Карате масовнији од фудбала

Захваљујући једној групи југословенских лекара који су се бавили каратеом, Југославија је била прва земља у свету која је увела тежинске категорије у карате. Тако је још 1969. године одржано државно првенство у пет тежинских категорија, а шеста је била апсолутна категорија. Родоначелник и пионир каратеа у некадашњој Југославији, др Владимир Јорга оснивач је бројних националних савеза традиционалног каратеа у Европи и заједно с братом др Илијом Јоргом један од водећих ауторитета у свету традиционалног каратеа.

Владимир Јорга данас има 74 године, а у спортским круговима познат је по надимку Вава. Он је носилац црног појаса 9. дан у фудокан и шотокан традиционалном каратеу. Недавно је на семинару у Минхену показао нову дисциплину у каратеу, ково кумите, што је један облик борбе за децу до 18 година.

– Југославија је дала велики допринос каратеу, иако је Европска карате федерација тек 1972. године примила наш пројекат, а 1975. године на Европском првенству одржано је такмичење у тежинским категоријама. То говори да смо ми у тадашњој нашој лепој Југославији ишли увек корак испред других – са сетом говори др Владимир Јорга.

У југословенском каратеу први пут је уведено посебно такмичење за жене, што нико пре није у свету урадио. На државном првенству 1969. године први пут такмичиле су се жене. Др Владимир Јорга сећа се имена три најбоље међу 36 такмичарки: прва шампионка била је Оливера Филиповић, друга Татјана Јањић, а трећа Љиљана Ускоковић. У Југославији је први пут уведено и карате такмичење за децу.

[quote]

Лекар и професор

Владимир Јорга је универзитетски професор, доктор спортске медицине, професор Медицинског факултета у Београду у пензији и вишегодишњи шампион Југославије у каратеу. Био је дуго година тренер југословенске карате репрезентације и судија. Аутор је више од 170 научних радова и 12 приручника и књига из области традиционалног каратеа.

[/quote]

 

Владимир Јорга објашњава како се годинама мењао карате:
– Основа каратеа као борилачке вештине стигла је у свет преко Окинаве и Јапана. То је традиционални облик каратеа, али су Јапанци гледајући западне спортове схватили да морају унети неку измену да би им се приближили. Док сам био млад ја сам био присталица идеје да се у карате уведе што више спортских карактеристика. Међутим, како сам сазревао и као лекар и као каратиста, схватио сам да је то и борилачка вештина и уметност, много више него спорт. У спортским такмичењима карате губи мистериозност, елементе вештине, јер се своди на технику и начин извођења.

Као и у многим другим спортовима појавили су се различити стилови.
– То се данас све толико модификовало, променило, раздвојили су се традиционални и спортски облици каратеа, па се отишло у другу крајност, могло би се рећи и застранило се. То што данас неки раде у каратеу нема више обележја вештине и то је сасвим нешто друго. Карате је данас постао масован, чак мислим да ни фудбал није масовнији од каратеа – сматра др Јорга.
Данас у Србији има 786 карате клубова. Од тога је 130 клубова спортског каратеа WКФ а остало су разни облици удруживања. Постоји Српска карате федерација и кровна организација Српска карате конфедерација која обједињује све ове стилове. У току је процес обједињавања, што је услов да карате поново добије олимпијски статус, пошто је скинут са листе олимпијских спортова до 2020. године. Тек 2024. године постоји шанса да карате поново буде спортска дисциплина на Олимпијским играма. На том здушно ради управо др Владимир Јорга, председник Европске федерације традиционалног каратеа. 

 

Вести