fbpx

Камате на позајмљени новац плаћамо скоро као Грчка

0
(0)

Само шест европских држава издваја већи део националног колача за цену позајмљеног новца од нас, показује анализа Фискалног савета

Србији више нису потребни кредити, изјавио је пре два дана премијер Александар Вучић. Како преносе агенције, председник владе је на заједничкој конференцији за новинаре са немачким министром за економску сарадњу и развој, истакао како је наша економија оздравила и како имамо своје паре и „сад ћемо из буџета да финансирамо све што стигнемо”.

Он је додао да ће се узимати зајмови само за оно за шта су потребне велике паре.

– Нема више олаког узимања кредита, и кад су најбољи, кредити су кредити. Нећу да остављам свима да то враћамо у будућности као што су нама остављали да то враћамо – рекао је Вучић.

Он је као пример навео да ће Србија први пут у историји платити изградњу деонице ауто-пута од Левосоја до Српске куће дуге десет километара средствима из буџета.

– То вам показује оздрављење српске државе. Кад плаћате оним што су ваши грађани зарадили, тиме показујете колико Србија постаје права економија и колико постаје нормална земља. Ми се тиме поносимо – рекао је Вучић.

Премијеров оптимизам, не деле међутим, чланови Фискалног савета. Према њиховој анализи, јавни дуг ће највероватније достићи ниво од око 78 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. Највећим делом због и даље високог мањка у државној каси. Србија ће тиме постати једна од најзадуженијих земаља средње и југоисточне Европе. У наредном периоду сваке године за отплату главнице и финансирање дефицита Србији ће бити потребно око пет милијарди евра, подсећају. То ће, у случају раста светских каматних стопа, снажно повећати расходе за камате и представљати огромно оптерећење за буџет, упозоравају у овој институцији. Укупни издаци за камате ове године достижу око 140 милијарди динара. Поређења ради, овај износ је тек нешто мањи од укупних буџетских расхода за образовање и науку који су, уз све остале пратеће трошкове, довољни за исплату зарада за више од 170.000 запослених у овом сектору. Да су високи трошкови за камате већ

озбиљно нарушили структуру државне потрошње потврђује и чињеница да за камате трошимо више него за јавне инвестиције које доказано представљају најбољи буџетски начин да држава оствари позитиван утицај на привредни раст.

– Наша земља је у европском врху по буџетским расходима за камате. У 2015. години укупни трошкови за те намене износиће више од 1,1 милијарде евра, што је око 3,5 одсто БДП-а. У прва четири месеца укупни расходи за камате износили су више од 50 милијарди динара – процењују у Фискалном савету.

Колико је „скуп” јавни дуг Србије најбоље показује упоредна анализа расхода за камате по земљама. Само шест европских држава издваја више буџетских средстава за камате од нас. То су Португалија, Италија и Грчка, које издвајају више од четири одсто БДП-а, затим Ирска, Хрватска и Мађарска чији су издаци на сличном нивоу као у Србији.

У Фискалном савету подсећају да се у већини ових земаља у наредном периоду очекује стагнација јавног дуга, док ће он у Србији и даље расти. До 2017. године укупни издаци за камате износиће готово четири одсто БДП-а. Већ сада издвајамо свега 0,7 процентних поена националног колача мање од Грчке.

Белгија, Кипар и Шпанија са јавним дугом већим од 100 одсто БДП-а, за камате на јавни дуг троше око три одсто БДП-а, док Немачка са тек нешто мањим јавним дугом од Србије има више него двоструко ниже расходе за камате (1,6 одсто).

Због очекиваног раста расхода за камате у наредном периоду, само за одржање дефицита на истом нивоу биће неопходно сваке године обезбедити нове уштеде од око 20 милијарди динара, кажу у Фискалном савету.

Снажан раст јавног дуга у годинама после економске кризе 2008. године забележен је у већини европских земаља. Повећање укупног дуга Србије било је двоструко веће од просека (за скоро 50 процентних поена).

У историјским оквирима, ниво јавног дуга од готово 80 одсто БДП-а, колико Фискални савет очекује да Србија достигне до краја године, за земљу нашег нивоа развијености носио би отворени ризик од избијања кризе.

– Анализа свих случајева банкротстава и реструктурирања јавног дуга у земљама у развоју од седамдесетих година прошлог века до прве половине двехиљадитих показала је да су се у 55 одсто случајева већ на нивоу јавног дуга испод 60 одсто БДП-а јавили проблеми у сервисирању – сматрају у Фискалном савету.

———————————-

Мањак у каси ипак пет одсто

Према очекивањима премијера Александра Вучића и министра финансија Душана Вујовића буџетски дефицит ће до краја године бити нешто мало већи од три одсто. Рачунице Фискалног савета су другачије. Мањак у каси би могао да буде мањи од 5,9 одсто БДП-а, колико је предвиђено у Фискалној стратегији, али ће према њиховој процени износити нешто више од пет одсто.

– Ипак, и поред овог очекиваног смањења, дефицит је и даље висок и представљаће основни узрок повећања дуга опште државе – наводи се у анализи. Према пројекцијама Фискалног савета привреда Србије у 2015. години биће у благој рецесији или ће остварити нулти раст.

Највећи ризик да јавни дуг премаши прогнозирани ниво представља очекивани наставак јачања долара.

А. Телесковић, Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Широм света јача „патриотска пољопривреда“ – угрожени српски воћари

0 (0) Није само пандемија коронавируса смањила извоз српског воћа и поврћа. Проблем изазван коронавирусом …

ЦИРКУС ИЗБОРИ: Вучић у походу затирања здравог разума у Србији

5 (5) Наврат-нанос смандрљано окончање ванредног стања (6. мaja) после наводне победе невидљивог непријатеља „Ковида“ …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *