Коме у Србији треба скупа зелена струја?

0
(0)

Да ли амбициозни планови Европске уније који налажу да Србија до 2020. године треба да добија 27 одсто струје из обновљивих извора могу да оправдају завлачење руке у џеп грађанима, који ће је плаћати неколико пута скупље него што чине данас, када се 70 одсто електричне енергије производи из угља. Струја тако добијена домаћинства кошта у просеку око 6,5 евроценти, док се зелени киловати добијени из ветроелектрана наплаћуј 9,2 цента, из малих хидроелектрана од 5,9 до 12,40 евроценти, из биомасе од 8,22 до 13,2, из биогаса од 6,9 до 15,66, а из соларних електрана 20,6 евроценти.

С друге стране, ефекти на живот птица и слепих мишева приликом градње ветропаркова већ су видљиви. Поједине организације за заштиту идентификовале су већи број угинулих рода, гусака, лабудова и орлова. Управо је то разлог због кога стално упозоравају на штетне последице коришћења енергије ветра и апелују на оне који ветрењаче граде да их подижу ван заштићених средина.

Узнемирујући звуци окретања елиса на високим ветротурбинама, мањак сунчеве светлости, па и сама бука током њиховог рада, само су неки од разлога који већ утичу на лоше расположење, па и депресију становника који дуже време живе у близини ветропаркова. Стога није ни чудо што их развијене приморске земље данас граде километрима далеко од обале, на пучини, коју Србија, нажалост, нема.

Зашто наша земља, уместо свега овога, ако већ мора да прати европске трендове, не би искористила нових пет милијарди кубика гаса који убудуће треба да годишње стижу из Русије за градњу гасних електрана. Неки би рекли да оваква испорука није сигурна, тим пре што је Србија високо зависна од увоза руског гаса. Али би се, исто тако, многи сложили да код нас не дувају баш сваки дан тако јаки и „исплативи” ветрови, а нема баш ни толико сунца за соларне плоче.

Дакле, врабац у руци или голуб на грани? Производња јефтине електричне енергије из српског угља или скупе, уз помоћ увозних компонената, уз посебну напомену да савремени филтери за одсумпоравање у термоелектранама, који се у Србији већ примењују, у потпуности удовољавају свим европским еколошким захтевима.

И док је ове године актуелни министар енергетике Александар Антић отварао неколико нових ветропаркова, од Куле и Вршца до Алибунара, показујући како Србија постаје земља зелене енергије и најављујући да ћемо до 2020. године имати око 600 мегавата струје из обновљивих извора енергије, Александар Вучић, председник Србије, после афере „Ветропарк” у коју је била умешана сестра бивше министарке Кори Удовички, пита зашто се крије права истина од народа.

– Зашто неко не каже грађанима да треба двоструко више да плате зелену струју да би инвеститори зарађивали. Што више то одлажемо, а мораћемо једном да прихватимо, јер је то услов ЕУ, то је чист севап за нашу земљу. Што касније дођу, то за нас боље. Што не кажете, а сви то знате, него причате народу бајке – питао је Вучић.

Чињеница је да сви грађани већ одавно плаћају накнаду за подстицај обновљивих извора енергије преко рачуна за струју. Реч је о трошку свих нас којим се подстиче производња ове енергије из ветра, сунца, биомасе, биогаса… Сав тај новац иде на посебан рачун с кога се плаћа ова струја.

Тај фонд у који средства иду расте сразмерно расту производње те струје, а неке процене показују да ће грађани до 2020. с рачуном за ову намену плаћати око 400 динара.

Да ли пристајањем на све ово, па и чињеницу да смо прихватили да повећамо удео зелене енергије на 27 одсто, случајно или намерно дајемо предност увозу стране технологије за производњу ветропаркова, с једне стране и коришћењу мање ефикасног начина производње струје из ветра или сунца, с друге стране, а све са једним јединим заједничким циљем – да струја у Србији драстично поскупи. Посебно у часу када ММФ први пут од Србије не траже да струја поскупи.

Проф. др Слободан Ружић, бивши саветник министра енергетике, каже да су код нас у области обновљивих извора енергије направљени пионирски кораци, вероватно најмањи у Европи и апсолутно недовољни.

– Ни ветар, ни вода, ни сви остали обновљиви извори којима располажемо заједно не могу заменити угаљ. Обрнуту тезу у јавност пласирају они који о енергетици не знају довољно или они који су плаћени да је пласирају, а ни једни, ни други, нису свесни или их није брига за могуће последице. Следећих бар 20, а вероватно и 30 година, угаљ мора да остане основ наше електроенергетике. За то време ми морамо да искористимо све што можемо од обновљивих извора – потенцијал ветра, воде, биомасе и сунца, што ће, свакако, довести до поскупљења струје – каже Ружић.

Друга страна великих елиса

Истраживања и испитивања где и под којим условима могу да се поставе ветропаркови трају изузетно дуго, због еколошких услова у којима се мери прелет птица, угрожавање еко-средине, брзина ветра… Стручњаци указују на могућу повећану депресију становника у близини ветропаркова због буке и вибрација, а и на измену екосфере јер страдају птице, слепи мишеви…

Аутор: Јасна Петровић-Стојановић, Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Слободан Антонић: О компрадорским грабљивцима

5 (7) Готово цела политичка класа колоније Србије састављена је од предатора који незајажљиво грабе …

Нови напредни закон за скидање коже са леђа: Плаћаћемо порез на шупе, кокошињце, бунаре…

4.4 (14) Од Нове године плаћаћемо порез на подруме, шупе, бунаре, котларнице, базене, свињце, кокошињце, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend