго, од три водеће компаније из тог дела света Етихад је био најмањи, битно је заостајао и веровао је да ће окупљањем мањих превозника успети да поправи своју позицију. Цела је групација, међутим, пропала. Етихад је неко време скривао своје финансијске податке, фалсификовао је чињеницу да је због тих компанија био у озбиљним губицима а 2017. чак пред банкротом. Сада говоримо о минусу од 2,5 милијарде долара а једна милијарда губитка у ваздушном саобраћају је новац који компаније не могу вратити“, каже за Данас Ален Шћуриц, власник и уредник регионалног авио портала Замааеро, који додаје да се Етихаду, на крају приче, нагомилао губитак од пет милијарди долара па је још увек пред банкротом.

Наглашава да су потпуно променили политику, постали су једна мала и небитна азијска компанија, решили су се свих придружених превозника који су или продати попут Вирџин атлантика или су банкротирали као Ал Италија, Џет, Дарвин, док је питање дана када ће се то десити и Ер Сејшелсу. Да држава није убацила 240 милиона евра, банкротирала би и српска национална компанија, тврди Шћуриц.

„Србија је могла да изабере и други пут. Да је тако велики новац уложила у Јат, од те компаније се могло нешто направити, али под условом да немате непотизам, не ухлебљујете партијске људе, не запошљавате преко мере и кадрове који после лоше управљају новцем, разбацује се, краде. У Европи имате компаније које су се саме прибрале, пољски Лот, па Балтик, „упуцали“ су неки новац, не велики, али су довели нови менаџмент који је из корена променио пословање“, наводи наш саговорник.

Каже како се боји да у Србији без „тутора“ то није било могуће а да ли се добило или изгубило друга је прича.

„Етихад је прилично измузао Ер Србију. Узео је стравичан новац и то не само због кредита који су били абнормално лоши, нити због новца који је требало да врати јер је власништво стекао позајмицом а не инвестицијом, него и због чињенице да су се битно скупље изнајмљивали авиони за Ер Србију, да су се школовали људи по јако високим ценама у Абу Дабију, да се променила флота што је озбиљан издатак, да су се радили неки заједнички пројекти типа кол центри где се бринуло само о Етихаду, да су неке службе отишле у Абу Даби, изгубила их је Ер Србија и касније је требало је јако пуно енергије и способности да се то врати у Београд. Да је Јат сам ушао у тај посао данас би био у много бољем стању, мање би се новца изгубило, имао би више за развој. Мислим да је та свота, а говоримо о око 700 милиона евра колико је Србија уложила у пројекат са Етихадом, морала донети далеко веће бенефите“, закључује Сцуриц.

Некадашњи директор Јат ервејза, Предраг Вујовић, каже за Данас да је читав тај концепт приватизације био погрешан јер је у старту врло грубо елиминисано знање домаћих стручњака који су се у националном авио-превознику градили пет деценија. То се односи не само на премисе у успостављању партнерског односа, него и на друге аспекте пословања, набавке авиона, дефинисање линија, тарифе…

„Тај посао био је увод у арапске инвестиције, пре свега Београда на води, да се види реакција. Предност је дата менаџменту фирме која је пословала у авио-превозу тек седам година и губитак се бележи од првог дана. Када најпрофитабилније линије, које је Јат имао раније, нису укључене у Ер Србију, онда то не може да успе. Последица је званично 72 милиона долара губитка у прошлој години а кумулативно, што нико не зна без увида у податке компаније, помиње се од пола милијарде до 800 милиона. Тачан износ не може да се утврди, али евидентно је да на годишњем нивоу минус износи између 50 и 70 милиона“, каже Вујевић и пита зашто се сада, кад Етихад одлази, не објаве уговори које је Влада са њим склопила.

Тешка рачуница

Колико је тачно коштало партнерство са Етихадом, немогуће је израчунати јер су неки издаци из државне касе замаскирани као отплата ранијих обавеза, нешто је дато по конкурсу за субвенционисане линије, део се одлива као рефундирање трошкова за плате менаџменту, не зна се колико кошта повлашћена позиција на београдском аеродрому, нити надокнада за гориво коју делом покрива Влада. Оно што се зна, јесте да је осим 90 милиона долара датих за већински удео у Ер Србији, држава издвојила и 93,2 милиона за отпремнине запосленима који су проглашени за вишак у Јат ервејзу и Јат кетерингу, измирен је дуг од 13 милиона долара Аеродрому, 23,5 милиона долара дато је за реструктурирање компаније и 40,2 долара милиона за делимично покриће других губитака. Влада се, осим тога, обавезала и да до 2016. уложи још 326 милиона евра за боље позиционирање нове авио-компаније, при чему све ове уплате нису имале утицаја на власничку структуру. Обавеза Етихада била је да у истом периоду уплати 60 милиона долара.

Нова.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

ИЗДАЈНИЧКА ФУКАРА: Вучићев режим изоставио културно наслеђе Косова и Метохије из Закона!

ИЗДАЈНИЧКА ФУКАРА: Вучићев режим изоставио културно наслеђе Косова и Метохије из Закона!

“Предлог закона о заштити културног наслеђа само је још један у низу доказа каква је …

Ово је спот о Рио Тинту који РТС није хтео да емитује… (видео)

Ово је спот о Рио Тинту који РТС није хтео да емитује… (видео)

Организација Kрени-промени организовала је протест испред РТС-а због тога што јавни сервис није приказао рекламу …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *