Насловна / Србија / Како нам власт уништава природу: Због малих хидроелектранa нестаће заштићене биљке и животиње!
Како нам власт уништава природу: Због малих хидроелектранa нестаће заштићене биљке и животиње! 1

Како нам власт уништава природу: Због малих хидроелектранa нестаће заштићене биљке и животиње!

Београд – Шумарски факултет у Београду ће тражити од Министарства заштите животне средине да повуче сагласност за изградњу мини хидроелектране (МХЕ) „Караула“ на Гочу јер су, према анализи факултетске Комисије, приликом израде Студије о процени утицаја на животну средину прекршени бројни прописи и услови за заштиту природе. Ово је други пут у кратком периоду да се оспоравају сагласности Министарства у вези с изградњом МХЕ, па се поставља питање какав је систем контроле у њиховом издавању. Изградња малих хидроелектрана је уносан посао јер је држава у обавези да прво откупи струју из обновљивих извора енергије, и то по увећаним ценама.

Студија о процени утицаја на животну средину кључан је документ када је у питању градња малих хидроелектрана у заштићеним подручјима, као што су специјални резервати и паркови природе. Питање да ли се ове студије заправо пишу без адекватних истраживања и у корист приватног инвеститора који гради МХЕ, покренуто је након што је утврђено да у Студији рађеној за МХЕ „Паклештица“ на Старој планини није наведено да у реци Височици постоје заштићене врсте. Такође је покренуто и питање да ли Министарство заштите животне средине, које даје сагласност на ове студије, заиста контролише квалитет студија и да ли ангажује компетентне стручњаке за то.

Према анализи Комисије Шумарског факултета, приликом израде Студије о процени утицаја на животну средину МХЕ „Караула“, пропусти се првенствено односе на то што аутор студије није урадио испитивања на основу којих би могло поуздано да се тврди да на локацији где се планира изградња МХЕ нема осетљивих и заштићених врста биљака и животиња.

У Студији је, како наводи Комисија, наведена и минимална количина воде која би морала да остане у кориту Гвоздачке реке на Гочу када МХЕ почне са радом, како би биљке и животиње могле да опстану. Та процена је, сматра Комисија, такође спорна јер аутори студије нису спровели истраживања која би се односила баш на Гвоздачку реку.

„Да би се могло рећи да је студија квалитетно израђена, морају бити обављена хидробиолошка истраживања. Та истраживања се не наводе у Студији за МХЕ „Караула“ и зато сматрамо да Студија не одражава реално стање Гвоздачке реке и њеног екосистема“, каже за Инсајдер декан Шумарског факултета Ратко Ристић (на слици испод).

Зато ће, како додаје, Шумарски факултет тражити од Министарства заштите животне средине да повуче дату сагласност на Студију, као и да наложи Заводу за заштиту природе да спроведе наџор над ових подручјем и утврди да ли у њему постоје заштићене врсте.

Инвеститор у изградњи ове МХЕ је фирма „МХЕ Караула“, чији је власник Ненад Михајловић.

Нејавна расправа

Шумарски факултет специјални резерват природе „Гоч-Гвоздац“, у којем инвеститор планира изградњу МХЕ, користи за теренску наставу и научно-истраживачки рад. Корисничка права на овом подручју држава је Факултету дала још 1956. године. Зато је неопходна сагласност Шумарског факултета за активности, као што је изградња малих хидроелектрана, које могу имати негативног утицаја на животну средину.

Како каже Ристић, већ неколико година приватни инвеститори траже сагласност да парцеле на којима Факултет има корисничка права користе за изградњу МХЕ и постављање цевовода у склопу мини хидроелектрана. Факултет, међутим, има јасан став поводом изградње. Наиме, Савет Шумарског факултета донео је 2014. године Одлуку којом се обустављају даље активности у вези с изградњом МХЕ, због, како је наведено, бројних негативних еколошких ефеката које настају као последица њихове градње и рада.

На питање Инсајдера да ли је ту Одлуку проследио Министарству животне средине, Ристић каже да није јер је Одлука била намењена пре свега инвеститорима и да није ни очекивао да би процедура могла доћи до Министарства, а да Факултет није упознат са тим као корисник резервата у којем се планира изградња.

„Ми бисмо Министарству скренули пажњу на Одлуку коју смо донели да смо били позвани на јавну расправу о Студији утицаја на природу. У образложењу решења којим је Министарство дало сагласност на Студију пише да је Градска Управа Краљева писаним путем обавестила Шумарски факултет, као управљача СРП „Гоч-Гвоздац“, о јавној расправи и позвала представнике Факултета да присуствују. Али то није истина, Шумарски факултет није добио позив на јавну расправу“, наводи Ристић.

Ристић, који је имао увид у Решење којим је Министарство дало сагласност, каже да у образложењу пише да је у време усвајања Студије обезбеђен јавни увид, организована презентација и јавна расправа, након чега је Студија одобрена.

Законом о процени утицаја на животу средину предвиђено је да се у оквиру поступка давања сагласности за студије мора организовати јавни увид у студију, презентација и јавна расправа.

„Надлежни орган у року од седам дана од дана пријема захтева за давање сагласности на студију о процени утицаја обавештава носиоца пројекта, заинтересоване органе и организације и јавност о времену и месту јавног увида, јавне презентације, као и јавне расправе о студији о процени утицаја“, пише у Закону.

Ристић каже да је факултетска служба проверила све дописе који су стигли на адресу Шумарског факултета чак неколико месеци пре одржавања јавне расправе, и да са сигурношћу тврди да позив за јавну расправу није стигао.

Већ виђено

Да студије могу бити, случајно или намерно, нестручно урађене показује пример мини хидроелектранев „Паклешица“, чија је изградња планирана на реци Височици на Старој планини, у Парку природе Стара планина.

У тој Студији је назначено да у реци Височици не живе заштићене врсте биљака и животиња, као и да неће бити негативног утицаја мини хидроелекетране на екосистем реке. Министарство заштите животне средине је дало сагласност на ову студију у јулу 2017. године.

Сагласност је дата иако је неколико дана пре тога Завод за заштиту природе утврдио да у Височици живе две заштићене врсте – поточна пастрмка и поточна мрена, као и једна стого заштићена врста – поточни рак. Завод је тада упозорио да треба трајно забранити било какву активност која би могла да доведе до нарушавања услова у том станишту.

Према тврдњама Министарства заштите животне средине, за ову околност је сазнало тек у децембру 2017. године. Око месец дана касније, Министарство је поништило сопствено решење о давању сагласности и наредило понављање поступка давања сагласности на Студију за МХЕ „Паклештица“.

Међутим, приватни инвеститор, фирма Пирак хидро, је искористио законску могућност, тужио Министарство и тако покренуо управни спор због одлуке Министарства да поништи своју сагласност.

Управни суд је у априлу ове године пресудио у корист инверститора.

Том пресудом је раније дата сагласност Министарства заштите живоне средине поново ступила на снагу.

Инсајдер.нет

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА СНС: „Нема већег зла од СНС, зато сам се повукао“ 11

ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА СНС: „Нема већег зла од СНС, зато сам се повукао“

Један од оснивача Српске напредне странке у Чачку Цане Прелић, изјавио је да је напустио …

Напредњаци га прво опљачкали а сад га болесног стрпали у затвор! 12

Напредњаци га прво опљачкали а сад га болесног стрпали у затвор!

Чланица Управног одбора АТП Војводина Анђелка Девић, изјавила је данас да јој не дају да …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *