fbpx
фото: Ројтерс

Комерцијална банка не иде Словенцима, већ америчким инвеститорима

3.9
(7)

Када се продаја Комерцијалне банке приводи крају и када је извесно да ће је купити Нова Љубљанска банка (НЛБ), као један од најчешћих аргумената против те куповине наводи се да нама није у интересу да једна државна банка купи нашу, такође државну банку. Притом се заборавља да НЛБ није више у већинском државном власништву, и то од краја 2018. године.

Тренутна власничка структура каже да Банка Њујорк Мелон има 62,32 одсто акција, а да други деоничари, чија имена нису наведена на сајту банке, имају 12,68 одсто. Република Словенија има 25 одсто деоница. Међутим, Банка Њујорк Мелон је само заступник појединачних акционара, нешто као збирни кастоди рачун, какав постоји и у структури власништва домаћих предузећа и банака. На сајту НЛБ-а је наведено да Њујорк Мелон заступа Брандес инвестмент партнерс, Европску банку за обнову и развој и Шродерс. Њихови удели унутар ове њујоршке банке на званичном сајту нису назначени.

Када се погледа власничка структура, интересантно је да ће ЕБРД, који више није акционар Комерцијалне банке, јер га је држава исплатила, поново постати њен деоничар преко акционарства у НЛБ-у. Према информацијама из медија, купили су 7,1 одсто акција НЛБ-а.

На продају већинског државног удела Нова Љубљанска банка се обавезала након што јој је Европска комисија одобрила докапитализацију. Наиме, Европска комисија је 2013. дозволила да словеначка држава својим средствима докапитализује НЛБ, а да се то не рачуна као кршење европских правила о конкуренцији и не третира као недопуштена државна субвенција, али само под условом да се већински државни пакет банке прода, како би она могла да се реструктурира и постане дугорочно одржива.

Словеначка држава је у неколико наврата морала да упумпа капитал у НЛБ, јер је ова банка, стручно речено, била поткапитализована, односно недостајао јој је капитал. Реч је о суми од око две милијарде евра. Словенци су се дуго опирали продаји банке, али на крају нису имали куд. Прво су продали удео од око 60 одсто акција, а прошле године и остатак, да би испунили услов Европске комисије о учешћу од 25 одсто. Продајом акција словеначка држава је инкасирала око 780 милиона евра. Након тога, акције НЛБ-а почеле би да се котирају на берзама у Љубљани и Лондону.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, каже да су Словенци вероватно изабрали за продају модел иницијалне јавне понуде, односно продају на берзи, јер су знали да ће акције купити велики број инвеститора, те да ће самим тим утицај словеначке државе, с мањинским пакетом од 25 одсто акција, остати велики.

– Сасвим би другачија ситуација била да је целокупан пакет од 75 одсто акција купила једна инострана банка која би у скупштини акционара била доминантна у односу на садашњу структуру, где се наспрам словеначке државе налази мноштво појединачних инвеститора. Могла је и наша држава да изабере такав модел приватизације, па и да задржи мањински власнички удео, али очигледно није постојала воља за било какву другу стратегију. Могло би се рећи да је то и логична последица ситуације где је тржиште капитала урушено, у великој мери услед неспремности државе да подржи његов развој. Овако, и сама продаја би могла да се оцени као изнуђено и једино исправно решење, јер су државне банке у прошлости листом правиле губитке, који су премашили милијарду евра, премда биланс државног менаџерисања банкама никада званично није објављен. Овим путем би вероватно ишла и Комерцијална банка да није било две огромне докапитализације вредне 220 милиона евра од стране иностраних фондова и државе – каже Гујаничић.

Ако има неке сличности између Комерцијалне банке и НЛБ-а, онда је свакако реч о томе да су обе државне банке биле поткапитализоване.

Подсећања ради, још 2006. ЕБРД је ушао у власничку структуру Комерцијалне банке докапитализацијом 70 милиона евра. Три године касније, ЕБРД је додао још 50 милиона евра у капитал ове банке. Проста рачуница показује да је улагањем у Комерцијалну зарадио, јер им је држава прошле године исплатила око 150 милиона евра. Тако је било уговорено такозваном пут опцијом, у случају да не буде постигнута добра цена или да држава одустане од продаје.

Аутор: Јована Рабреновић, политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

KОРОНА ЛАЖ Др Радовановић: Стварне бројке умрлих крили су због избора!

4.6 (17) „Од почетка сам сумњао да има много више умрлих од ковида него што …

Џепови друштвеног зла

5 (7) Aко је ишта заједничко најуспешнијим нашим ТВ серијама у овој сезони – Јужни …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *