Како су тајкуни дебело профитирали

0
(0)

Београд — У протеклој деценији домаћи тајкуни су „дебело профитирали“ кроз процес приватизације, тврди експерт Привредне коморе Србије Горан Родић.

По његовим речима то су урадили присвајајући државно земљиште на којем су добили право да граде стамбене објекте за продају.

Он сматра да је до 2009. године, када је усвојен Закон о планирању и изградњи, група тајкуна успела да заради „на стотине милиона евра“, с обзиром да су купујући предузећа за минимална средства, не да би наставили или покренули производњу већ присвојили атрактивне локације које су претварали у градјевинско земљиште. 

„На том земљишту градјени су, углавном, стамбени објекти чија цена је била нереално висока, имајући у виду да тајкуни нису имали трошкове за куповину земљишта, па су тако огромне суме отишле на њихове рачуне у земљи, али и иностранству“, рекао је Родић за Тањуг.
У том „златном периоду“ за тајкуне, који су улагали у стамбену изградњу на багателно добијеном земљишту, многи купци станова били су, према речима Родића, буквално опљачкани, јер су унапред платили за станове од којих многи ни до дан данас нису изградјени.
У Министарству градјевине кажу да конверзија права коришћења у право својине нема ретроактивну примену, док инвеститори, који су сада „укочени“ због конверзије, тврде да „није поштено да им се земљиште наплаћује по већој цени него када су га купили“.
Стручњаци за некретнине сматрају да би најправичније било да се изградјено градјевинско земљиште конвертује без накнаде, а да се неизградјено плати.
Они кажу да онај ко је купио предузеће до 2009. стицањем његових објеката добијао је и право да гради, док им је Закон о планирању и изградњи то право одузео.
ПКС предлаже да се до решавања проблема реституције, односно враћања земљишта првобитним власницима или давања правичне новчане накнаде, инвеститорима земљиште да на коришћење, али под закуп који ће одредјивати локалне самоуправе, као што то и сада раде.
Када се оконача реституција, тада ће инвеститори моћи да плаћају закуп земљишта правим власницима, или да га откупе уколико желе, наводи се у предлогу ПКС.
Министарство градјевине је, иначе, започело формирање радне групе, која ће бити састављена од најбољих стручњака, како би се трајно решило питање конверзије права коришћења у право својине на градјевинском земљишту, рекла је за Тањуг помоћница министра Александра Дамњановић-Петровић.
„Тражимо експете разних струка како би радна група могла влади да предложи најбоље решење за нови закон о конверзији“, рекла је она. 
Конверзија ће бити регулисана новим законом до половине идуће године, кажу у Министарству градјевине, истичући да је то доста сложен проблем који задире у реституцију, приватизацију и Устав.
У Скупштини Србије је ове седмице завршена у начелу расправа о изменама Закона о планирању и изградњи којима се, измедју осталог, предлаже одлагање примене конверзије до доношења новог закона, а наставак расправе се очекује током идуће седмице. 
Изменама закона је предвидјено да власници приватизованих фирми и предузећа из стечаја могу да граде на спорном земљишту у наредних годину дана.
У том периоду градјевинске дозволе ће моћи да се добију без конверзије, а измена је донета да би се, како тврде у Министарству градјевине, покренуле инвестиције вредне укупно око две милијарде евра.
У Београду је од 2009. урадјена само једна конверзија и за одлагање конверзије до доношења закона добијена је сагласност разних удружења, градјевинара, свих министарстава и Канцеларије за европске интеграције, тврди министар градјевине Велимир Илић.
Неки инвеститори су одустали од улагања у Србију, попут немачког „Баухауса“, док на конверзију чека, на пример, шведска компанија „Икеа“.
Родић тврди да су многи потенцијални инвеститори одустали од изградње објеката у Србији због конверзије.
„Конверзија не може да се спроведе све док се не реши питање реституције, јер сада немамо чисту имовинску ситуацију на локацијма предвидјеним за изградњу“, рекао је Родић.
Закон из 2009. је предвидјао, како је рекао он, да се плати пуна цена градјевинског земљишта – да би се спречила злоупотреба приватизације, што је оправдано.
Тада је предвидјено да ће накнаду морати да плате власници предузећа који су приватизацијом земљишта, стечајним или извршним поступком, дошли до земљишта купујући фабрике, а нису наставили производњу већ желе да их претворе у градјевинско земљиште.
Пошто је својина над земљиштем услов за издавање локацијске и градјевинске дозволе, власници предузећа који желе да граде пословне и стамбене објекте на парцелама на којима су фабричке хале и производна постројења морају да плате конверзију.
Обавеза је предвидјена и за инвеститоре којима је земљиште бесплатно уступљено на коришћење, а на њима још нису ништа саградили.
Више пута су мењани услови плаћања, а највише су се копља ломила око начина обрачуна – колико треба платити конверзију и ко то процењује.
Спорно је било и шта су трошкови права коришћења, да ли се у њих урачунава цена по којој је купљено предузеће, или само трошкови које је инвеститор имао за инфраструктурно опремање.
Србија би на име конверзије, према рачуници неких стручњака, али и од оних који су за инвестиције раније добијали земљиште бесплатно, а још нису ништа саградили, могла да добије више милијарди евра.

 

Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Kо ће прекинути „пословање“ премијерке са братом Игором?

4.4 (32) Игор, брат премијерке Ане Брнабић од државе добио послове вредне преко 40 милиона …

Судски вештак на жетон: Чудни детаљи са суђења сину Жељка Митровића

5 (4) Поступак против Александра Митровића, сина власника ТВ Пинк Жељка Митровића, који је по …

Један коментар

  1. Ko taji kune, samo onaj ko zivi u cro…., to znaci da su nam ratnu odstetu odneli cro….., i pretvorili u kune.Zagrebbite i naci cete.Kunute.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend