fbpx
Насловна / Став / Kам ги паре или како преживети кад држава само узима

Kам ги паре или како преживети кад држава само узима

Лесковац – Фебруар је, а време предходних дана топло за ово доба године, погодно да се пооре оно што се није стигло јесенас због временских неприлика. Воћари крећу са резидбом воћака, ђубрењем, прскањем, ..Или , кратко речено, финансирањем рода 2019. године.

Али, одакле пара. Због лошег квалитета пшеницу у Лесковцу неће ни у млиновима, а куповина за сточну храну је стала, јер је сточни фонд драстично смањен. Исто је стање И са кукурузом, који је прошле године добро родио, али нема ко да га поједе, из истог разлога. Воћари исту муку муче, јер су воће предали разним фирмама, али многи још увек нису добили паре за летошњи род, И поред тога што су откупне цене биле превише ниске.

А рачуни стижу сваког месеца, нешто мора да се једе, обуче, да се плате телекомуникационе услуге, струја, вода, огрев, школарина, лекови, … Уметност је испланирати И опстати, ако немате неке друге приходе осим оних од пољопривреде. Kредите дају банке, али уз камату од око 15%, па, изволите.

Политичари помињу неке субвенције, које никако да стигну. Пре неколико година субвенција по хектару регистрованих обрадивих површина је смањена са 12 на 4 хиљаде динара. Сада се помиње велиодушно да ће добити субвенцију за 60 литара горива по хектару од 20 динара по литру. Мало ли је? А субвенција по хектару обрадивих површина у суседној Бугарској је 250 евра, или око 7 до 8 пута већа.

Стручњаци И ове године сугеришу да се не сеје семе из амбара, да се испоштује технологија, да се пооре по препорукама, да се користи квалитетно ђубриво, пестициди. … А нико да помене колико је све то поскупело последњих неколико година, а цене пољопривредних производа нису повећане, него су код већине производа И пале. Пита ли се неко како да сељаци преживе? Одакле им више пара?

Kако рече један старији човек, чија реч се некад много више уважавала, година у којој се спроводе избори је лоша за сељаке, јер се тада паре за њих изгубе, па испада да они те изборе на неки начин плаћају. А профессор Шеварлћ каже да се 95% аграрног буџета Србије даје сељацима у Војводини. И поред тога што тамо имају много боље услове него лесковчани. А субвенције су исте, ако не И веће код њих.

Министар који се по дефиницији бави пољопривредом, каже да не може да се меша у тржишне услове, да утиче на цене. Па чему онда његова функција, ако од његовог рада немају никакве користи они који су га, условно речено, изабрали? Имају чак И штете, јер се доносе закони који утичу итекако на економију у пољопривреди.

Kажу да се на увоз пољопривредних производа из ЕУ не наплаћују царине, али да су они заштитили своју територију, тако што на нашу робу наплаћују царину. Са друге стране, донет је закон који условљава производњу сира у специјалним простаријама, чија изградња кошта неколико хиљада евра. Kо нема потврду да поседује такву просторију ризикује да на пијаци плати казну од око 5000 динара , или око 13 кг продатог сира. Па се онда чудимо што су штале празне, што је лесковачка сточна пијаца пред затварањем.

А некада су се овде пијачним даном пунили камиони кравама И теладима. Са друге сране, кукурузовина И пшенична слама су се продавали, ливаде кошене, кукуруз И пшеница су се трошили за сточну храну. Сада је драстично другачије, на штету овдашњих људи. Узгред, такозваним озакоњењем, стећи ће се услови да на празне штале плаћа И порез држави, која је тако мало чинила да оне буду пуне.

Са друге стране, парадокс је да држава не одустаје од обавезног пољопривредног осигурања, које износи око 100.000 динара годишње. И нико се не пита како да се то заради са површине од око три хектара. А пољопривредне пензије износе око 14 000 динара, за око 20% мање од социјалне помоћи.

Избори су на видику, али нико ништа драстично не нуди сељацима, тако да је апатија хронична. А у држави су се неки политичари сетили да се села празне. Чудом се чуде зашто се то догађа. Изгледа да немају довољно стручног човека да им ову појаву објасни, или питају оне СВОЈЕ кадрове који су купили дипломе, али су политички подобни.

Југпресс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Влада субвенционише стране ИТ стручњаке и фирме а домаће урнише порезима и законима (видео)

4.5 (4) Најављена реформа паушала изазвала је бурне реакције у ИТ заједници. Држава је увела …

Јавни дуг за девет месеци порастао преко 830 милиона евра

3 (2) Јавни дуг је у августу у апсолутном износу незнатно мањи него претходног месеца, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *