Мора ли све у Србији да се осрамоти, укаља, унизи. Мора ли на све да се баци сенка и од свега да се направи мизерија и беда. Чиме су заслужиле жртве Битке на Кошарама и њихове породице да се и та тема претвори у примитивно јефтину шибицарску игру у јавности.
Обрадовао се највећи део земље када је обелодањено да филм „Кошаре” почиње да се снима, симболично, на Видовдан ове године.
После деценија антисрпских „блокбастера” и филмских памфлета у којима су Срби негативци и убице, најављено је уметничко дело о чувеној бици која је трајала 67 дана мрачног пролећа 1999. године и у којој је погинуло 108 голобрадих припадника ЈНА.
Срамотне игре око Битке на Кошарама
Задрхтало је срце многима кад су чули да ће бити овековечено епско јунаштво српских војника који су спречили копнену инвазију терориста ОВК помогнутим НАТО авионима, дубоко у трбух Метохије.
Срећни су били сви којима је преко главе хиперпродукција „уметничких остварења“ у којима су млади Срби представљени као десничари, скинхедси, насилници, малоумни делинквенти, злочинци.
Уз помоћ државе, Војске Србије, националног Филмског центра, кренуло се у снимање аутентичног играног филма на основу сведочења војника који су преживели пакао у врлетима и гудурама Кошара.
Није прошло ни два месеца од прве клапе, а уследио је „неочекивани обрт“, који подсећа на неке тривијалне заплете у домаћим филмовима, а због којег би многи морали да поцрвене од срамоте. Уследио је – рез.
Обелодањено је да је филм престао да се снима, покуљала је у јавност „прљава вода“, а сазнали смо, у најкраћем, да постоји непомирљив сукоб између филмске екипе и продуцената.
Све звучи банално: продуценти захтевају од режисера Балше Ђога да промени сценарио и „олакша“ причу како би се брже снимили и филм и телевизијска серија. Аутор на то не пристаје, јер је снимање одмакло, и сада је Битка на Кошарама – поново жртва.
Небитно је овде да ли је у позадини свега сукоб концепција, уметничких погледа и идеја или само уцвељених сујета.
Небитно је и да ли се иза спора крију финансијски разлози, маркетиншке законитости, правила дивљег тржишта која нагризају и културу.
Небитно је чак и да ли су се у све уплеле и неке закулисне политичке игре, јер се некима, нарочито споља, сигурно не би допала филмска сага о јуначкој одбрани српске земље. И такви данас сигурно сеире.
Све је то небитно у овом тренутку.
Битно је да са овом грозном епизодом под хитно мора да се прекине. Одмах!
Ако то нису у стању сами да ураде филмски радници којима је поверено снимање, онда би морао да се умеша неко јачи – министарство, влада, врховни командант.
Јер Битка за Кошаре не сме више ниједан дан да буде предмет ситношићарџијског инаћења и срамоћења појединаца.
Ауторитети који имају полуге моћи и који су обезбедили и новац за филм, истог тренутка морају да пронађу решење да пресеку ужасно сплеткарење и натезање и да се снимање филма настави. Иначе ће и сами сносити одговорност за бламантну и недостојну мрљу на историјској бици.
Битка за Кошаре није само савремени српски мит. У тај рат су послати младићи са служења редовног војног рока који су имали 20, 21, 22 године. Оставили су кости у снегу Проклетија.
Њихови родитељи, браћа и сестре нису их дочекали. Али ће заувек бити поносни на њих. Као што ће бити поносна и Србија.
Зато нико нема право да ставља себе испред узвишености теме и да калкулантски жонглира пред херојима Кошара.
Видовдан, кад је почело снимање Кошара, јесте носио увек и неки усуд кроз нашу историју. Али данас је Преображење – шанса, а у овом случају и обавеза, да се све опет преокрене.
Пише Предраг Васиљевић, Спутник
Svedoci smo da kada je potrebno blatiti bilo šta, što bi išlo u korist srpske štete, nikada nema nikakvih dilema, moralnih preispitivanja ili bilo šta što bi to blaćenje ugrozilo. Ako to ruženje dolazi sa starne ili spolja, tu uvek postoji jedinstvo !!! Ali kada takvi glasovi dolaze sa domaćeg terena, onda to mora biti JAVNO I JASNO obelodanjeno i to bez ikakvog pardona. Stavljati mrlju na junačku borbu mladih srpskih vojnika na Košarama i ostalim terenima Kosova i Metohije, ne samo da je nečasno, već se na čistac moraju isterati kako pojedinci ili organizacije, koji nastoje da tu časnu borbu oboje prljavim bojama. Slično se MORA postupiti i u slučaju prekida snimanja filma o bitci za Košare. Nužno je od pokretača takvih tendencija, zahtevati motive i razloge takvih, slobodno možemo reći nečasnih rabota !!! Ukoliko su takve tenencije uslovljene bilo kakvim pritiscima, neophodno je i to javno obelodaniti javnosti i ne postoji ni jedan razlog da se to prikriva iz bilo kojih razloga. Obzirom da je u pitanju bila herojska odbrana naše zemlje i da su tu odbranu životima platili mladi srpski vojnici, NIKO nema pravo da zahteva prekidanje snimanja film, posebno ukoliko je motiv za to neka greška u taktici ili loša vojna procena ili bilo šta što bi eventualno trebalo sakriti ili da bi se zaštitilla neka važna ličnost !!! Mladi momci su dali svoje živote, a prekidati snimanje ili zahtev da se prikriva istina, da se ne bi obelodanila neka nepravilnost ili da bi zaštitila neka ličnost na funkciji, je NEDPUSTIVO !!! Ukoliko pritisak dolazi i od najviših zvaničnika države, kao posledica pritiska, recimo NATO-a ili Evropske unije ili slično i to treba obelodaniti. Sa tom praksom, nasleđenom iz doba komunizma konačno moramo prestati, jer smo se nebrojeno puta do danas uverili da su takva ponašanja uvek imalo najnegativnije konotativno dejstvo !!! Dakle ISTINU i SAMO ISTINU, ko je tržio prekidanje pomenutog filma kao i razlog zbog kojeg je taj zahtev podnesen !!!