У недељу отварање нове сталне поставке у Конаку кнеза Милоша на Топчидеру. Отисак Карађорђевог печата и његов топ, посмртна маска кнеза Милоша
ПОВОДОМ 198 година од почетка Другог српског устанка у недељу ће бити отворена нова стална поставка у обновљеном Конаку кнеза Милоша у Топчидеру. Отварање овог огранка Историјског музеја Србије догађа се на православни празник Цвети, када је устанике у борбу против Турака повео кнез Милош Обреновић.
Поставка се састоји од две сталне и једне повремене тематске изложбе. У бочним собама приземља, у оквиру сталне поставке смештена је изложба “Живот у Србији у 19. веку”. Она представља живот у грађанском и сеоском домаћинству – културу исхране и становања, негу тела, одевање, развој саобраћаја и појаву туризма… Истовремено указује на утицаје вековног живота у оквирима Османског царства, али и постепено прихватање европских достигнућа и трендова.
УСКОРО И ДОЛАМА ПО завршетку актуелне изложбе о две српске династије, Карађорђевићима и Обреновићима, у Историјском музеју Србије на Тргу Николе Пашића, сталну поставку Милошевог конака употпуниће долама кнеза Милоша, дворска застава и намештај. Ту ће се наћи и многи други уметнички и лични предмети владарске куће Обреновић, који су тренутно део поменуте поставке.
– Централни део приземља резервисан је за повремене тематске изложбе – каже, за “Новости”, Ненад Бељинац из Историјског музеја Србије. – За ову прилику приређена је изложба “Слике српске револуције”, посвећена Првом српском устанку, у историографији познатом као Српска револуција. Њоме је отпочео процес ослобођења од вишевековне османске владавине и стварања модерне српске државе.
У оквиру овог дела изложени су отисак печата вожда Карађорђа, његов топ изливен у београдској ливници давне 1811. године и позната платна “Збор на Орашцу” Вељка Станојевића, “Паљење ханова” Божидара Продановића, “Смрт Карађорђа” мађарског сликара Тана Мора.
– Приземље је послужило и за осврт на Топчидер, тадашњу периферију Београда, где је кнез Милош 1831. године подигао ово здање и његову нераскидиву повезаност са породицом Обреновић – објашњава Бељинац. – Топчидерски парк у ком је смештен Конак у другој половини 19. века био је омиљено београдско излетиште. О значају и лепоти овог у основи дворског парка, који је служио и јавној употреби најбоље сведоче речи познатог путописца Феликса Каница: “Тешка срца сам се одвојио од овог дивног места у Топчидеру, који за Београђане има исту привлачну снагу као рецимо Сен Клу за Парижане или Шенбрун за Бечлије”.
У просторијама на спрату приказан је период борбе против османске власти, стварање независне модерне српске државе, дипломатија која је томе допринела и развој културе, науке и просвете током владавине династије Обреновић.
– Овде се налази оријентална соба за разговор и одмор тзв. диванхана. У реконструисаној соби кнеза Милоша Обреновића изложена је његова посмртна маска. У осталим просторијама, кроз велики број ликовних дела, литографија, документарног материјала и личних предмета приказани су кнез Милош, његова супруга кнегиња Љубица и породица, наследници и живот на српском двору.
Ауторке концепције поставки у приземљу су кустоскиње мр Катарина Митровић и Драгана Спасојевић, а концепције на спрату музејски саветник Небојша Дамњановић и виши кустоси мр Катарина Митровић и Владимир Мереник. Дизајн поставки у Конаку осмислили су Борјана Шуваковић и Растко Шурдић.
СВЕЧАНОСТ
СТАЛНУ поставку у Конаку кнеза Милоша у недељу ће у 11.30 свечано отворити Александар Вучић, први потпредседник Владе и министар одбране. Званицама ће се том приликом обратити и министар културе и информисања Братислав Петковић.
Новости
