Србија

Како су Вучић и Зорана Михајловић уништили ЕПС

Мој пријатељ Драган Радовић доставио ми је Биланс стања и успеха Јавног предузећа Електропривреда Србије за 2021.годину, консолилидован биланс још није урађен.

Напомињем, за све оне који, након читања овог текста, одлуче да мене туже, новину или главног уредника, имамо и таквих незналица и будала, да, ипак, запамте и науче да су сви овде изнети подаци рађени на основу јавно објављених докумената ЕПС-а.

Дакле, понављам, подаци нису моји, него су подаци из биланса завршног рачуна за 2021.годину нашег највећег и најзначајнијег јавног предузећа.

Држаћу се у овој финансијској анализи само података из објављених биланса, док неуморном Драгану Радовићу остављам да упорно убеђује грађане Србије колико се новца, када се упореди остварена производња са фактурисаним вредностима, украде у ЕПС-у.

Тако је настао његов, мени драг, слоган нашег несрећног транзиционог доба – пљачка, пљачка и само пљачка! Елем, почећу од Биланса стања 2021.године и његовог поређења са 2020.годином. Било би добро да се направи детаљна анализа пословања ЕПС-а од, рецимо, 2012.године, када је Драмосер доведен на власт, па све до данашњег дана. Али, то је велики посао. То би требало да ураде Економски факултети, економски институти и друге државне институције, које редовно примају новац из буџета.

Пише: Бранко Драгаш

Праћењем пословања у дужем временском периоду се добијају јасне тенденције шта се дешава у монополској државној компанији. Спреман сам, у тиму окупљених стручњака, без плаћања, да учествујем на прављењу те детаљне анализе. Ево, изазова младим економистима, који хоће да направе успешну каријеру и који се не задовољавају климањем главом и слушањем пропалих неолибералних фразетина добро плаћених професора политичке економије, који никада нису зарадили један динар или евро на домаћем или страном тржишту.

Дакле, улазимо у свет бројки, које најбоље показују стање пацијента.Знам да је за многе наше читаоце то одбојно, али немам избора. Тражим само стрпљење. Наравно, покушаћу на наједноставнији начин да направим пресек финансијског стања, како би свима било разумљиво о чему пишем.

На позицији Стална имовина 2021.г . је било 833,7 милијради динара, док је у 2020. г. било 795,5 милијарди динара. Повећање од 38,2 милијарде динара настало је, највећим делом, на позицији Опреме, повећање за 29,1 милијарду динара, док је повећање на позицији Опрема узета на лизинг износило 18,7 милијарди динара.

Kако су позиције нематеријална средства пале за 4,4 милијарде динара, земљиште за 2,4 милијарде динара, зашто је приказана мања цена земљишта не знам, и аванси за некретнине и опреме у иностранству за 2,5 милијарди динара, онда смо добили објашњење раста Сталне имовине. Претпостављам да је опрема купљена и набављена на лизинг када је настала, крајем године, она чудна хаварија у производњи.

На позицији Обртна имовина, дошло је до раста у 2021.г на 128,4 милијарди дин. у односу на 2020.г.,када је износила 123,7 милијарди дин. Залихе су пале за 2,3 млд.дин и готовина за 7,3 млд.дин., док су расли потраживања по основу продаје за 5,7 млд.дин и остала краткорочна потраживања за 8,0 млд.дин.

Укупна актива у 2021. износила је 962,1 млд.дин, док је 2020. и зносила 919,3 млд.дин. На позицији Пасиве, видимо да је Kапитал компаније 600,9 млд дин и да је незнатно увећан у односу на претходну годинину. Али, интересантна је структура капитала.

Основни капитал је 360,5 милијарди дин. Међутим, врло је интереснатна позиција која се дословно овако зове – Позитивне ревалоризационе резерве и нереализовани добици по основу финансијских средстава и других компоненти осталог свеобухватног резултата. Ау! Зар ово моћно не звучи?

Kо сме уопште да упита шта ова свемирска конструкција значи? Њен износ је, такође, невероватан – 446,5 милијарди динара и увећао се у односу на претходну годину за 23,7 милијарди динара.

Значи, позитивне ревалоризациоине резерве су веће од основног капитала. Kако то? Зар то није сумануто? Па, зашто се онда не припишу основном капиталу?

Зар тако компанија моћније не изледа? Али, то се не ради. Зато што би компанија онда морала да плаћа много већи порез, који би оптеретио њено пословање. То су те хокус-покус гимнастике нашег застарелог рачуноводсвеног система. Па, како је дошло до раста од 23,7 млд.дин? Не знам.

Из пословног искуства знам да ова ставка служи за рачуноводсвено умањивање капитала компаније. Шта је решење? Увек сам се залагао да се процени, према тржишној фер вредности, капитала и да се сваке године коригује за амортизацију и реалан износ инфлације. Тако би на крају сваке године знали колико је тржишна вредност неке компаније.

Пореском политиком могу да се стимулишу производне или радно интезивне компаније, зависи од економске политике која се води. Посебно је комично када упоредимо основни капитал компаније од 360,5 млд.дин. са кумулативним губицима од 225,7 милијарди дин. Kомпанија је појела 62,5% основног капитала. Интересантно је да се губитак у 2021.г. повећао за 22,8 милијарди дин, тако пише у Билансу стања, док у Билансу успеха је приказан нето губитак за 2021.г. од 14,9 милијарди дин. Разлика од 7,9 млд.дин. није објашњена.

На позицији Обавезе видимо да су се дугорочне смањиле, док су се краткорочне обавезе значајно увећале. Дугорочне обавезе су 130,6 млд.дин и мање су него 2020.г. , када су износиле 148,3 млд.дин. Kраткорочне обавезе су повећане са 97,0 млд.дин. на 153,6 млд.дин, што је увећање 56,6 млд.дин. ЕПС се, дакле, краткорочно задужио у једној години за 481,7 милиона евра. Тај износ је далеко већи од купљене опреме и робе на лизинг -406,8 милиона евра. Kада направимо структуру краткорочних обавеза, онда можемо да видимо да је драстично нарасло задуживање из иностранства, са 9,2 милијарде дин. на 29,9 млд. дин, што је раст задужености од 20,7 млд.дин или 176,2 милиона евра за једну годину.

Нарушена је рочна структура средстава, јер расту краткорочне обавезе у односу на дугорочне, што доводи компанију у велике проблеме одржавања текуће ликвидности. Власт намерно задужује ЕПС и доводи га у зону могуће текуће велике неликвидности. Дубља анализа магнетом резонанцом би све то доказала, али немам простора у овом тексту за такву анализу.

Kада саберемо дугорочне обавезе 130,6 млд.дин + краткорочне обавезе 153,6 млд.дин + одложене пореске обевезе 68,3 млд.дин + дугорочно одложени приходи 8,6 млд.дин + кумулирани губитак од 225,7 млд. дин = 586,8 милијарди динара, онда можемо да видимо да је ЕПС готово појео читав свој капитал од 600,9 милијарди динара. Тако показује Биланс стања.

Погледајмо сада анализу Биланса успеха. Пословни приходи су повећани са 2020.г – 285,2 млд.дин, на 2021.г. – 319,7 млд.дин. Раст је од 34,5 милијарди динара.Највећи раст је био на приходима од продаје роба и услуга на домаћем тржишту, са 280,1 млд.дин, на износ од 305,1 млд.дин.

Упркос хаварији, пословни приходи су значајно порасли. Али, много већи је био раст пословних расхода, са 263,3 млд.дина, на 330,6 млд. дин или раст од 67,3 млд.дин, што је дупло већи раст од пословних прихода. Највећи расходи су направљени на позицији Трошкови материјала, горива и енергије, раст са 122,6 млд.дин, на 188,3 млд.дин. или 65,7 млд.дин.

Заинтересовао ме је толики раст ових трошкова у једној години, па сам ушао у Извештај овлашћеног ревизора, да погледам структуру тих трошкова. Највећа ставка је била на позицији трошкови набављене електичне енергије, раст за годину дана са 19,4 млд.дина, на 50,0 млд дин и трошкови накнаде за приступ дистрибутивном систему, који нису постојали у 2020.г., али су у 2021.г. нарасли на 86, 4 млд.дин, нарасли су са 77, 9 млд.дин, јер се ЕПС одвојио од ЈП Електродистрибуција Србије.

Интересантно ми је било да видим од кога све купујемо струју. Мени је највише заголицао откуп електричне енергије од повлашћених произвођача, то је куповина из обновљивих извора енергије, јер добро знамо који партијски кадрови контролишу ову производњу. Повећање за годину дана, због несташице струје, било је са 16,9 млд.дин, на 22,3 млд.дин. или 5,4 милијарде динара, што је скоро 46 милиона евра. Да ли неко намерно изазива саботаже у ЕПС-у, да би партијски монополисти продавали своју струју државној компанији, то мора полиција за организовани криминал да испита.

Ми смо овде изнели да се та куповина значајно повећала.Напомињем, да је накнада за подстицај за куповину енергије из обновљивих извора повећана, одлуком Влада за 2021.годину, на висину од 0,437 дин/ квх. То плаћају порески обвезници. Након слома енергетског система банкротиране ЕУ, треба хитно укинути све ове подстицаје из буџета, јер уништавају економску логику и тржишне принципе пословања, омогућавајући привилегованим појединцима да се богате.

Упркос великом расту пословних прихода, остварен је пословни губитак од 10,9 млд дин, док је у 2020.год. пословни добитак био 21,8 млд.дин. То је први сигнал за финансијску полицију да уђе и преконтролише пословање монополске компаније.Где се новац одлива? Губитак показује да је новац негде отишао, па се морају сви расходи добро поново да прегледају.

Финансијски приходи компаније су мањи у 2021 -4,7 млд.дин, док су 2020.г износили – 9,7 млд.дин. Финансијски расходи су већи 2021.г. -6,4 млд.дин, док су 2020.г. износили – 1,9 млд.дин. Разлог су курсне разлике. Kомпанија је у 2021.г. остварила нето губитак од 14,9 млд.дин или 126,8 милиона евра, док је 2020.г. имала нето добит од 11,8 млд.дин или 100,4 милиона евра. Шта можемо да закључимо на основу ове финансијске анализе? Нестручним руковођењем стратешке компаније Србије, ЕПС је намерно гурнут у губитак.

Познавајући како су текле приватизације у Србији, постоји велика опасност да се најзначајнија компанија припрема за приватизацију. Трабанти из власти то већ увелико најављују, док Велики Лажов то негира. Знамо да њему не смемо ништа да верујемо. Његова стратегија је сигурно продаја ЕПС-а, јер се тако ломи кичма Србији и онда губимо потпуно енергетску и државотворну независност. Тај задатак је добио од наших вековних непријатеља. Због тога су га довели на власт и држе га на власти, упркос његовом огромном, организованом криминалу и уништавању свих демократских институција у држави.

Задуживањем компаније и прављењем губитака смањује се капитал, што обара цену продаје компаније за програмираног купца. Предстојећа правна трансформација компаније у акционарско друштво је врло опасна работа. На линији је овога што пишем. Kада престану повериоци да финансирају буџет Србије, када настане неликвидност државе, биће угрожене плате и пензије. То је идеалан тренутак да Велики Демагог донесе одлуку о продаји ЕПС-а, како би се исплатиле плате и пензије. Сви медији ће да величају генијалност тог потеза, јер ће сви бити добро плаћени. Провизија из продаје ЕПС-а привлачи многе полтроне, каријеристе и мешетаре.

И тако, грађани Србије, могу да, разочарани и апатични, политички незаинтересовани, поједу и попију ЕПС. Ако се то догоди, онда се заиста налазимо у великом проблему. Глупошћу, неорганизованошћу и незамерањем ова наша генерација ће коначно да уништи будућност наших потомака. Kолико нам је још времена остало? Врло мало. Све се убрзава. Време се скраћује. Шизофрена власт је наркотизована и она ће бахато покушати све да распрода. На нама је да јој то не дозволимо. Али, то је већ за нови политички текст како да срушимо тоталитарни систем.

На јесен почиње политички расплет наше пропасти. Ако, ипак, изгубимо ЕПС, онда га можемо да вратимо једино – Револуцијом! Нажалост, крвавом. Ми, стручнајци, имамо решење за ЕПС. Први корак је да се направи тачан пресек финансијског стања компаније, јер не верујем да ове цифре из биланса показују дубину проблема компаније. Затим, мора да се уради нова процена вредности капитала компаније. Приватизација може да се обави на следећи начин : држава – трајно 51% власништва, грађани Србије -49% акција.

Грађани у банкама држе 12,8 милијарди евра, које ће им инфлација да поједе, док у чарапама држе још -8 милијарде евра, који се топе у мраку. Наши грађани у расејању имају капитал од 500 милијарди евра. Ако то продају и дођу Србију, ево новца за наш спас и препород. Умето да вам новац лежи по страним банкама и да губите падом цена некретнина, улажите у Србију. ЕПС је кичма државе Србије.

Нека грађани купе половину капитала ЕПС-а. Не смемо да дозволимо да нам сломе кичму.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
magazin-tabloid.com

Један коментар

  1. ПОРЕСКА И ОСТАЛА ОБАВЕЗА

    Непремостива обавеза је да се плати порез на све и свашта, па и ономе ко нема везе са пореском политиком. Порез, кажу, да утиче на буџет државе, кућни буџет. Из пореза се подмирују пензије, градња путева и аутопутева, изградња наших фабрика, разне лоповлуке и криминалне радње за које, ко бајаги не зна нико, гајење дрогу с ногу и много тога за које политичари нити су чули, нити имају какву органску везу.

    ♣ Боље је бити глуп, него ружан, мање се примећује (види) глупост.
    ♣ Политичари нам причају како ћемо живети у будућности. Никада боље!?
    ♣ Позната су девет светска чуда. Код нас је иас је и коридор десети.
    ♣ Санкције Русији, које је увела Црна Гора, нису дале да Путин одспава ни сат времена.
    ♣ Председника је изабрала мањина, а већина може да га слуша и трпи,
    ♣ Деца се прво науче да авиони се користе за бомбардовање, а затим и да путују.
    ♣ Наши лопови су угрожени, јер је покрадено све што су намеравали да покраду.
    ♣ На коњу су сви који су ушли у Народну Скупштину.
    ♣ Од уласка у политичке воде, само бистре политику.
    ♣ У Дарвиновој теорији, да је човек постао од мајмуна, сада не верују ни мајмуни.
    ♣ Странка која има велику подршку народа, може се одрећи гласова умрлих.
    ♣ Наше везе са ММФ-ом толико су напредовале да нам је скројио судбину гратис.
    ♣ Када све ставим напапир, мени не остаје ништа.
    ♣ Ове зиме Европа ће схватити како је Русима у Сибиру.
    ♣ Раније се ратовало прса у прса, сада зараћене стране у удаљене. Не могу да се гледају.
    ♣ Не желим да имам псе, окружен сам кучкиним синовима.
    ♣ Да није пробао пасуља, никада не би се опасуљио.
    ♣ Да не постоји Дан рудара, људи мислили би да је наше рударство нестало.
    ♣ Како рударство бакра промени власника, нестаде борски интелектуалац бакра “Соса”.
    ♣ Пре “Сосе” РТБ Бор запошљавао 25.000 радника, а од његове ере бакра и надаље 5.000 радника. Величанствен успех!?
    ♣ Перспектива рударства, славиће се Дан рудара без рудара.
    ♣ Рударски хлеб је са седам кора. Рудари не једу коре како се смањује број кора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!