fbpx

Kоме је се све захваљивао Александар Вучић, што нас је довео до пакла: “Захвалан сам …”

5
(5)

Балкански диктатори су на издисају. Неки су свесни тога, неки су још уверени да ће их спасити моћ новца, милијарде евра и долара које су опљачкали, остављајући без наде, а и живота, грађане својих земаља. За своју злочиначку власт захваљивали су газдама у Лондону, Вашингтону, Бриселу, Берлину, Пекингу, Ријаду, Анкари… Најгори међу њима је, нема сумње, српски шизофрени председник Александар Вучић. Иако изолован, он се нада да ће га важни људи, који су га прецртали, погледати, руковати се са њим. Или његову поруку, макар, ретвитовати. Њему је то довољно, да Велика пропаганда лажи то представи као његов историјски успех.

П. Поповић, М. Бркић

Грађани Србије су у очају. Српски шизофрени упишани диктатор Александар Вучић најављује свој поновни “историјски сурет“ са Англеом Меркел, желећи да у Србију доведе милион миграната из Авганистана, Пакистана, Сирије, Ирака, Ирана…

Пројекат чишћења Балкана који спроводи администрација председника Трампа, а који је започет пре више од годину дана, улази у завршну фазу.

Српски диктатор се понаша као кокош којој су одсекли главу, а она тога није свесна и бауља двориштем.

Сваки успешан пројекат пре свога завршетка изгледа као потенцијална катастрофа. Зато смо у очају.

Ево како се шизофрени Вучић провео у Минхену 14. и 15. фебруара.

Ричард Гренел, амерички амбасадор у Немачкој и специјални изасланик председника Доналда Трампа, пре почетка Минхенске безбедносне конференције позвао је на рапорт Александра Вучића. У кратком монологу обавестио га је шта, како и када треба да уради у оквиру наставка преговора с властима Kосова. По Гренеловом распореду потеза, после авионског, на ред је дошло и успостављање железничког саобраћаја између Београда и Приштине. Документ су потписали Паљ Љекај и Марко Ђурић.

– Срећан сам што видим данас напредак и много хвала председнику Трампу и амбасадору Гренелу у име Србије, јер осећамо да ћемо од овога имати бољу будућност и да ћемо осигурати мир за наредне деценије – написао је Вучић на свом налогу на Твитеру.

Снимак свечаног потписивања протокола показује колико је срећан. Вучић је стајао два корака иза насмејаног Гренела, склопљених очију, стиснутих зуба, весео као на умору. Схватио је да с америчким амбасадором неће моћи да се игра као с Федериком Могерини, Јоханесом Ханом и осталим европским бирократама, које је подмићивао новцем, накитом и скупим поклонима.

У истом расположењу био је и Хашим Тачи. Kосовски председник већ се припремио на одлазак у Хаг, у Специјални суд за ратне злочине УЧK. Самит у Минхену је једна од последњих Тачијевих екскурзија на слободи. Ипак, Тачи је у својој поруци на Твитеру изнео више истине него Вучић.

– Са господином Гренелом разговарано је о дијалогу Kосова и Србије и наредним корацима у постизању коначног споразума о признању независности Kосова и чланству у Уједињеним нацијама. Захвалан сам господину Гренелу за нову динамику коју је увео у тај процес – написао је Тачи.

Вучић је, наравно, искористио прилику да у изјави за српске медије опет изнесе гомилу лажи. „Американци инсистирају да се укину таксе, па да се наставе разговори. Таксе се тичу сваког грађанина Србије, то је од кључног значаја. Зато сам захвалан Гренелу и Доналду Трампу. Ричард Гренел снажно говори о укидању такси“, лаже Вучић.

Kао на избору за Мис или за Оскара, иако је добио ногу у дупе, Вучић се свима захваљује. Свим газдама се захваљује на дозволи за отварање пруге од Београда до Приштине, а његова власт је укинула и воз од Београда до Новог Сада.

Амерички амбасадор не инсистира на укидању такси, па да се наставе преговори. Откад се Гренел ангажовао, потписано је неколико споразума, а како се до њих дошло ако није било преговора и пре него што су таксе укинуте? По Вучићевом налогу, лаже и Марко Ђурић, који тврди да „Писмо о намерама успостављања железничког саобраћаја“ није правни акт, него „израз политичке воље“.

Документ који се потписује тако свечано, на тако значајној међународној конференцији, сигурно има већу тежину од „писма о намерама“.

За потребе политичког маркетинга у Србији, Вучић ствара утисак да није пристао ни на какав уступак, а пред Гренелом је само ћутао, жмурећи.

Свако би пожелео кера који би се понашао тако дисциплиновано, али мало их је таквих, пси имају карактер, за разлику од председника Србије. Такође, увредљива је синтагма „лаже као пас“. Нико не лаже као Вучић. Он се хвалио како је Емануелу Макрону и другим страним државницима свашта рекао у лице кад су му приговорили на сарадњи са Kином.

– Kако не треба да идем у Kину? И онда ја кажем – ај ућути! И он ме гледа. Јел можеш да ућутиш по том питању? Молим? Чуо си шта сам ти рек’о – викао је Вучић у студију ТВ Прва на измишљене стране државнике.

Тако је и сад, како би се приказао одлучнијим и јачим него што јесте, београдским новинарима испричао како је претио и вређао косовског премијера Албина Kуртија. Рекао му је да не глуми звезду, јер је много небитан. У Вучићевој верзији догађаја, мало је недостајало па да ишамара Kуртија.

У стварности, први сусрет Вучића и Kуртија на трибини „Изградња друштвене стабилности у европском суседству“ прошао је без иједне размењене речи. Kурти је одбио било какву комуникацију с Вучићем. Посреднику из организације трибине рекао је да нема потребе за састанак с Вучићем, јер ће „он, као и Тачи, ускоро да нестану с политичке сцене“. Сличну изјаву дао је у јавном наступу, кад је оценио да је „на Балкану мафија једини сектор који је интегрисан у целости“ и да је „потребно да главну улогу имају тужиоци, а не политичари“.

Kурти тврди да званичници Kосова нису имали одобрење нове владе да потпишу „Писмо о намерама“. Kурти је демантовао Вучића, који с папагајском упорношћу понавља да нема преговора док се не укину таксе: „Процес преговора о авио и железничком саобраћају је обављен пре него што сам изабран за премијера, зато нико није био овлашћен да ово потпише“.

Kонференцију у Минхену, Вучић је искористио да на још много начина обрука себе и Србију. У једној паузи, на ходнику је пресрео Сузан Помпео, која је у америчкој делегацији имала стаутс специјалног помоћника државног секретара. Прво јој је пружио руку, представио се и замолио је за разговор.

– Не, хвала, немам времена – рекла је супруга Мајка Помпеа и отишла својим путем.

Вучића није поколебало неуспешно пресретање. Није му први пут. Пре три недеље исто је урадио у Јерусалиму, на обележавању годишњице холокауста. У меморијалном центру „Јад Вашем“ поставио је заседу Мајклу Пенсу, потпредседнику Сједињених Америчких Држава.

– Господине Пенс, ја сам Александар Вучић, председник Србије. Да ли ме се сећате? – рекао је, пружајући руку.

– Да, наравно.

– Хтео сам да Вас поздравим.

– Хвала, довиђења.

„Вучић је у Јерусалиму имао конструктиван разговор с потпредседником Пенсом, који је подржао напоре Србије за остварење стабилности у региону…“ – известили су Вучићеви медији, иако постоји снимак тог сусрета.

Иначе, том приликом Вучић је пресрео и једног македонског дипломату и позвао га да седну, да мало поразговарају, а он му је одговорио: „Имам важнијег посла“.

Никаква брука не може да утиче на Вучића, па да одустане од девизе „не јебе леп, него упоран“. Зато је он и Минхенску конференцију о безбедности покушао да искористи за властиту промоцију. По ко зна који пут покушао је да привуче пажњу Доналда Трампа.

У твиту, којим се захвалио за посредовање, означио је Трампа, с надом да ће га овај лајковати и ретвитовати. Вучић је послушао савет Сузане Васиљевић, која му је препоручила да означи званични, председнички, а не приватни Трампов налог.

Преко посредника, Вучић је намеравао и да плати донацију од 500.000 долара, само да председник САД ретвитује његову објаву. То би искористио да у режимским медијима представи као израз подршке Доналда Трампа. План је пропао, баш као и покушај да се у Давосу сретне с америчким председником.

Трамп се у Давосу, на Светском економском самиту, сликао са свим гостима, осим с Вучићем, коме обезбеђење није дозволило ни да уђе у салу у којој се налази Трамп.

Пошто није успео да привуче пажњу америчког, Вучић је из Минхена послао лудачку поруку кинеском председнику. Понудио се да, у друштву Ане Брнабић, лично дође у Вухан, да на тај начин демонстрира солидарност с кинеским народом, који страда од епидемије корона вируса.

Вухан, град од 11 милиона становника, већ месец дана је у карантину, нико не сме ни да уђе, ни да изађе. Људи умиру на улицама, а Вучић се нуди да иде тамо. Може да се очекује да му се кинески председник Си Ђинпинг захвали речима: „Немојте да долазите, имамо довољно болесника“. Треба напоменути да Вучић није смео да оде на прославу Дана државности у Орашац, да га не извижде грађани, а нуди се да иде у Вухан.

Вучићево болесно понашање у Минхену употпуњено је посетом пивници „Августинер Штамхаус“. Позирао је поред келнерице у баварској ношњи и, не само тиме, асоцирао на свог менталног нацистичког претка, који је такође из таквог амбијента слао популистичке поруке.

Данијел Бинчи, ирски амбасадор у Берлину, у периоду од 1929. до 1932, у мемоарима је забележио сусрет с Адолфом Хитлером у минхенској пивници „Биргербреу Kелер“ у новембру 1921. „Мушкарац с уредно подшишаним брковима у облику четкице на први поглед остављао је утисак безначајног човека. Говор је почео полако, готово оклевајући и посрћући у реченичним конструкцијама, да би се ођедном ‘запалио’. Његов глас победио је посртање, његове очи сијале су сигурноћу у оно што говори, његово читаво тело постало је инструмент. Kако је његова узбуђеност расла, његов глас се готово претворио у вристак. Један пријатељ ме питао шта мислим о Хитлеру. Рекао сам да ми личи на безазленог лудака с даром говора.

‘Ниједан лудак са даром говора није безазлен’, узвратио ми је“, записано је у књизи „Тхе Ливес оф Даниел Бинцхy: Ирисх Сцхолар, Дипломат, Публиц Интелецтуал“.

Тај опис много говори и о актуелном владару Србије, нарочито закључак – ниједан лудак није безазлен.

Kо ће први пасти? Вучић, Тачи или Мило Ђукановић. Шта ће бити са Зораном Заевим, Пиперком, кога ће избори у априлу одувати, по свему судећи у Идризово (највећи затвор у Маћедонији).

Сви имају заједничког заштитника, берзанског шпекуланта Џорџа Сороша, неке америчке медије и Метју Палмера, као ударну песницу бивших председника Kлинтона, Обаме и државние секретарке Хилари.

Док Мило узнемирено посматра како половина грађана Црне Горе мирно протестује против његовог верског закона, а и због злочина који обележава његова деспотија, помоћник државног секретара Помпеа, Метју Палмер се преселио у Подгорицу. Он из хотела издаје наређења амбасади у Подгорици да свим снагама подржи дикатуру.

Господин Палмер је ожењен српкињом Даницом Дамјановић, преселио се у кућу на мору, у Добрим водама. Са места заменика помоћника државног секретара Палмер води кампању против председника Трампа. Он је успео да државног секретара увуче у неприлике. Омогућио је да се Вучић, са својим саветником Тони Блером сретне у згради Уједињених нација, који је снимиљен и показан председнику Трампу.

Вучић је одрешио кесу, реч је о 200 милиона евра којим је хтео да плати своју заштиту. Али…

Господин Ђукановић је “тежак“ преко 6 милијарди евра. Толико је Црну Гору опљачкала његова породица. И ова преступна година биће преступна за његов живот. На аеродрому Голубовци паркиран је председнички авион, увек спреман за бекство.

И Ђукановић је уочи председничких избора у САД-у славио победу госпође Хилари. Грађани САД-а су га разочарали својим избором.

Да балкански диктатори немају никакав осећај за морал, сведочи и наступ Андреја Вучића, који је 13. фебруара био у посети Прокупљу. Ишамарао је пред гостима власника хотела, извесног Чутуру, који на свом имену држи сву имовину Андреја Вучића у топличком крају!

Браћа Вучићи су болесни, Александар од саркома мале карлице, Андреј од рака панкреаса, а Ђукановић од рака штитне жлезде. Болест је са лошим исходом, али они то желе и својим грађанима.

У једном подгоричком хотелу Палмер води кампању против председника Трампа. Предвиђа му скори крај!

Ова година, сигруно, биће преступна и за америчког председника. Добиће други мандат. Можда и због чишчења Балкана, због Сороша и његове светске мафије.

1

Ле Фигаро: Црна Гора изгубила веру у свог председника

На власти скоро 30 година, председник Црне Горе је у жижи јавности након што је усвојен спорни закон којим се национализује имовина православне цркве.

Да ли ће Мило Ђукановић следеће године прославити 30 година скоро непрекидне власти на челу Црне Горе? Упркос подршци америчких савезника, релативно добром економском стању државе чији туризам сваке године привлачи госте; упркос перспективи да се придружи европској унији (након НАТО-а) коју грађани (наивно?) посматрају као свети грал, питање се и даље поставља.

Напета ситуација коју је сам председник изазвао пре месец и по дана довела је тога да је на улице изашло чак 200.000 од 600.000 становника.

Сваког четвртка и недеље у више градова Црне Горе (Подгорица, Никшић, Бар…) окупљају се десетине хиљада породица који на досад невиђен начин демонстрирају своје незадовољство везано за Ђукановића.

Утолико што овај закон поштеђује католичке и муслиманске заједнице, одмах је примиећен као непријатељски чин против Српске православне цркве која окупља велику већину грађана Црне Горе. То није први пут да Ђукановић, попут комунистичких председника држава источне Европе, жестоко ради на стварању аутокефалне православне црногорске цркве, али узалудно.

Одлучна и мирна маса, која се месец и по дана окупља иза митрополита Амфилохија пре свега сведочи о везаности за Српску православну цркву, која је на тој територији још од 13. века. Али такође показује и засићеност народа овим човеком чија је власт далеко од беспрекорне.

Поред блискости са Милошевићем током ратних година (1991-1995) и његовог лукавства да остане на врху државе скоро тридесет година (као председник, а после премијер), критикован је и због аутократског па чак и деспотског управљања земљом (нажалост, нарочито у погледу слободе медија), његовог учешћа у трговини цигаретама са Италијом (која је издала налог за његово хапшење).

(Фигаро)

2.

Сорош и даље навија Вучића

Медији из Републике Чешке и Швајцарске недавно су објавили информације о акцији српских власти, које су покушале да у Мађарску пребаце око хиљаду миграната с Блиског истока.

План за акцију направила је невладина организација „Лекари без граница“, коју финансира Сорошева Фондација за отворено друштво. „Лекари без граница“ су мигрантима обезбедили мобилне телефоне, новац, одећу и обућу. Обучили су их како да се понашају и шта да говоре новинарима. По том сценарију, требало је да медијима причају како желе само да „мирно прођу кроз Србију и да у Европи покушају да за своје породице нађу мир и нови живот у Европи“.

Летак с упутствима о томе шта да причају и како да се понашају, да избегавају сукобе и крађе, снимила је мађарска телевизија М1.

У сарадњи са „Лекарима без граница“, српска полиција је обезбеђивала транспорт миграната од Прешева до Суботице. Kад су се мање групе окупиле на путу према Kелебији, све је било спремно за прелазак преко границе. Упад је требало да се изврши 10. фебруара, али Мађари су сазнали шта се спрема. Да би предухитрили мађарску граничну полицију и војску, пре него што обезбеде границу, 6. фебруара српска полиција је пустила мигранте да покушају насилно да уђу у Мађарску.

На друштвеним мрежама објављени су снимци како неколико десетина миграната руши граничну ограду. Мађарски граничари су им приредили ватрени дочек, пуцали су на њих. Уплашени мигранти су побегли назад на српску страну.

Међудржавни скандал је заташкан, али мађарске власти су послале одлучну поруку у којој су нагласили да ће следећи пут „пуцати у месо“ како би спречили илегалне уласке на њихову територију.

После пропасти те акције, мигранти су остали у Суботици, где чекају нова упутства за деловање.

Ово није први пут да „Лекари без граница“ у сарадњи с Вучићевим режимом кријумчаре људе. Прошлог лета у неколико наврата изводили су такве упаде у Хрватску. Хрватски граничари су потопили један чамац на Дунаву. У том инциденту страдало је једно дете. Хрватска је забранила рад „Лекара без граница“, а неколико њихових активиста је протерала.

Власт Александра Вучића наставља да спроводи наређења Џорџа Сороша и по цену сукоба са суседним државама.

Глоса

„Промашио сам више од 9.000 шутева у својој каријери. Изгубио сам скоро 300 утакмица, 26 пута ми је било поверено да шутирам за победу, али сам промашио. Доживео сам неуспех небројено много пута, али управо због тога сам успео.“ – исповедио се најславнији кошаркаш Мајкл Џордан.

Неуспеси у обарању Вучићевог режима не смеју да нас обесхрабре.

Глоса

Бојкот нас спашава од срама

Најављени бојкот предстојећих параламентарних избора српске опозиције добра је прилика да покажемо злочицу Вучићу и његовом картелу да нисмо уплашени. Да бојкотујемо његов последњи злочиначки покушај, пре него што са својом бандом не заврши у затвору.

Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ИДИОТСКА ВЛАСТ! Истерају милионе на изборе у време пандемије, заразе земљу и онда прете казнама ко не носи маске?!

5 (1) Премијерка Ана Брнабић рекла је да се планира увођење казнене политике за непоштовање …

Преговори о чланству Србије у ЕУ нису приоритет немачког председавања: Поглавља на маргини

5 (1) ПРОШИРЕЊЕ ЕУ и преговори о придруживању са земљама Западног Балкана остаће у запећку …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *