fbpx
Насловна / Србија / Економија / Kолико ће народ коштати продаја Kомерцијалне банке
Kолико ће народ коштати продаја Kомерцијалне банке 1

Kолико ће народ коштати продаја Kомерцијалне банке

Kомерцијална банка, трећа банка по снази у Србији, према изјавама представника власти биће продата најкасније до краја године. Међутим, и даље је непознато по ком моделу, као и колико ће „продаја“ на крају коштати српске пореске обвезнике. Према анализи Инсајдера, поред тога што ће Србија овом приватизацијом остати без контроле у једној од највећих банака на тржишту и системски важној финансијској институцији, постоји могућност да држава остане и без највећег дела зараде од продаје банке због давно потписаних штетних споразума са ЕБРД-јем и другим страним акционарима у Kомерцијалној.

Наиме, Република Србија је са 41,74 одсто акција највећи акционар у Kомерцијалној банци, а тек нешто мањи укупни удео имају међународне финансијске организације – Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) са 24,43 одсто, Међународна финансијска корпорација (ИФЦ) која је део Светске банке са 10 одсто, немачки ДЕГ 4,6 одсто и шведска државна компанија Свед фонд са 2,3 одсто акција.

Међутим, према уговорима потписаним 2006. и 2009, ове финансијске институције током процеса приватизације имају право да активирају такозвану „пут опцију“ уколико не буду задовољни начином продаје и ценом.

Према документацији коју су прикупили новинари Инсајдера, „пут опција“ значи да оне имају право да држави продају своје уделе по раније гарантованој цени, а која је током година увећана за припадајуће камате. Према појединим проценама, та цифра без камата за њихових укупно 41,3 одсто акција износи око 252 милиона евра. Практично, у случају активирања „пут опције“, ЕБРД и остале међународне организације имале би зараду на Kомерцијалној од бар 82 милиона евра с обзиром да су у акције ове банке од 2006. до 2009. године укупно уложиле 170 милиона евра.

Истовремено, поставља се питање колико држава уопште може да заради од продаје Kомерцијалне банке с обзиром на потенцијални откуп акција од страних акционара, али и на то да је њена тренутна берзанска вредност нешто преко 350 милиона евра – што је скоро четири пута мање него пре избијања светске економске кризе 2008. године. Судећи по тренутној вредности акција, ЕБРД и остали страни акционари немају никакав видљив интерес да одустану од „пут опције“ која им гарантује продају акција по цени утврђеној још 2006. године.

Приватизација Kомерцијалне банке договорена још 2006. године
Око приватизације Kомерцијалне банке која држи 11 одсто тржишта у Србији постоји велики број недоумица, јер су готово сви процеси вођени иза затворених врата, а на продаји су углавном инсистирале међународне финансијске институције – ЕБРД, ММФ и Светска банка.

Представници свих српских власти од 2006. до данас говорили су и о опцији да банка остане у државном власништву, међутим, обавеза приватизације Kомерцијалне банке дефинисана је још уговором са ЕБРД-јем 2006. године када је ова финансијска институција ушла у власничку структуру банке докапитализацијом од 70 милиона евра. Према том уговору у који су новинари Инсајдера имали увид, продаја банке је планирана у наредних 3-5 година, а уговор је у име Владе Србије потписао Млађан Динкић.

Међутим, приватизацију је одложила светска економска криза 2008. године, а већ наредне ЕБРД докапитализује Kомерцијалну са још 50 милиона евра, а у власничку структуру истовремено улазе и ИФЦ са 40 милиона евра, ДЕГ фонд са 20 милиона и Сведфонд са 10 милиона евра.

Те 2009. године, поред уговора о уласку у власничку структуру, са страним акционарима појединачно су потписани и уговори о „пут опцији“, а дефинисани су и рокови до ког приватизација банке мора бити спроведена.

Kомерцијална банка Kомерцијална банка
Kако се наводи у документацији до које су дошли новинари Инсајдера, Србија је до краја 2012. била у обавези да упути тзв. „обавештење о приватизацији“ која је требало да буде окончана до краја 2015. године. Међутим, држава то није учинила у предвиђеном року због, како се наводи у закључку Владе до ког су дошли новинари Инсајдера, „преовлађујуће међународне економске и финансијске кризе“.

Те 2012. године истицао је и трогодишњи рок да држава докапитализује банку чиме би изгубила већински удео. Ипак, упркос противљењима ММФ-а, држава докапитализује банку са 100 милиона евра чиме је остала већински власник са скоро 42 одсто акција.

Такође, како не би морала да откупи акције како је предвиђено „пут опцијом“, а и како би продужила рок за приватизацију банке, Србија са страним акционарима потписује два споразума о измени уговора – први у мају 2013. који је потписао Млађан Динкић, а други у децембру исте године који је потписао тек постављени министар финансија Лазар Kрстић.

Међутим, ни након тога процес приватизације није започет због чега је у марту 2014. потписан још један споразум о изменама и допунама којим је, између осталог, прецизно дефинисан рок за приватизацију банке, али и рок за активирање „пут опције“.

Наиме, према том споразуму у чији су увид имали новинари Инсајдера, рок за окончање приватизације је постављен на 31. децембар 2017. док страни акционари имају право да активирају „пут опцију“ до краја 2019. године.

Ипак, с обзиром да приватизација још увек није спроведена, уговор Републике Србије са ЕБРД-јем и другим акционарима вероватно је поново измењен, међутим, јавност о томе није обавештена.

Вучић: Постојале „несугласице“ са ЕБРД-јем, али нема бриге…
Kолико ће продаја Kомерцијалне банке коштати српске пореске обвезнике, зависи од тога да ли ће страни акционари бити задовољни продајном ценом, али и потенцијалним купцем, односно да ли ће регуларна продаја бити исплативија од „пут опције“. Иако су у јавности говорили о самој продаји, премијерка Ана Брнабић и министар финансија Синиша Мали ниједном нису поменули „пут опцију“, али је то учинио председник Републике. Вучић, који се крајем јануара у Давосу срео са председником ЕБРД-ја Сумом Чакрбартијем, прошле недеље је признао да су раније постојале „одређене несугласице раније са ЕБРД-ем“, око продаје банке, али је навео и да се нада да ће „пут опција“ бити избегнута.

„Знамо ко је све заинтересован, али суштина је у томе да је реч о доброј банци која заузима значајан удео на нашем тржишту. Дакле, желимо, пошто су ту постојале одређене несугласице раније са ЕБРД-ем, да не улазим чија је то све одговорност и из чијег је то периода, колико је то далеко настало у прошлости, да решавамо те проблеме“, изјавио је Вучић.

Он је том приликом истакао и да грађани Србије немају шта да брину, јер је човек који се бави приватизацијом био блиски сарадник немачког министра финансија Волфганга Шојблеа, али и Ангеле Меркел.

О коме је конкретно реч није објашњено, али је Влада Србије у фебруару за новог приватизационог саветника изабрала инвестициону банку Лазард, која је две године саветовала и Грчку током преговора са ЕУ о увођењу мера штедње. Лазард је био саветник Владе Србије и током концесије Аеродрома „Никола Тесла“, али и у претходној неуспешној продаји Телекома. Тада је откривено да је ова инвестициона банка имала споразум са инвестиционим фондом Аполо који је био и један од кандидата за куповину Телекома па је било оптужби о постојању сукоба интереса.

Међутим, интересантно је да је Влада још 2015. за приватизационог саветника изабрала јапанску инвестициону кућу Номура са седиштем у Лондону. Због чега је тај уговор раскинут као и да ли је “раскид” плаћен из буџета – из Владе никада није саопштено.

Последице изласка државе из банкарског сектора
На српском банкарском тржишту се већ годинама одвија процес укрупњавања. Велике банке преузимају оне мање, а на делу је и продаја државног удела у преосталим банкама.

Поред Kомерцијалне банке, држава има уделе у још две мање – Јумбес банци у којој има власнички удео од 20,2 одсто и у Српској банци где држи 76,69 одсто акција. Међутим, држава је до краја године најавила излазак из свих банака чиме ће практично бити једна од ретких светских држава без власништва у тржишно значајној банци.

“Идеја нам је да држава излази из оних делатности где нема потребе да буде и да се концентришемо на прављење окружења које ће бити подстицајно и за приватни и државни сектор“, изјавио је недавно министар финансија Синиша Мали.

С друге стране, професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић за Инсајдер упозорава на негативне последице потпуног изласка државе из банкарског сектора у земљи чија је привреда зависна од страног капитала, а посебно у ситуацијама економских криза.

„Свака озбиљна земља у свету има барем неколико банака у свом власништву. Финансијски систем је врло осетљив, он је практично крвоток сваке привреде и сваки мали поремећај у финансијском систему може довести до крупних ломова што је потврдила и хипотекарна криза у САД 2007. године која се касније претворила у светску кризу. Без корективног деловања озбиљних државних банки, као што је Kомерцијална, стране банке ће моћи практично у сваком кризном тренутку да оду из Србије и изнесу сав капитал. Такође, и ван кризног периода државне банке могу да утичу на тржишну корекцију, односно снижавање цена банкарских услуга које су у Србији доста високе у поређењу са европским земљама“, истиче Савић за Инсајдер.

Према његовим речима, представници српских власти су договором са ЕБРД-јем и другим страним акционарима о „пут опцији“ себе довели у ситуацију да ће сваки потез који направе бити лош.

„Kомерцијална банка на тржишту може конкурисати страним банкама и зато је изузетно важна за финансијски систем Србије. Међутим, с обзиром на уговоре са страним акционарима, овде није питање шта је добра опција, него шта је мање лоша. Цена да држава задржи Kомерцијалну банку је висока, али стратешки гледано продаја банке је лош потез“, закључује Савић за Инсајдер.

Извор: Инсајдер

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Напредни безмозгаћи траже туторство ЕУ над изборним процесом и законодавством у Србији! 11

Напредни безмозгаћи траже туторство ЕУ над изборним процесом и законодавством у Србији!

Председница Скупштине Србије Маја Гојковић изјавила је данас да је „добродошао ангажман” представника Европског парламента …

Два пута реновирана "гранитна коцка" на Тргу Републике се буквално распада (фото, видео) 12

Два пута реновирана „гранитна коцка“ на Тргу Републике се буквално распада (фото, видео)

Два пута реновирана лажна гранитна коцка којом су Горан Весић и аустријски Страбаг реновирали београдски …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *