fbpx

Ко ће да плати дугове богаташа? Двадесет познатих српских бизнисмена има блокаду текућих рачуна за 400 милиона евра

0
(0)

Колике су размере општег пропадања српске економије, показује и пример двадесет пословних људи из Србије који имају блокаду рачуна за 400 милиона евра, међу којима предњачи у блокади предњаче Галеб гроуп из Шапца, власника Радослава Веселиновића, са скоро 40 милиона евра, а затим Наутика и са њом повезане фирме Дејана Банића са исто толиким износом. Држава је немоћна, а банке као повериоци не смеју да покрену стечај јер би се тиме открили сви „интимни“ односи власти богаташа и дошло би се до одговора на питање: зашто су милиони евра дати без покрића, ко их је одобрио, по чијем налогу, ко је све имао „свој део“ од тако погубних послова и ко је имао политичку подршку за такве послове. Овом темом, у оквиру чињеничног стања везаног за блокаде рачуна једне групе предузећа и компанија у власништву неких од најбогатијих људи у Србији, бавио се Миодраг К. Скулић, наш угледни економиста.

Према подацима које објављује Народна банка Србије, Одељење принудне наплате из Крагујевца, које смо посебно анализирали, за ову прилику утврдили смо да двадесет српских бизнисмена дугује повериоцима који су их блокирали, појединачно више од десет милиона евра, а неки од њих имају дуговања и знато већа, која достижу, чак, 40 милиона евра, као што је случај са Галеб групом из Шапца у власништву Радослава Веселиновића, бившег председника Привредне коморе Србије и Дејана Бабића, власника више фирми са седиштем у Београду (улица Влајковићева број 12), који је познат и по томе што је најстарију Индустрију црепа Тоза Марковић из Кикинде са 867 запослених презадужио, оптеретио хипотекарним кредитима које није уложио у њихову производњу, отерао у стечај и присилио ЈП Србијагас да своја потраживања претвори у уделе, са 86,90 одсто власништва у Този Марковићу, а више хиљада акционара оставио без динара, јер су акције постале безвредне. Исто је Бабић учинио и са Фабриком ауто делова ФАД из Горњег Милановца, коју је из стечаја купио АД Металац из Горњег Милановца.

Галеб група, Шабац

Галеб је до 1990. године познат као једно од првих приватних предузећа, по Закону о предузећима Анте Марковића из 1989. године, уз препознатљив знак јата плавих галебова који су сликани на зидовима градова, вароши и села Мачве.

Веселиновић је познат у чланству у јату жутих, који су га поставили и за председника Привредне коморе Србије. Тада је на муваторски начин обмануо раднике АД Металопластика, Шабац и преузео већински пакет акција сменивши генералног директора, на проблематичан начин. Металопластика произвођач затварача за пивске, винске и друге флаше, располагала је, тада, моћним аутоматским машинама, а била је позната и као спонзор и покровитељ мушког рукометног истоименог клуба, познатог широм Европе.

Јато галебова је узлетело, јер је Радослава прочитало и стало на страну шиканираног бившег директора и ојађених акционара и радника Металопластике, а моћ председника Привредне коморе Србије, са жутом партијском књижицом владајуће Демократске странке и одабрана плава боја уместо раније црвене, занели су Веселиновића да се упусти у куповину десетине ранијих друштвених фирми и, чак, да производи регистар касе за нови ПДВ порез. Поред тога, шабачки бизнисмени су се уткривали у задужењу код банака.

Власник фарме пилића (Фарма-ком), Мирослав Богићевић куповао је млекаре, пољопривредне комбинате, ливнице, фабрику акумулатора у Сомбору и три рудника оловно цинкане руде и задужио се за 652 милиона евра. Ту империју Богићевић је назвао Концерн и томе додао стари назив Фармаком, уз своје иницијале М.Б. Сада је све у стечају, банкроту и стечајни управници уновчавају имовину, по нашој процени максимално за 80 милиона евра, тако да је губитак банака, државе И добављача око пола милијарде евра.

У предузећу Интеркоп је господин Раде Николић, направио је цех 124 милиона евра и обратио се Привредном суду у Ваљеву да му банке и други повериоци поверују да ће им без икакве камате, уз делимичан отпис, отплатити тих 124 милиона евра, у наредних осам и десет година уз две године грејс периода! У наредне три године, Унапред припремљен план реорганизације (УППР), читај „…унапред припремљен план преваре“ шетао се од Привредног суда у Ваљеву до Апелационог привредног суда у Београду и коначно ових дана је постао извршан. Али, Николићев Интеркоп је остао без стручњака, без запослених, без опреме и без послова, па ће тај програм остати само у архивима, јер чланство у жутој странци обезбедило је овог шабачком бизнисмену да реконструише Булевар краља Александра у Београду. Више нема тога, јер је Булевар војводе Степе нова владајућа партија поверила предузећу МБ Миљковић са Косова и Метохије, а будуће радове изводиће Вучићев тајкун из криминалног миљеа, Звонко Веселиновић из Косовске Митровице.

Трећи бизнисмен из Шапца је Сања Теодоровић, власница Магма Пром из Шапца, која има блокиран рачун за више од две милијарде динара, или 18 милиона евра, дуже од 1.100 дана. Радослав Веселиновић данас има 30 регистрованих привредних друштава у Србији, а има фирме и у Босни и Херцеговини. У блокади су њих 12 према следећем прегледу дугује 40 милиона евра само повериоцима коју су добили извршне судске пресуде, или поднели менице на наплату. Ево тог прегледа:

Много би простора требало утрошити да се прикаже шта је све на аукцијама Веселиновић купио, па и неке делове ЕИ, али све је то данас, ван функције или са производњом на минимум. Напор да се десетак фирми усмери на пружање услуга и трговину, очито да није успео.

Дејан Бабић дужник више од 40 милиона евра

Дејан Бабић, човек који је поред „сахране“ Индустрије црепа Тоза Марковић из Кикинде, ФАД-а из Горњег Милановца и довођења на руб пропасти Житомлина из Земуна, ојадио све чега се дотакао, власник је фирме у Панами ина Британским Девичанским Острвима а има и следећа привредна друштва, која су сва регистрована на адреси купљене фирме Електрометал у Влајковићевој улици број 12. у Београду. Сва та привредна друштва су данас у блокади:

ИХТ, доо, је у власништву Дејана Бабића, а основан је са 229.630 динара, законски заступник друштва је Биљана Деља. Друштво је на крају 2015. године имало само два запослена. Агроголд, доо, основало је предузеће из Панаме (Ривер Флоw Интернатионал С.А. са 60 одсто и Дејан Бабић са 40 одсто, уз капитал од само 42.259 динара. Друштво нема законског заступника, нити прокуристу, али наши законити ту мањкавост толеришу. У задње три године нема запослених, али има дугове 7,5 милиона евра.

Наутица, доо је основана минималним капиталом, уз уношење акција ФАД-а Горњи Милановац у вредности 28,6 милиона динара, али те акције више не постоје јер их је суд огласио безвредним, када је фирму продао Металцу из Горњег Милановца. Законски заступник Биљана Деља.

Електрометал, АД у 2014/15 години није ни предала уредан годишњи обрачун, а на крају 2013. године ово некад велико гросистичко предузеће имало је 18 запослених.

Светски цреп, доо, нема запослених а за 2015. годину није предате уредан годишњи обрачун.

Дунав Група, доо, има блокаду текућег рачуна нешто изнад четири милијарде динара, укључиво у то блокаду Дунав групе-Агрегати, АД и Војводинапут, АД, Зрењанин, које акционарско друштво је у већинском власништву, са 74,41 одсто, ове групације, а њен износ блокаде износи 409 милиона динара. Агрегати у 2015 години имали су 207 запослених. Власник групације је ЈКР Натурал Ресоурце, холандске фирме која је унела у четри транше укупно 1,3 милијарде динара, као капитал друштва.

Боровица, доо, има блокаду рачуна два привредна друштва Боровица – Транспорт и Боровица – Пут, а блокада рачуна ове две сопствене фирме износи 3,3 милијарде динар, рачун Транспорта је у непрекидној блокади 1.624 дана, а рачун Пут-а 1.097. дана. Транспорт има једног запосленог, а Пут већ две године нама ниједног запосленог.

Финам Скин, доо, Београд-Земун, у власништву је Бојана Мрђана, са улогом у новцу од 145 хиљада динара и унета вредност акција Агросеме – Панонија, АД, Суботица у вредности 75,7 милиона динара који износ чини 24,96 одсто укупног акцијског капитала, који део је у власништву Финам Скин, доо, законски заступник је Александар Лакић. Финам Скин има блокаду текућег рачуна у износу од 3,1 милијарду динара. Агросеме – Панонија је у стечају, услед проблема са ликвидношћу, тако да је капитал овог акционарског друштва у тој вредности веома проблематичан.

Стар Иммобилиаре, доо, из Београда, у власништву је холандске фирме Елгин Б.В., са уплаћеним улогом од само 42.523 динара. Друштво има блокиран рачун за износ од 2,9 милијарди динара, непрекидно 769 дана. Законски заступник друштва је амерички држављанин Роналд Цхарлес Финлеy. Друштво је уписало у АПР делатност разрада грађевинских пројеката, нема запослених, нити неких битних прихода.

Марина Дорћол, доо Београд обавља делатност изградње хидротехничких објеката. Уплаћен минимални капитал, укупно од оба оснивача само 48.000 динара, од оснивача холандске фирме Камберy Ентер Присес Н.В. са учешћем од 95 одсто, док разлику од пет одсто је уплатило наше привредно друштво Цапитал Инвестментс анд Цонсултанцy. Законски заступник друштва је Милена Амон. Друштво има само једног запосленог , нема прихода и послује са губицима. Рачун друштва је блокиран 2,7 милијарди динара, непрекидно 1.961 дан.

Про Логистиц РПЦ, доо, из Вршца, обавља друмски превоз терета, Оснивач сто одсто је кипарска фирма Неxим Лмитед, са капиталом од 31,3 милиона динара. Законски заступник друштва је Марко Бучевац. Текући рачун друштва је блокиран 2,4 милијарде динара, непрекидно 1.197 дана. У 2012. години у друштву је било 198 запослених, док је 2014. години било само 64, а за 2015. годину није предате годишњи обрачун.

ГП Ауто Схоп, доо, из Лазаревца, основали овог друштва за трговину на велико деловима и опремом за моторна возила су Горан Петровић и Предраг Радосављевић, са по половином износа од 389.57.275 динара. Законски заступник је Горан Петровић. Друштво има блокаду текућег рачуна у износу од 2,3 милијарде динара, 456 дана непрекидно. У 2012. години било је 178 запослених, годину дана касније смањен је број на 123, док у последње две године у друштву нема запослених. Поред овог привредног друштва оснивачи Друштво нема запослених. Латума и Лубе Тос, од којих су три доставиле за 2015. годину изјаву о неактивностима, нема ниједног запосленог, а ГП Конак Апартмани имају само једног запосленог. Оснивач свих ових пет друштава је Ауто Схоп.

Индустрија воде Аqуа Цом, доо, из Београда, основано је од привредног друштва Проxим Инвест, доо, Београд са капиталом у износу од 1.991.445 динара. Законски заступник друштва је Никола Глушчевић. Рачун друштва је у блокади 2,3 милијарде динара, непрекидно 1.197 дана. У друштву је запослено 14 радника.

Унихемком Пхарм, доо, из Новог Сада, обавља трговину на велико фармацеутским производима. Оснивач друштва је Пхарманари, доо из Новог Сада, чији је оснивач кипарска блокиран 2,1 милијарду динара.

Магма Пром, доо, из Шапца, основана је само са 54.632 динара од Соње Теодоровић. Законски заступник друштва је Срђан Лацковић. Друштво има блокаду текућег рачуна више од две милијарде динара, непрекидно 1.076 дана. У 2015. години у друштву је било 15 запослених.

Зекстра група, доо из Земуна, обухвата и Ветеринарски завод Земун, АД, Индустрију одеће Новитет, АД, из Новог Сада и Издавачко предузеће Нолит, из Београда, а у оквиру групације била је и Фабрика уља Дунавка из Великог Градишта. Оснивач групације је Драган Ђурић. У групацији је било 2010. године запослено 686 радника, а 2014. године тај број се свео на 298, да би у 2015. години спао на само 178. Рачун друштва је блокиран две милијарде динара, 1.583 дана непрекидно.

Ветеринарски завод, АД, Земун у власништву је Зекстра групе 92,95 одсто, али на тим акцијама постоји залога првог реда. Услед дуже блокаде рачуна у Ветеринарском заводу

Фабрика уља Дунавка из Великог Градишта, променила је седиште у Земун, у власништву је Ветеринарског завода 69,33 одсто, али услед дуже блокаде текућег рачуна и у овом привредном друштву је уведен стечај.

Новитет, АД из Новог Сада има блокаду текућег рачуна 151.413.058 динара, непрекидно 1.097. дана.

БТО Инвест, доо, из Београда, основао је Зоран Дивац, са капиталом 137.245 динара, а основна делатност друштва је производња осталих предмета. Законски заступник је Зоран Дивац. Рачун друштва је блокиран 1,8 милијарди динара, непрекидно 1.197 дана. У друштву је запослено само једно лице..

Лане М Дерм, доо из Аде основао је Љубослав Урошевић са капиталом од 25.830 динара. Оснивач је и законски заступник друштва. Друштво није предало ниједан годишњи обрачун од 2011. године.

Лифе Десинг, доо из Београда обавља хотелску делатност, оснивач друштва је Милош Плантарић, словеначки држављанин, који је уједно и законски заступник. Оснивачки капитал је само 25.000 динара. Рачун друштва је блокиран 1,5 милијарди динара, 334 дана непрекидно. У друштву је запослено 46 радника.

Проинвестмен Интернатионал Балкан, доо, Београд обавља послове трговине на велико храном. Једини оснивач друштва је Алцхемист, доо из Београда, чији је оснивач Немања Прековић. Рачун је блокиран у износу 1,5 милијарди динара, 142 дана непрекидно. У друштву је у 2015. години било пет запослених.

Сарацхем, доо, из Новог Сада обавља послове трговине на велико хемијским производима. Оснивач друштва и законски заступник је Драган Дошеновић. Оснивачки капитал је 289.480 динара. Рачун друштва је у блокади 1,3 милијарде динара, 1.988 дана непрекидно. Друштво нема запослених.

Сеен Пропертиес, доо, из Београда је произвођач машина за пољопривреду и шумарство. Оснивач друштва је Тамара Мићић, која уједно обавља и функцију законског заступника. Оснивачки капитал друштва је у новцу 145.750 динара и у стварима 18.869.071 динар. Друштво има блокиран текући рачун 1,2 милијарде динара, 1.198 дана непрекидно. У 2010. години у друштво је било 116 запослених, а тај се број у 2014. години свео на два, да би друштво у 2015. остало без иједног запосленог.

А 1. „Путари“, пуни отетих пара

Колико су дрски поједини „бизнисмени“ у Србији, говори и податак да је, на пример, власник предузећа Интеркоп, Раде Николић, познатији као Раде Босанац (јер је својевремено шверцовао аутомобиле из Босне и Херцеговине), направио је цех од чак 124 милиона евра и обратио се Привредном суду у Ваљеву да му банке и други повериоци поверују да ће им без икакве камате, уз делимичан отпис, отплатити тих 124 милиона евра, у наредних осам и десет година уз две године грејс периода! У наредне три године, Унапред припремљен план реорганизације (УППР), читај „…унапред припремљен план преваре“ шетао се од Привредног суда у Ваљеву до Апелационог привредног суда у Београду и коначно ових дана је постао извршан. Али, Николићев Интеркоп је остао без стручњака, без запослених, без опреме и без послова, па ће тај програм остати само у архивима. Наиме, као финансијер Демократске странке, било му је обезбеђено својевремено да реконструише Булевар краља Александра у Београду. Данас, одлазећи Вучићев режим има свога извођача радова на Булевару војводе Степе у Београду. То је предузећу МБ Миљковић са Косова и Метохије. Тачније речено, радове ће изводити Вучићев тајкун из криминалног миљеа, Звонко Веселиновић из Косовске Митровице.

Миодраг К. Скулић, Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

У Србији више нема поделе, сви су против Вучића: Kојим год путем крене, завршиће сломљен

4.7 (205) Kорона вирус заразио је и савладао диктаторски систем Александра Вучића. На прву вест …

Бугарски експерт: Са ширењем коронавируса угасила се идеја атлантског братства

5 (7) Последњих година САД су више пута подривале поверење Европе прислушкивањем разговора на највишем …

2 Коментара

  1. Најкраће речено Србија у канџама лопова …

  2. Ovde treba dodati i gp GEMAX ,finansijer SNS od njenog osnivanja 2008.godine,izvodjaca radova na teniskom terenu u pod Avalskom mestu,izvodjac radova na vilama uz obalu Save u zoni zabranjenoj za gradnju.Firma koja duguje ne zna se kome i koliko.Vlasnika firme je tadasnji podpredsednik vlade na javnom servisu proglasio nevinim u aferi stecajne mafije,mesec dana pre donosenja sudske odluke.Vlasnik firme je proglasio stecaj i uz pomoc UPPR-a otpustio u Decembru 2013. blizu 200 radnika ne isplativsi otpremninu i ne isplacene licne dohodke.Ta firma danas izvodi radove na koridorima u Srbiji i ne razmislja o tome da dug radnicima isplati.Sud navodno nije nadlezan za ovaj problem,vec se poverioci salju na sudske procese iako je sud doneo odluku i odobrio UPPR.Inace firma je poslovala jos pod jednim nazivom tj.firmom,prebacivala sredstva kako im je kada odgovaralo,izigravala zakon i radnike.Vlasnik firme je proglasen za privredika godine,ne secam se tacno koje,finansirao mnoge stranke JUL DS SRSi sada ovu na vlasti.Do kada ce narod morati da trpi izivljavanje ovakvih spodoba i neznalica?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *