АФЕРА око млека зараженог афлатоксином поново је довела у питање безбедност хране коју једемо. Надлежни упорно тврде да су намирнице исправне и да се редовно контролишу, али на основу чега, није јасно јер у нашој земљи не постоји национална референтна лабораторија, иако је планирано да она буде отворена још пре неколико година. Тако потрошачима остаје да верују једино трговцима и приватним лабораторијама које врше контролу.
Према новом Закону о безбедности хране, сами произвођачи одговорни су за исправност производа и дужни да сами шаљу узорке на анализу, а не да чекају да код њих дође државни инспектор. У нашој земљи тренутно постоји 47 таквих лабораторија, у којима се тестира безбедност и квалитет пољопривредних производа, као и хране. Већина њих је у приватном власништву, па се поставља питање, иако су акредитоване за тај посао, да ли су њихови резултати меродавни.
– Случај контаминираног млека, а пре неколико месеци и кукуруза, само је потврдио неопходност оснивања независне националне лабораторије за контролу хране – објашњава Миладин Шеварлић, професор са Пољопривредног факултета. – Дешава се да је исти узорак у различитим лабораторијама потпуно другачије оцењен, а ради се о великим разликама у нивоу присуства афлатоксина.
Европска унија је за изградњу националне референтне лабораторије, од 2003. године, нашој земљи донирала више 15 милиона евра. Међутим, Србија и даље исправност и безбедност намирница проверава код приватника. Ни садашње министарство пољопривреде није “тешко” на речима, па обећава да ће тај посао коначно бити завршен у априлу ове године.
– Урадили смо нови концепт за рад националне лабораторије, који је актуелан у земљама Европске уније и реално је изводљив – тврди Данило Голубовић, државни секретар у Министарству пољопривреде. – Ове године ћемо велики део средстава уложити управо у те сврхе. Очекујемо да ће лабораторија за контролу млека почети са радом у априлу, а институција која ће се бавити тестирањем ратарских производа до краја следеће године.
СИВА ЗОНА
АКО је за утеху, у Министарству пољопривреде макар препознају проблем који постоји у српском млекарству.
– Статистика нам никако не иде наруку, јер имамо најмање просечне фарме на свету – каже државни секретар у овом министарству. – Још већи проблем од количине је квалитет, па је тако у Србији само 30 одсто млека прве класе. Оно што је још страшније, више од 40 одсто производње је у сивој зони, која не подлеже контроли и анализама.
Новости
