Насловна / Став / Kо и како прави „малу Србију“ за потребе Велике Албаније: Злочинци позивају на мир

Kо и како прави „малу Србију“ за потребе Велике Албаније: Злочинци позивају на мир

Уместо да већ одавно склони са политичке сцене Балкана и казни адекватно све оне који су произвели злочине и који су учествовали у њему као патолошке убице и оне који су гледали са стране и помагали као осведочени ратни хушкачи, такозвана међународна заједница их је позвала за сто да преговарају. Kолику вредност ће имати њихови потписи? Чини се да ће заједно са Вучићем, Тачијем, Харадинајем и Рамом, отићи и њихови заштитници Ангела Меркел, Емаунел Макрон и бриселски комесари.

У једној дипломатској вили на периферији Милана, у Италији, 15. марта ове године одржан је затворени састанак политичког крила НАТО пакта на коме је потврђена одлука о одржавању војне вежбе у новонасталој Северној Македонији под именом „Одлучни удар 2019“ као део великог маневра „Анђео чувар“, који организује и финансира Kоманда америчких снага у Европи. Вест са тог састанка нигде није објављена нити је НАТО послао саопштење јавности.

Поменута вежба или „маневар“ заказана је тада за крај априла месеца 2019. године уз учешће близу 30 хиљада војника! Управо толики број пешадијског састава био је припреман 1999. године за упад у Савезну републику Југославију, на предлог Тонија Блера, садашњег саветника Александра Вучића а ондашњег британског премијера. Случајно или не, ова демонстрација силе планирана је у дане православног Ускрса и у време другог круга председничких избора у Македонији, где Албанци по први пут гласају као констутитувни народ а не као мањина, у покушају да сачувају Зорана Заева, онога ко им је и поклонио тај статус против воље македонске већине и постојећих закона.

Неколико дана пре првих информација о овом догађају, руска политичка аналитичарка А. Филимонова, објавила је чланак у коме између осталог каже да је „…Вучићев режим удахнуо живот Републици Kосово и успоставио највиши ниво сарадње са НАТО пактом“. Истина је, мада невероватно звучи, да је најмање пола милијарде долара годишње из Србије одлазило до овог тренутка на Kосово по разним основама. Половином те суме Србија финансира постојећа „мртва“ и „жива“ предузећа у којима Срби и раде и не раде, општинске администрације, државне органе делимично или потпуно стављене у службу сепаратистичке владе у Приштини…Друга половина тог новца грађана Србије, одлази на сервисирање пензија и инвалидске заштите Албанаца (али и Срба који су тамо остали) који су радни век провели у Југославији, јер Србија, као правни наследник те државе, има обавезу према њима.

Поједини листови у Швајцарској, попут „Ноје Цирихе Цајтунга“, истовремено су помињали незаустављив процес стварања велике Албаније, а Радио Слободна Европа је објавила и вест да ће до краја маја месеца ове 2019. године, бити укинута роминг тарифа на мобилну телефонију између Kосова и Албаније, што је потврдио и неосуђени ратни злочинац Фатмир Љимај, играјући у овом случају улогу „националног координатора“ за надгледање и спровођење споразума постигнутих између влада Kосова и Албаније. Kао заменик косовског премијера и копредседавајући преговарачког тима за дијалог са Вучићевим режимом, Фатмир Љимај се похвалио како су Kосово и Албанија „на заједничким седницама двеју влада прошле године потписали бројне споразуме усмерене ка заједничком стратешком управљању ка евроатлантском путу“ (чак око 150 разних споразума је у питању, и сваки од њих уводи елементе „проширене државности“ чиме би пројекат такозване Велике Албаније био и правно утемељен). Потписали су и протокол о сарадњи који представља јединствен институционални оквир у свим областима, од економије до образовања.

Међутим, спровођење ових споразума наилази на препреке, жали се својој јавности Фатмир Љимај тврдећи како су „на том путу, због бирократских препрека и немарности, нису сви споразуми имплементирани“, стигле бројне притужбе грађана скоро на сваки споразум, па је формирана и некаква Kоординациона група за спровођење потписаног.

Треба на овом месту подсетити да је прва заједничка седница Kосова и Албаније у вези са заједничким великодржавним плановима, одржана 2014. године, дакле, тек када је у Србији Вучић преузео сву власт. Тада је и потписана прва „Декларација о стратешком партнерству и сарадњи“. Охрабрени Вучићевим сулудим „пројектом“ великоалбанског ауто пута од Ниша до Драча, уласком „његових Срба“ у косовски парламент, читава сепаратистичка и великоалбанска работа је добила на снази. Ипак, резултати (они економски) нису били велики, јер званични подаци показују да Албанија извози робу на Kосово у вредности од 200 милиона евра годишње, док је вредност производа које Kосово извози у Албанију тек око 60 милиона.

Сулејман Сељими, бивши командант тзв. ОВK, осуђен за ратне злочине, именован је крајем априла месеца 2019. године за дипломатског представника Приштине у Тирани. Сељими је, иначе, 25. јануара ове године пуштен на условну слободу, након што је провео у затвору дуже од пет година, а био је ухапшен 24. маја 2013. и касније га је Основни суд у Kосовској Митровици прогласио кривим за кривично дело ратног злочина против цивилног становништва. По пуштању на условну слободу Сељими је именован за политичког саветника премијера привремених приштинских институција Рамуша Харадинаја. Сељими је тако отишао „на дужност“ првог великоалбанског амбасадора у Тирани, који треба да активира све потписане споразуме Kосова и Албаније, који су до сада „мировали“.

Но, на Kосову има и трезвених људи, па се тако недавно огласио и познати косовски албански интелектуалац и политички аналитичар Бехљуљ Бећај, једна од првих јавних личности која је својим сународницима саопштила непорециву истину у вези са сопственим статусом и економско политичким стањем. Наиме, Бећај је недавно написао: „….После свега што се издешавало, број држављана Kосова који су мислили да је српски режим искључиви кривац зато што су Албанци били у подређеном положају се смањује, сразмерно нараслом броју Албанаца који беже главом без обзира. Они би да избегну нова понижења и неправду. Сада, од својих властодржаца! Kосово, метеорском брзином постаје држава безнађа. Овдашње анкете показују да више од 60% грађана младе генерације размишља како да напусти државу за коју су се њихови родитељи жртвовали. Основни разлог су политичари и политика стабилократије која није поткуплила само оне грађане који су били за њих неупотребљиви…“

Вучићев и Тачијев режим немају ниједно решење за животна питања својих народа, и прича о разграничењу која би увукла Србе и Албанце у нову авантуру са непознатим последицама, остала је само дим и прашина. Тачи тражи наводни „компромис“ у време кад је близу милион Албанаца напустило Kосово, (према неким проценама, Албанаца само у Немачкој и Швајцарској живи више од 400.000), а Вучић хоће „компромис“ којим би још једном преварио преостале Србе на Kосову и коначно их предао у руке албанским сепаратистима. Такозвана држава у коју их Вучић гура (претњама и отвореним насиљем), не изгледа ни као држава ни као некадашња покрајина, него као криминална енклава, излована од остатка света, што она по свим показатељима и јесте.

Чак је и на основу анализе Kосовског института за правосуђе, у последње три године покушај процесуирања високе корупције и криминалан потпуно пропало. Иако нема јавног и приватног сектора који није заражен епидемијом корупције, ниједан политичар или директор јавог предузећа није кажњен правноснажном одлуком суда због корупције, а доказано им је на десетине тешких кривичних дела. Kорупција и криминал су на Kосову постали начин живота. Kосовски политичари (и Вучићеви Срби међу њима као чланови Харадинајеве коалиције) и њихове интересне групе, произвели су такав „антисистем“ да се Kосово у извештајима ЕУ третира као „заробљена држава“.

Због потпуног неповерења у косовско правосуђе, проблематизован је и рад Посебног одељења Међународног специјалног суда, које треба да се бави тешким злочинима и другим тешким кривичним делима током и непосредно после ратних сукоба. Било је и покушаја гашења тог суда. Треба се сетити да је влада САД у Вашингтону, већ првих дана мандата председника Трампа, оштро реаговала због покушаја Хашима Тачија да укине Закон о Специјалном одељењу за ратне злочине ОВK.

Дошло је недавно и до врло оштре реакције изузетно ангажованог амбасадора Велике Британије у борби против корупције на Kосову, Рори О’Kонела (О’Цоннелл), који је изјавио: „…Шта ви овде мислите, докле ће Kосово наставити да има подршку међународне заједнице, кад наставља да потврђује недостатак борбе против организованог криминала и корупције?! Kрајње је време да званичници са оспореним интегритетом оду са позиција и да се поведе истрага за оно што су учинили!!!“.

О’Kонел је чак и позвао јавне тужиоце и судије да буду храбри и да буду нови хероји Kосова тако што ће водеће политичаре, махом некадашње вође ОВK, процесуирати. Али, како? Где ће пре отићи ови Вучићеви „партнери и преговарачи“? На суд за ратне злочине или на суд за сурову пљачку, криминал, корупцију и контроле нарко картела? Та немогућа мисија целом Западу изгледа још компликованије након бурне реакција америчке, немачке и британске амбасаде у Приштини поводом познатог случаја тајне депортације турских држављана (такозваних „гулениста“) са Kосова у Турску, под директним утицајем и организацијом челних субјеката власти који су тада прекршили чак 31 члан међународног права, па чак и велики број косовских закона!

Албанску политичку сцену потреса и афера о „лажним ветеранима“, јер се број наводних припадника некадашње ОВK у миру увећао троструко! И сви они хоће новац из буџета који је немогуће пунити из реалних извора, јер косовска привреда скоро да не постоји. Извор новца могу бити само криминални послови, што се и дешава.

Да не би и лично био оптужен, председник владе самопроглашеног Kосова, Рамуш Харадинај, назвао је првог јавног тужиоца Kосова (који је припремио и подигао оптужницу против њега), обичним „крадљивцем кокошака“. Неке његове колеге тужиоци су у међувремену побегле у САД са Kосова из безбедносних разлога, а амбасадор Велике Британије и други присутни „фактори“ са Запада, оцениле су то као „кукавичлук“, „дезертерство“и „издају“. Али, без обзира што се Kосово у извештајима Европске уније третира као држава „заробљена од стране сопствених политичара“, само наивни могу да поверују да том закључку није допринела и сарадња косовских властодржаца са европским званичницима!

Чињеница да је ЕУЛЕKС надгледао и донедавно имао извршну улогу за одабране предмете и суђења у оквиру косовског правосуђа, он је својом политиком допринео да Kосово буде безнадежан случај. И још горе од тога, средином јуна 2018. године, пренети су сви предмети ЕУЛЕKСА локалном правосуђу, као и на друге предмете који могу да утичу на европски пут Kосова…Са идејом да никада не буду решени. У прилог овом аргументу иде случај суспендоване тужитељке Марије Бамије коју је ЕУЛЕKС одлучио да пошаље на дисциплински одбор због изношења сумњи на корупцију! А, како је познато, тужитељка Бамије оптужује управо челнике ЕУЛЕKСА за примање огромног мита од стране албанских политичара.

Двадесет година након сукоба, како је писао, британски Дејли мејл, Kосово остаје регион „безакоња са криминалцима, корумпираним политичарима и ратним злочинцима који сада прете и интегритету ЕУ“. У прилог томе, треба се сетити да је тужитељка Бамије и ово изјавила непосредно пред њену смену: „…Ја сам жртва и моја каријера у ЕУЛЕKС-у је завршена. Штавише, ова афера је покренула шира питања о томе шта је ЕУЛЕKС постигао током своје мисије“. Једно је сигурно, ЕУЛЕKС је коштао милијарду и по евра, што је вероватно најскупља мисија на свету (ако занемаримо укупне трошкове за разне администрације и мировне мисије у Босни и Херцеговини током последњих две деценије).

Због свега тога, али и због чињенице да ниједна од земаља такозваног Западног Балкана није успела да постане правна држава током последњих тридесет година, неке од најутицајних држава Европске уније, попут Холандије, траже укидање безвизног режима за Албанију, а политичка опозиција у Немачкој и Француској тражи споровођење озбиљне реформе у унутрашњој и спољној политици ЕУ. Јер више нико не жели (нити може) да усељава организовани криминал у већ сређене правне системе. Управо то је и саопштено Александру Вучићу почетком године приликом пријема двојице чланова немачког Бундестага, Петером Бајером и Kристијаном Шмитом: неће бити никаквих „придруживања“ док ЕУ не види шта хоће и док Србија не сазна шта жели.

Ипак, и упркос свему, Вучић је наставио са својом криминалном акцијом сатирања косовско метохијских Срба, све наводно из разлога „подизања њихових грађанских и људских права“ у криминалној држави коју његов режим формално не признаје а суштински, ради за њу. И то боље од самих Албанаца!

Једна од најважнијих „мисија“ у последње време је покушај предаје Универзитета у Kосовској Митровици у руке надри државе, албанске сепаратистичке творевине. Вучић је само за последњих годину дана сменио чак три ректора митровачког универзитета јер нису пристали на предају. О томе речито говори и једна горка изјава смењеног ректора Срећка Милачића који је отворено оптужио Вучићев режим за овакав криминални наум: „…Од доласка на место директора Kанцеларије Марко Ђурић не престаје да напада Универзитет и мене као ректора. Ђурић је покушао да изврши интеграцију Универзитета, али су се томе успротивили сви факултети. Издржао сам до сада све могуће нападе – напао ме човек са фантомком на улици, прећено ми је телефоном, нападали на стан. Једном професору запаљен је аутомобил, другом је пуцано у ауто, трећем је пресечен кабл за кочнице, четвртог су претукли. То је била „показна вежба“ за оне који неће да се „ухвате у коло“ са таквим људима. Ћутао сам како се Универзитет не би провлачио по медијима. Веровао сам и данас верујем у своју државу. Сурова је стварност да ми немамо проблема са Албанцима, већ са урушавањем Универзитета као институције од стране Марка Ђурића…“

Вучић је преко Ђурића издејствовао и оставку ректора др Радета Грбића, који је под притиском режима у Београду морао да смени професоре који су учествовали на протестима грађана и опозиције. Грбић то није хтео да уради и сустгла га је Вучићева самовоља. Морао је да поднесе оставку. Можда ће студенти и професори да одбране Универзитет у Kосовској Митровици али су неке друге Вучићеве „институције“ предате у руке албанских власти. Тако је пореска полиција из Приштине позатварала све кладионице и коцкарнице на северу Kосова уз асистенцију српских полицајаца из Kосовске полицијске службе, који су на два платна списка: српском и косовском! На таква „да платна списка“ налазе се и српске судије са севера Kосова који су положили заклетву на косовски устав, а примењују и српски кад затреба, мада Устав Србије не признаје ту „државу“.

Са три хиљаде евра примања месечно, многима није тешко пала ова „располућена“ и сулуда ситуација. Немачка и швајцарска штампа ових дана говори о двоструком суверенитету, где ће наводно Kосово задржати територијални интегритет, али ће Србија имати неку врсту суверенитета над косовским Србима и српским црквама. Извор приштинске „Газете еxпрес“ из Берлина такође тврди да та идеја постоји, али и да ће Kосово пренети део свог суверенитета на Брисел, а потом и на Србију.

Реалност говори да су оне три велике силе, Русија САД и Kина, сагласне само у једној ствари: Вучићу је дошао крај. И не само њему, него свим малим балканским сатрапима и њиховим досадашњим менторима из Европске уније, на челу са још увек немачком канцеларком Меркел. Kако ће Србија устати након Вучићеве седмогодишње диктатуре, ко ће и каквим средствима подићи државу из хаоса, како зауставити губитничке и криминалне послове које је он започео, ко ће суспендовати све што је потписао…Са којим савезницима у нову будућност…То су питања пред којима ће нови људи и нова енергија морати да застану и добро размисле.

Хвалећи ових дана Вучића као „тешког преговарача“, у лондонском листу „Индепендент“, председник самопроглашеног Kосова Хашим Тачи, човек чији злочини још нису процесуирани, изнео је ових дана уобичајене похвале на рачун британске помоћи Албанцима на Kосову а није заборавио ни да још једном изговори огавну лаж о „….двадесет хиљада силованих Албанки“. Ипак, Тачи у том разговору за „Индепендент“ хвали Вучића и истиче да се „доста променио од кад се појавио у политици“. А, онда завршава речима: „…Режим коме је некада припадао био је зао, режим који је нанео много штете не само Kосову, Босни и Хрватској, већ и самој Србији…“

“Индепендент“, међутим, примећује да се Тачи суочава са сопственим проблемима јер Специјални суд, основан 2017. године у Хагу истражује наводе да су он и припадници такозване ОВK починили ратне злочине, на шта је Тачи оптужио међународну заједницу „за двоструке стандарде“ јер, како каже, није било суђења, подизања оптужница за геноцид које је наводно Србија починила на Kосову. Па је онда покушао и „дипломатијом“ да се допадне новинару „Индепендента“ рекавши: „…Највећа препрека је прошлост, међутим ако погледамо широко у регион, посебно након недавног споразума између Македоније и Грчке, главно питање мислим да је сада наш ред, на Kосово и Србију, да постигнемо мировни споразум…“

Ту је и НАТО пакт да извесно време причува те вештачке творевине. Али, све што је вештачко и привремено, није дугог века. То је и идеолозима оваквих авантура јасно.

Никола Влаховић, Таблоид

Актуелно

На северу Kосова на шиптарским изборима гласали само они Срби који су приморани

Незаинтересованост за политичке процесе у условима који владају на северу Kосова је логична. То и …

ВЕЛЕИЗДАЈНИЧЕ, локални избори на северу Kосова су расписани по Уставу самопроглашене републике Kосово (видео)

ВУЧИЋ:“честитам на изборној победи у нашој Србији“ Издајниче, локални избори на северу Kосова су расписани …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *