Товар тешких митраљеза прешао је пут из српске државне фабрике у Крагујевцу, преко бугарског трговца оружјем и кампа за обуку у Саудијској Арабији, до сиријских побуњеника, откривају БИРН и ОЦЦРП.
Пишу:Иван Ангеловски у Вашингтону, Јелена Ћосић у Београду, Лоренс Марзук у Лондону и Мариа Черешева у Софији
У патикама, испраним фармеркама и дуксу на ком пише „Лифе“ (Живот), двадесеттрогодишњи Салам (право име познато редакцији), припадник побуњеничке Слободне сиријске војске, фотографисао се у фебруару 2016. године са потпуно новим тешким митраљезом који је тек био испоручен његовом батаљону.
У мору фотографија које борци из Сирије постављају на Фејсбук хвалећи се својим оружјем, слика овог борца није се посебно истицала.
Где је тачно оружје произведено и како се нашло у прашњавом дворишту у северној Сирији, није занимало ни његове саборце из 13. дивизије који су се борили против војске Башара ел-Асада у Алепу.
За Салама, митраљез је једноставно био најновије и најбоље оружје које је икада добио.
Међутим, због специфичног облика и очуваности митраљеза фотографија окачена на Фејсбук привукла је пажњу стручњака који су претпоставили да би Саламово ново оружје могао бити тек произведени М02 Којот, тешки митраљез фабрике Застава оружје из Крагујевца.
Балканска истраживачка регионална мрежа (БИРН) и Пројекат за истраживање криминала и корупције (ОЦЦРП) открили су како је овај Којот као део пошиљке оружја за Слободну сиријску војску током 2015. и 2016. године прешао 6,000 километара дуг пут од производне траке Застава оружја до Салама – уз учешће Србије, Бугарске, Саудијске Арабије, Турске и Сједињених Америчких Држава.
По први пут комад оружја направљен у Источној Европи праћен је од произвођача до сиријских побуњеника, остављајући јасне доказе о каналима трговине оружјем о којима је БИРН раније писао.
Овим путем оружје вредно 1.2 милијарде евра, финансирано средствима Саудијске Арабије, пребачено је из неколико балканских држава, као и из Чешке и Словачке на Блиски Исток, уз, како тврди бивши амерички амбасадор у Сирији, логистичку подршку америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА).
Пут Којота показује и како Саудијска Арабија систематски и противзаконито преусмерава оружје различитим фракцијама на Блиском Истоку, али и како балканске владе жмуре на ову уносну трговину.
Истраживање такође показује кључну улогу трговаца оружјем. БИРН и ОЦЦРП су открили да је фирма која је посредовала у овом послу у власништву бугарског бизнисмена Петра Манџукова, трговца оружјем, медијског тајкуна и бившег агента бугарске Државне безбедности из комунистичке ере.
Салам и “Душка”
Извор: БИРНСалам је можда први борац Слободне сиријске војске (ФСА) који се на друштвеним мрежама похвалио тек пристиглим Којотом српске производње – али свакако не и последњи.
Током следећих неколико недеља Којоти су почели све чешће да се појављује на фотографијама и видео записима насталим широм северне Сирије, понекад неотпаковани и са упутствима за употребу у најлону – указујући да је у Сирију стигла велика испорука новог оружја.
Тражећи информације о пореклу оружја на фотографијама и о томе како су митраљези стигли до Алепа, БИРН и ОЦЦРП Салама су контактирали преко његовог Фејсбук профила.
Двадесеттрогодишњи Сиријац који је желео да свет чује за патњу његових сународника послао је низ фотографија и видеа на којима се види Којот монтиран на Тојотин пикап.
Салам каже да као обични војник не зна како ФСА набавља оружје, али да зна за “неколико“ испорука које су стигле након његовог повратка из кампа за обуку у Саудијској Арабији.
Почетком 2016. године, Салам је са још 150 бораца стигао из Сирије у Анкару, главни град Турске. Након недељу дана здравствених и безбедносних провера, војним авионом пребачени су у Саудијску Арабију.
Побуњеници су са аеродрома превезени до војног кампа. Без мобилних телефона, који су им претходно одузети, били су потпуно одсечени од света на тајној локацији у Саудијској пустињи.
“[Којота] сам видео својим очима у Саудијској Арабији. Испробавали су га Американци,“ рекао је.
“Било је разних официра – из Велике Британије, САД-а, Либана, Саудијске Арабије. Били су ту и амерички обавештајци – веома су искусни и већина њих се борила у Ираку.“
Убрзо по повратку у Сирију, Салам је на свој Фејсбук профил поставио фотографију из Алепа са Којотом, након чега је митраљез послат у борбу против Асада и ИСИС-а.
“Модификовали смо митраљез и поставили га на камионет,“ објаснио је. “Мој митраљез стигао је из Турске након што се завршила обука.“
Како је рекао, сво оружје за његов батаљон прошло је кроз “ВОК“ у Турској, како се називају Војни оперативни командни центри у Заливу, Турској и Јордану, којима управљају арапске, турске и западне обавештајне агенције. Центри се користе као логистичке базе и базе за обуку.
“Не знам тачно колико је [Којота] било тамо, али јесте их било неколико и моја група је добила један,“ додао је он.
Пут који је прешао његов Којот подудара се са сазнањима из БИРН-овог и ОЦЦРП-овог претходног истраживања у којем је откривена централна улога Саудијске Арабије у снабдевању сиријских побуњеника оружјем из бившег источног блока.
Од јуна 2015. до августа 2016. године, најмање 50 теретних авиона транспортовало је оружје и муницију из Централне и Источне Европе до војних база у Саудијској Арабији. Новинари су ушли у траг и летовима који су носили војну опрему од заливског краљевства до Турске, одакле је оружје пренето у северну Сирију.
Упитан зашто је одлучио да фотографију са митраљезом објави на интернету, Салам је рекао: “То је био први пут да смо добили такво оружје после шест година борбе. Било је лагано и ефикасно и најновије оружје које смо икада имали.“
Његови саборци митраљезу су дали име “душка“ по сличном совјетском митраљезу ДШК.
“Био је у кутији, растављен на делове. Отворили смо га и саставили – био је нов, чак је и каталог био ту,“ додао је.
На неким Саламовим фотографијама јасно се види и јединствени серијски број митраљеза, 3007.
У писаном одговору на питања БИРН-а, управа за односе с јавношћу српског Министарства одбране је навела да је фабрика Застава продала 2015. и 2016. године “известан број“ Којота намењених извозу у Саудијску Арабију бугарској фирми за трговину оружјем БИЕМ из Софије.
Министарство је такође написало да се на основу фотографија не може поуздано установити “географско окружење у ком је митраљез пронађен“, као ни “да ли се ради о митраљезу из производног програма Застава оружја или неког другог произвођача“.
Након што им је достављен серијски број Саламовог Којота, из Министарства су иницијално тврдили да не могу да уђе у траг митраљезу. Након шест месеци преписке и многобројних позива, Министарство је у писаном одговору потврдило да је на фотографијама заиста примерак Заставиног Којота М02 и да је митраљез са серијским бројем 3007 продат БИЕМ-у 2015. године.
Уговор и тајкун
Извор: БИРНТе 2015. године БИЕМ је наручио велику количину наоружања од Застава оружја, државне фирме која производи своју верзију аутоматске пушке АК-47, као и тешки митраљез Којот.
Уговор између БИЕМ-а и Заставе је тајан, али званичне информације из финансијских извештаја крагујевачке фабрике за 2015. годину показују да је бугарска компанија платила оружје око 2,7 милиона евра.
Један од трговаца оружјем је БИРН-у и ОЦЦРП-у рекао да је типична цена за оружје као Којот 12.000 евра, чиме би рачун за 205 примерака Којота био око 2,5 милиона евра.
БИЕМ је у већинском власништву Петра Манџукова, водећег бугарског тајкуна који се бави грађевинарством, медијима и производњом вина. Манџуков је такође био сувласник ЦСКА Софија, другог по величини фудбалског клуба у Бугарској.
74-годишњи тајкун је у Бугарској најпознатији по трговини оружјем. Манџуков је 1977. године почео да ради за Кинтекс, државну фирму која је, како је Бугарска касније признала, трговала оружјем са терористима и режимима који су их подржавали.
У исто време био је агент озлоглашене Државне безбедности из времена Хладног рата, показали су документи које је објавила државна комисија за истраживање послова бивше бугарске тајне службе.
О детаљима његових послова у трговини оружјем се мало зна. На интернет сајту на ком наводи детаље свог пословног царства, Манџуков не спомиње БИЕМ. Ова фирма се слабо појављивала у медијима од када је основана 2001. под именом Норвуд Булгариа (Норwоод Булгариа).
Документи из бугарског привредног регистра показују да Манџуков поседује 75 одсто акција у овој фирми.
БИЕМ је у писаној изјави навео да компанија строго поштује бугарске и међународне законе.
“Ви повезујете ствари и изводите закључке на основу ваших замисли и претпоставки и очекујете објашњења на која немате право, а ми немамо обавезу да вам их дајемо,“ навео је портпарол БИЕМ-а.
Сирија и српско оружје
Извор: БИРНДозволу за извоз Којота БИЕМ-у је издало српско Министарство трговине на основу Потврде о крајњем кориснику, којом је гарантовано да ће оружје користити Саудијске безбедносне снаге.
Иако је за било какав даљи извоз било потребно одобрење Србије, Саламово оружје, а врло вероватно и свих 205 митраљеза продатих Ријаду, чини се да је илегално преусмерила у Сирију Саудијска Арабија, која не користи оружје тог типа, већ се ослања на модерно, западно оружје.
То можда и није изненађење за српске званичнике одговорне за издавање дозвола за извоз, упркос томе што званично тврде да немају информације да Саудијска Арабија преусмерава оружје у Сирију.
Према поверљивим документима српског Министарства одбране и записницима са низа интерних састанака министарства током 2013. године, које су БИРН и ОЦЦРП објавили у оквиру претходног истраживања, званичници су блокирали дозволу извоза за оружје за Саудијску Арабију те године због сумње да може бити илегално предато сиријским борцима.
Према домаћем закону о трговини оружјем, УН-овом Споразуму о контроли трговине наоружањем и прописима ЕУ које би требало да поштује, Србија је дужна да заустави извоз оружја за које постоји вероватноћа да ће бити преусмерено ка ратним зонама или групама осумњиченим за ратне злочине.
Ипак, 2015. године Србија је одлучила да игнорише раније сумње и дозволи извоз Којота који су, заједно са другим оружјем укупне вредности од око 135 милиона евра, извезени у Саудијску Арабију.
У писаним одговорима Министарства одбране се наводи да је сагласност за овај извоз наоружања дата због позитивног утицаја ових послова на “пословање одбрамбене индустрије Србије“.
Међутим, високи српски званичник који је инсистирао на анонимности, рекао је новинарима БИРН-а и ОЦЦРП-а да “сви знају“ да Саудијска Арабија преусмерава оружје сиријским борцима који “као вакуум – усисавају све што могу да приме“.
“Српско оружје се одлично уклапа у то [што траже] – једноставно оружје за које се људи могу лако обучити. Да се покупе на улици и за неколико дана обуче за руковање,“ рекао је.
Министарство привреде Бугарске, која је чланица ЕУ и која мора да поштује иста правила као и Србија, такође је одобрило дозволу за посредовање БИЕМ-а у продаји митраљеза Саудијској Арабији.
Саудијци, турска обавештајна служба и ЦИА, сви кључни играчи у обучавању и снабдевању сиријских побуњеника оружјем, су такође вероватно зажмурили на чињеницу да је оружје, које је по потврди о крајњем кориснику требало да буде испоручено саудијским безбедносним снагама, из Залива преко Турске, доспело до Сирије.
Ни бугарски ни српски званичници нису одговорили на питања о томе какве кораке ће предузети да спрече даље преусмеравање оружја из Саудијске Арабије у Сирију.
Саудијска Арабија и Турска нису одговориле на питања БИРН-а, док је ЦИА рекла да неће коментарисати.
Рат без победника
Извор: БИРНСрпске фабрике наоружања раде у пуном капацитету, примају нове људе и повећавају број смена како би задовољиле потражњу, нарочито из Саудијске Арабије и САД.
Фабрика Застава оружје из Крагујевца, као и фабрика бомби, ракета и граната Крушик из Ваљева, забележиле су значајно повећање промета током 2014. и 2015. године.
Застава је 2015. забележила промет од 36 милиона евра, 10 милиона више него претходине године.
Нагли скок трговине наоружањем добро је дошао и балканским трговцима оружјем, као што је БИЕМ.
У Крушику су за БИРН и ОЦЦРП рекли да су фирме двојице најпознатијих трговаца оружјем у Србији, Слободана Тешића и Петра Црногорца, такође биле посредници у пословима са Саудијском Арабијом током 2016.
УН подаци о трговини откривају да је Србија наставила да извози оружје у Саудијску Арабију током 2016. године, забележивши, према најновијим доступним подацима, продају од 36 милиона евра [40 милиона долара] у првих девет месеци.
Салам је отишао из Алепа – без свог митраљеза монтираног на пикап – пре него што су га заузеле државне снаге и сада се поново придружио Слободној сиријској војсци.
Каже да је његов Којот сада код Моутасем бригаде, једне од бригада Слободне сиријске војске, која се, као део турске операције Штит Еуфрата, бори против ИСИС-а и курдских трупа које подржава САД.
Салам сања дан када ће моћи да спусти своју пушку – стару, простију коју каже да поново користи од када је напустио Алепо.
“Докле ћемо се борити? Наша деца се не образују већ шест година, докле ћемо наставити с овим? То је моја порука коју желим да пошаљем.“
Извор: БИРНМанџуков: Тајкун који тргује оружјем
Упркос репутацији трговца оружјем, мало се зна о пословима Петра Манџукова у овој области.
Манџуков и његова фирма БИЕМ се спомињу у америчким дипломатским препискама објављеним на Викиликсу 2010. године.
Према овим документима, Стејт департмент је током издавања дозвола за извоз оружја из САД у Грузију 2009. године проверавао БИЕМ, који је био ангажован као посредник у извозу.
У поруци послатој у јулу 2009. године амбасадама САД-а у Софији и Тбилисију, БИЕМ се описује као фирма повезана са “организованим криминалом и сивом зоном трговине оружјем“.
Поставило се и питање зашто је ова компанија примила провизију кад није наведена на дозволи за извоз, нити је регистрована као посредник у САД-у “како је прописано Уредбом о међународној трговини оружјем (ИТАР)“.
Друга Манџуковљева фирма – Машиноекспорт – се наводи у истрази о оружју за масовно уништење у Ираку коју је спроводила ЦИА. У извештају Чарлса Далфера, саветника директора ЦИА који је водио истрагу, пише да је фирма учествовала у ирачком програму “Нафта за храну”, помажући да се током деведесетих део новца режима Сада Хусеина проследи бугарској Социјалистичкој партији.
Након објављивања Далферовог извештаја Маџуков је инсистирао да ништа од новца из овог програма није плаћено социјалистима.
Тајкун је, међутим, блиско повезан са Социјалистичком партијом, другом по величини партијом у парламенту, која је на прошлогодишњим избора за председника подржала победника, независног кандидата Румена Радева.
Манџуков је био власник про-социјалистичких новина Дума, а 2002. године Георги Парванов, тадашњи председник Бугарске из редова социјалиста, доделио му је највиши орден у земљи, медаљу Стара Планина.
У новембру 2016. године, Комисија УН-а за санкције Јужном Судану је открила да је БИЕМ у јулу 2014. године продао 4,000 пушака компанији из Уганде која их је испоручила војсци Уганде.
Оружје је затим преусмерено у Јужни Судан, кршећи УН санкције и подржавајући крвави сукоб у најмлађој држави на свету.
Приватна канцеларија Петра Манџукова одбила је да одговори на питања у вези са његовом прошлошћу, а БИЕМ је саопштио да не може да коментарише тврдње о пословима у Грузији и Уганди.
Текст је објавила Балканска истраживачка мрежа БИРН као део пројекта “Трагом докумената до бољег управљања“ (А Папер Траил то Беттер Говернанце) у сарадњи са Мрежом за истраживање организованог криминала и корупције, ОЦЦРП.
Преводилац за арапски језик у овом истраживању је био Башар Ибрахим АлХадла. Документа коришћена у истраживању можете наћи у БИРН-овој бази података БИРН Соурце.
