У марту следеће године опет ће се на изборе. Београдске, националне и референдумске. По ваљда пети пут за четири године. И на ове изборе ће се као и на претходне излазити у условима тоталног медијског мрака и цензуре где су апсолутно сви медији и телевизије са националном фреквенцијом под режимском или НАТО контролом. И то није најгоре. У земљи већ годинама не постоји владавина закона јер су закони и Устав стављени ван функције. Земљом је овладала политичко-криминална мафија која је себи подредила све. Неко једном рече да свака земља има мафију али да само у Србији мафија има своју земљу. И ништа није тачније од тога. Закони се споводе селективно и одокативно. Криминал и то у својим натежим облицима продро је у све поре друштва а његов центар и извориште је кабинет председника Вучића.
Тако данас имате ситуацију да исти људе раде за председника Вучића и истовремено тргују наркотицима са шиптарским нарко фисовима. Ноћу руше по Савамали а дању набављају огромне количине хероина којима се уништавају генерације српске деце. Хероин у Србији никада али никада није био јефтинији а никада га није било више. Зато ваљда у Београду служба за сузбијање трговине наркотицима нема ни десет инспектора у својим редовима. О њиховој опреми и платама излишно је и говорити. Дошли смо дотле да се државним министарским аутомобилима хероин са Косова и Метохије шверцује у централну Србију и да због тога никоме чак ни длака са главе не захвали.
Многи сматрају да је председник Вучић највећи кривац за цензуру, мрак и лудило у коме се Србија налази што је само делимично тачно. Вучић је опортуниста који је само добро схватио шта ЕУ, САД и Лондон од њега хоће. Једина ствар која њих занима је ставрање де факто и де јуре независног Косова и Метохије како би тако у миру преко својих агената од интереса од којих је Вучић свакако најважнији, одрадили оно што 1999. године нису успели због јуначког отпора који им је тада пружио народ. Од тог бомбародовања које је комплетно било базирано на лажима и пропаганди и то горим лажима и пропаганди него када је у питању била основа и повод за напад на Ирак, Либију или Сирију и државног преврата 5. октобра у Србији је запад на власт инсталирао агентурни марионетски режим који само привидно фингира као некаква суверена власт а у ствари је реч о комплетној агентурној власти коју директно контролишу велике западне силе.
Србија је напуњена некаквим квази политичким организацијама које се само разликују по имену и ничем другом. Ако погледате ко је све владао у Србији после петог октобра па све до данас видећете да је реч о малој групи људи од око њих 250 који су у задњих деценију ипо променили све могуће партије, странке и идеологије. Најдрастичнији пример тог конвертитства и опортунизма свакако је Маја Гојковић познатија као зечица. Та је променила више странки и партија него гаћа у последих 15 година. Ту имате и несрећника Вучића који је од задртог српског национал-социјалисте постао оличење ЕУ педерлука. Програми и циљеви свих ти странака су такви. Било да је реч о Вучићевом СНС, Јанковићевом покрету грађана, Јремићевом НС, Чедином ЛДП-у или Чанковом ЛСВ-у. Програмски циљеви свих тих странака и партија су исти јер су их иначе писали исти људи. Сви су за ЕУ, за што бржу предају Косова и Метохије шиптарским нарко бандама јер је то за наше добро, неки су за улазак у НАТО а неки са као нећкају око тога. Једина ствар у којој се сви ти квази покрети, странке и партије разликују је само брзина којом би Србији и Србима намакли омчу на врат. Ту је и гомила НВО попут НАЛЕД-а којима је препуштено писање закона и организовање државе и правног поретка и поред чињенице да у Србији постоји 19 министарстава са гомилом пратећих служби и преко 140 разноразних агенција. Законе у Србији нам пишу Сорош и његова мрежа коју је он развукао по земљи од деведесетих прошлог века. Сорош и екипа нам одређују и правни поредак,националне циљеве, етц.
Зато данас на власти имао странку са човеком који је ВЕЛЕИЗДАЈУ подигао на ниво националног програма. И није само он део тог пројекта разарања Србије. Сви ови горе наведени и много оних које не можемо да наведемо због техничког ограничења играју исту игру. Како растурити Србију. Исти људи који су до јуче растурали СФРЈ данас се налазе на пословима разарања Србије. Те послове обављају веома педантно, предано и за веома мали новац. Ти исти нам већ пишу нови Устав и припремају завршни ударац после кога се Србија неће опоравити никада. Први су нам здали у Првом светском рату када су нам уништили 53% мушке популације наневши нам биолошки удар од кога се никада нисмо опоравили. Други нам спремају на пролеће и за то користе а кога другог до српку издајничку фукару која ће за мало власти и пара да прода и покров са мртве мајке. Отимањем 18% државне територије која је богата и пребогата а која има изезетну културну и цивилизацијску вредност за српски народ биће нам задат ударац после кога се никада више нећемо повратити.
У таквим и тим условима Срби би опет требало на излазе на изборе и глуме икебану подлим и злим говнарима који су своје душе одавно продали ђаволу за сићу. И то да би референдумски потврдили њихову велеиздају и припрему за уништење земље.
Питање је само колико ће Срба пристати да за сендвич и пар хиљада динара учествује у задавању смртног ударца сопственој земљи, народу и што је најгоре сопственој деци. Реалност је ипак неумољива и проста је чињеница да у Србији данас таквих Срба имамо буквално на милионе.
Нека нам је Бог у помоћи јер нам само Он може помоћи.
Милинко Милинчић
Србија данас
Нема друге, остају нам Двери као једина нада. Ако то схвати 50% гласача бићемо спашени.