Кога брига за Трепчу, дајте нам атентаторе на премијера

Баш у тренутку док се власт суочава са „уценама“ из Приштине које су ранијих година потписивали и презентовали као врхунски добре договоре, све ваљда у нади да плодови њиховог рада стићи мало касније на наплату, и док се бесомучно отима српска имовина за коју још увек ми народ плаћамо дугове ММФ-у и Светској банци, и док се целокупна политичка али и геополитичка ситуација у Србији компликује – имамо још једно пред – ванредно стање.

„Дежа ви“ већ који пут од када је премијер преузео власт. На концу сваке ванредне ситуације, када се јавност до те мере заталаса и стање почне да достиже свој врхунац, Бије, ције и остале мешовите безбедносне групације открију јавности кроз своје медије „шокантан“ податак: Покушан атентат на премијера!

Први пут је ова вест и имала одјека, па ајд` да се не лажемо и други и трећи пут је било оних који су „пали на причу“, али већ четврти пут се „атентат“ дешавао некако по дефолту – кад треба да се спусти лопта, опусти ситуација кроз безбедносно затезање и најважније обрне прича на другу страну.

Ко се још сећа Трепче?

Заправо, боље је питање шта де десило са Трепчом, да ли је Марко Ђурић дао отказ, да ли су Шиптари преузели нашу комплетну имовину на Косово и Метохији?

Марко Ђурић није дао отказ, а Трепча је прећутно поклоњена Шиптарима. Читава борба за имовину на Космету остављена је српским посланицима у шиптарском парламенту и тзв Уставном суду Косова, институцијама које је верификовала Влада Србије, да пресуде ваљда на основу части, односно своје воље и у своју корист. А пресуда је једногласна – Трепча је шиптарска, јер како рече и Еди Рама на недавном састанку са Вучићем:

„Трепча је рудник на косовској земљи, шта ће Србија с њим, да га пребаци у Београд?“

Колико се Вучић побунио против ове изјаве било је јасно оног тренутка када смо са Албанијом као да нам је род рођени и најближи пријатељ, а не све ово само у негацији, потписали споразум о повлашћеној трговини, ваљда нам фали још албанског парадајза и паприка, јер наш не ваља као и све остало српско што не ваља нашем премијеру. И обећању да ћемо са новцем који је наша власт узела на наше име од Арапа у износу од милијарду долара изградити аутопут Ниш-Приштина-Тирана – Драч, односно шиптарску трансверзалу за лакше спровођење плана – Велика Албанија.

А на све то, ових дана је од Шиптара стигла још једна „уцена“, бар тако захтеве Едите Тахири тумаче српском јавном мњењу. Наиме, захтеви које је Тахири предочила наши политиканти су оценили као „старе“ без конкретног појашњења шта се под тим старим мисли, другим речима да ли су они већ прихваћени и само чекају своју реализацију или су их раније потезали али без успеха. Реч је о захтевима који потврђују границу између Србије и Косова, немешање Србије у унутарња питања Косова, сарадња на пољима интереса обе државе и ратне репарације.

Прва три захтева су већ испуњена. Сем постојања канцеларије за Косово и Метохију која нема ама баш никакву функционалну улогу сем да даје изјаве и осуђује шиптарске окупаторе, мешања у унутарња питања Косова од стране Србије нема. А то да су домаћи властодржци признали Косово као самосталну државу потврђује и чињеница да се преговори у Бриселу воде на нивоу две државе, два премијера, два министра, а не премијер Србије и тамо неки Шиптар.

Фали још само ратна репарација, односно исплата ратне одштете Косову од стране Србије. И тај део је на корак до испуњења, будући да је данас у шиптарској скупштини усвојена резолуција о „заштити вредности борбе Ослободилачке војске Косова“. И то не би имало неки значај да Брисел није реаговао поводом овога наглашавајући да српски посланици у шиптарском парламенту не смеју да се буне против ових одлука, и да је резолуција усвојена са благословом ЕУ. Пластично речено Шиптари су злочиначку ОВК под патроном Европске уније довели у статус регуларне војске Косова, иако је у тренутку формирања ове терористичке организације овакав вид Косова као државе био само фикција.

Но, зашто бисмо се ми данас замарали свим овим дешавањима из јужне покрајине чија су решења специјалцима у власти јасна колико и квантна физика, када су далеко актуелније теме ко је одавао податке страним службама и ко је сад опет по ко зна који пут покушао атентат на премијера!?

Ето, како Информер и Пинк први сазнају, баш чудно, око педесетак метара од пута који води ка премијеровој кући у којој он често борави, мада смо сви мислили да живи у некој скученој гарсоњери од 30 квадрата, што дакле може бити било где у Јајинцима, нађен је блиндирани аутомобил.

Да лудило око јубиларног покушаја атентата буде веће, аутомобил је пронашао неки радник који је одмах пријавио његово постојање, а полиција одмах изашла на увиђај и открила читав арсенал оружја, између осталог и зољу, која је према видовитом Стефановићу јасан доказ да је потенцијални убица пиковао баш премијера,као да у Јајинцима кућу има само премијер који ионако ту „понекад борави“ и  иако је потенцијални убица, како рече док нас је обучавао шта је зоља, имао довољно оружја да дигне у ваздух зграду Владе.

Лева премијерова крилатица Александар Вулин, која се највише узнемирила, те стога делује и најсумњивије, искусно наводи да не може бити случајно не само да се нађе аутомобил пун оружја него и зоља која служи за уништавање блиндираних возила – баш оних који користе највиши државни функционери.

Нећу улазити у то који је радник наишао на возило, зашто би неко пријавио возило паркирано негде у Јајинцима, а понајмање у личности или личност потенцијалног убице коме би коефицијент интелигенције требало да буде на нивоу крембила па да на овакав начин крене на премијера једне државе, па макар то био и Александар Вучић.

Али свакако морамо добро ослушнути насумњивијег члана тима, Вулина , који се изгледа политички потпуно дезорјентисао,или је запамтио туђу реченицу из лошег сценарија, када је изјавио:

„Понављам држава мора да одговори на ово, а ако није у стању да нам на ово одговори онда мора да се питамо у каквој држави живимо“.

Стварно, у каквој држави живимо када се они који себе зову државом исто питају?! Јасно је само то да Вучић под хитно треба да промени сценаристе, јер на ово „не падају“ више ни дементи пензионери.

Весна Веизовић,ВасељенскаТВ