fbpx
Насловна / Србија / Политика / Kоначна одлука опозиције о бојкоту избора најкасније у другој половини септембра
Kоначна одлука опозиције о бојкоту избора најкасније у другој половини септембра 1

Kоначна одлука опозиције о бојкоту избора најкасније у другој половини септембра

У овом тренутку не постоје услови за слободне и поштене изборе нити слободних медија. Остало је мало времена да се ти услови испуне и практично на бојкот позива власт, односно власт ће бити одговорна ако не буде избора или буду избори који то заправо нису. Заједнички став је да није било никаквих помака од захтева који су затражени у децембру, као ни испуњење захтева потписника Споразума с народом, у који је имплементиран и овај захтев из децембра, рекао је данас Јанко Веселиновић, један од лидера Савеза за Србију након састанка политичких странака на којем се разговарало о бојкоту или изласку на изборе.

О овоме је, како је навео, изражено пуно јединство опозиционих странака, покрета и савеза око једне ствари. Данашњем састанку, навео је Веселиновић, присуствовали су сви позвани изузев Мађарског покрета који је најавио да ће присуствовати наредним договорима. Учествовали су представници странака окупљених у Савезу за Србију, Покрета слободних грађана, Демократске странке Србије, Нове странке, Социјалдемократске странке, Локалног фронта, Не давимо Београд, Странке модерне Србије, представници покрета „Један од пет милиона“, Заједнице војвођанских Мађара и Грађанске платформе.

Веселиновић је подсетио да се у захтевима опозиције властима оставља рок шест до девет месеци пре избора за стварање изборних услова и констатовао да је остало мало времена да то буде и учињено.

„Већ смо пробили рок од девет месеци, а приближавамо се року од шест. Од данас до септембра је остало мало времена…“, навео је Веселиновић.

Kако је прецизирао одговарајући на новинарско питање, последњи рок да буде донета одлука о бојкоту избора је друга половина септембра.

Наредни састанак представника опозиционих странака биће, како је најавио, одржан након наредног викенда, када ће бити познато да ли ће округли сто о изборним условима у организацији Фондације за отворено друштво „изнедрити неку конструктивност“, рекао је Веселиновић износећи претпоставку да ће тај округли сто бити одржан у петак или суботу.

„Тај помак не видимо“, навео је он.

Kако је рекао, учесници данашњег састанка су јединствено подржали протесте „Један од пет милиона“, јер је притисак на власт једина могућност да се дође до слободних избора.

Опозиција је, како је навео, става да би јавност требало да буде обавештена о свим договорима или разговорима, а „неки сматрају да би сви требало да буду отворено за јавност, јер би грађани могли да виде ко фингира договор“.

На питање зашто данашњи састанак није био јаван, Веселиновић није дао конкретан одговор, али је навео да су све странке које су позване могле да упуте позиве медијима и да нигде није назначено да је у питању састанак затворен за јавност.

Већ недељама део опозиције наводи могућност бојкота избора због, како тврде, „нефер и недемократских изборних услова“.

Излазак на изборе искључиво под фер изборним условима део је „Споразума с народом“ који је опозиција саставила још у фебруару ове године. Споразум је, иначе, настао на основу документа о заједничким условима за спровођење слободних и поштених избора који је део опозиције усвојио у децембру прошле године.

У јуну је Стручни тим за дијалог с представницима власти представио захтеве и препоруке у области слободе медија и регуларности избора. Њиховим испуњењем би се, како је тада наведено, у наредних шест месеци могли створити минимални услови за фер и слободне изборе.

На најаве бојкота реаговао је председник Александар Вучић средином прошлог месеца када је рекао да га „није брига“ за то, али је најавио да ће премијерка Ана Брнабић позвати представнике Kанцеларије за демократске институције и људска права ОЕБС-а да дођу у Србију пред изборе, да провере бирачке спискове и да ли власт „нешто краде“.

Међутим, иако је председник тада најавио долазак Kанцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР), практично као чин добре воље, у питању је обавеза Србије, а из канцеларије ОЕБС-а за Инсајдер одговарају да су већ четири пута посетили Србију јер је она део пројекта „Подршка изборима на Западном Балкану“, као и да је њихов поновни долазак пред изборе већ у плану.

Иако је након Вучићеве изјаве да га „није брига“ за бојкот избора изгледало да је дијалог мало известан, ипак је, прошле недеље, дошло до конкретних помака када је у организацији Фондације за отворено друштво и Факултета политичких наука организован састанак представника власти и дела опозиције.

Састанку су присуствовали и представници цивилног сектора – осим Милана Антонијевића и председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт и Бојан Kлачар из ЦеСИД-а, а одржан је на ФПН-у јер се и цивилни сектор и Факултет баве проучавањем изборног система, што је, како је навео Антонијевић тада, довољан легитимитет да се на овакав начин организује отворен разговор о свим темема, важним за изборе.

Разговори о изборним условима као јасан доказ демократије?

Након одржаног разговора ниједан од учесника није давао изјаве за медије што је био захтев организатора да се у атмосфери без новинара отворено говори. Ипак, иако се договор поштовао непосредно после састанка, убрзо су уследили коментари и од представника власти, али и опозиције.

Тако је председник Странке слободе и правде Драган Ђилас рекао за медије да је састанак одржан иза затворених врата „управо како би се избегло прикупљање политичких поена“, као и да се „када се разговори отворе за јавност изгуби и минимални део коструктивности и пристојности“.

Међутим, пет дана након што је одржан састанак , а који је због чињенице да је био затворен за јавност изазвао различите полемике у јавности, Ђилас је поручио да он ипак „неће учествовати на следећим састанцима уколико не буду јавни“, а о томе је и писмено обавестио Милана Антонијевића.

С друге стране, министру унутрашњих послова и председнику Градског одбора Српске напредне странке Небојши Стефановићу ови разговори опозиције и власти само су „јасан доказ демократије“, додајући ипак да се његов став према делу опозиције са којом је разговарао није променио. Премијерка Србије Ана Брнабић, навела је и да није било притисака на СНС да се одржи састанак са опозицијом, као и да је та странка увек била спремна на дијалог.

„Надам се да нећу морати да идем на тај састанак. Али, ако морам, ићи ћу“, рекла је тад премијерка.

Један од организатора састанка Милан Антонијевић, најавио је да ће се у августу наставити разговори власти и опозиције, истичући да иницијатива за разговор није дошла са стране, из међународне заједнице, већ је то „унутрашњи процес“.

Фонд за отворено друштво и Факултет политичких наука (ФПН) у Београду најавили су да ће наставити да организују састанке представника власти и опозиције о изборима а да ће теме наредних разговора бити финансирање кампање, приступ медијима, бирачки списак и изборна администрација, као и обезбеђивање бирачког права свим грађанима.

Извор: Инсајдер

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Kубуровић: Измене Устава након избора 11

Kубуровић: Измене Устава након избора

Министарка правде Нела Kубуровић казала је данас у интервјуу за лист „Kурир“ да мисли да …

Убиство српских река са предумишљајем 12

Убиство српских река са предумишљајем

Србију је последњих дана уздрмао прави еколошки скандал. Због изливања 70 тона мазута у реку …

2 Коментара

  1. Неће бити ту проблема. Изборе и колонију Србистан водиће нам опробан кадар, Соња Шлихт.

  2. Све више ми изгледа да је ово намештаљка, да опозиција као „договори“ изборне услове, народ изађе да гласа, сви су они иначе Сорошеви, формирају већинску владу. А народ добије јарам и издају још 4 године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *