Како је режим прода(ва)о Реу

Не, не, наслов није погрешан, то вам се само чини. Јер, држава не сноси никакве заслуге што ће трогодишња девојчица, ћерка оца психопате и злостављане мајке, највероватније остати на сигурном, у Љигу, у Србији.

Да ли се ико из славног Министарства правде огласио све док гневни, узбуђени и одлучни народ није излио на љишке улице и на Ибарску магистралу? Не.

Рече ли ико у Београду бар “муууу!” док је трајала борба мештана за (и буквално) спас детета које су хтели да врате у руке човеку у најмању руку проблематичног психичког стања? Не.

Сети ли се ико из власти да малко приупита ваљевског судију да ли је при здравој памети и одакле му идеја да, упркос неумољивим и суровим чињеницама, “испоштује строго слово закона”? Не.

Да не би народа и медија, не мање гневних него грађани, не би нико од властохлепне братије ни репом мрднуо да помогне мајци остављеној на милост и немилост такозваном правосуђу, у чију правду се мало-мало па уверимо. Као, на пример, у случају Саше Илића из Ћуприје који је немаром свог послодавца остао без обе руке у 19. години, а већ девет година узалуд покушава да га приведе пред судије.

Пара врти где бургија неће, или не може, кога брига за осакаћеног, застариће и то, и то ће бити по закону. А где је морал, а где је образ, ако тога нема, где је затвор да такве правдоделитеље за дуже време одучи од криминала против кога би требало да се боре?

Прво је Министарство правде, преко својих медија, стидљиво протурило да “понешто предузима да би се заштитио интерес детета”, та инсајдерска информација нит је смрдела, нит мирисала, мож да бидне, не мора да значи, ке видимо шта ке бидне…

Чекало се да став заузме Главни, а он као да је хтео још мало да мучи и јавност, и Реу, и сопственог министра. Да напетост достигне врхунац, па да Спаситељ поентира, као Новак после дуге и напете размене удараца.

– Из разговора са првим потпредседником Александром Вучићем сазнао сам да је мајка трогодишње Рее током трудноће била мучена и злостављана – изјави јуче министар правде и остаде жив, чак и без видљивих повреда. Еурека, министре!

Па, зар сте морали баш код Главног по информације о случају којим се данима бави не само цела Србија, већ и Хрватска? Доноси ли Вам курир ујутро новине, које би требало, ако не по службеној дужности, оно бар из елементарне потребе да прелистате?
Или је можда брижни курир, бринући за Ваше меко срце, поцепао оне стране на којима се нашироко подсећало на хорор у режији Роберта Матијевића?

– Миле, јој, ко бога те молим, немој ми више ову црну хронику, куку мене, гине народ боже сачувај, па се убија, докле више?! – присетио се курир министрових речи.
Или је лукави Миле, као и сви који су дуго уз људе у кабинетима, једноставно на тај начин искључио могућност да се министар излети па одлучи нешто на своју руку?

Не се знаје, дубоке су мистерије Немањине улице број 12.
Поучена лошим искуствима, Реина мајка Наташа не верује, како нам рече, више ништа на реч. Док не види црно на бело, остаће у хајдуцима, хвала богу јатак је сваки грађанин Србије, прво написмено, па да преговарамо.

Иво Јосиповић усред Београда је свог српског колегу частио кофом помија, распитујући се и секирајући због лажне угрожености Хрвата широм Србије и због тога што Београд не чини довољно да Буњевце убеди да су они у ствари Кроати, можда наша власт и то унесе у неки закон, да се Иви не замерамо, далеко било.

Нико да Иву пита да ли је чуо за случај мале Рее и шта би на то имао да каже. Тома је прави домаћин, не би да квари угођај драгом госту.

Народе, браво, државо, срам те било! Кад сте спремни да зажмурите на продају трогодишњег детета, шта да очекују други, жртве ваше правде које никад неће осванути на ступцима новина.

 

Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ

Вести