Косово и Метохија: Бундесвер одлази с места злочина

Са Косова и Метохије Бундесвер повлачи последњих 270 немачких војника из састава Кфора, до децембра ове године. Командант последњег контингентна Бундесвера на Косову Ерик Оферман уверен је да су немачки војници оставили за собом добру слику, изузев у време мартовског погрома 2004. године.

У ту „добру слику“ Оферман није урачунао чињеницу да је у пет косовских општина, сврстаних у Зону Југ под командом немачког контингента Кфора Срба остало за под шљиву, а да прогнанима повратак није омогућен осим у изолованим случајевима управо из безбедносних разлога. Командант Ерик Оферман 1999. године био је студент Војне академије у Минхену и о рату на Косову и Метохији тада је знао понешто само са телевизије. Од тада је на Косову укупно продефиловало око 130.000 немачких војника, од чега је 27 њих мртво.

Мутна слика

– Сматрам да немачка војска овде у народу за собом оставља добру слику, али постоји и црно поглавље. То је март 2004. године. У немирима који су се догодили пре мог доласка овамо, а које су предводили припадници овдашње албанске мафије, на Косову је убијено више од 20 људи, а хиљаде несрећника, махом Срба и Рома, заувек је протерано са својих огњишта – признаје Оферман.

Дирк Улрих Бригеман, новинар портала „Ное Вестфалиссе“ подсећа да је Бундесвер у време мартовског погрома 2004. године имао у Призрену 3.200 војника, али да су они тада остали у касарнама и нису спречили Албанце да до темеља спале цркву Светог Ђорђа у Призрену, као и оближњи манастир на реци Бистрици. Само је мања јединица немачких војника успела да од линча руље спасе шесторицу православних монаха.

Зечеви на бојном пољу

„За немачке официре тада се говорило да су као зечеви на бојном пољу. Тадашњи шеф полиције УН у царском престоном граду Призрену, иначе Американац, љутито је урлао да има утисак да су војници Бундесвера дошли на годишњи одмор, а не у војну мисију.“

Дирк Улрих Бригеман недавно је боравио на Косову и закључује да би ипак било неправедно целу мисију Бундесвера у последњих 19 година сводити на две недеље из марта 2004. и погрома над Србима и Ромима.

„Немачки војници су у међувремену успели да поврате поверење Срба. Многи од оних са којима сам разговарао истичу да би за њих било боље да Бундесвер и даље остане присутан на Косову“, пише Дирк Улрих Бригеман.

Крваво лице Берлина

Дирк Улрих Бригеман подсећа да нико није могао да верује да ће мисија Бундесвера трајати готово две деценије кад су војници немачке 12. оклопне бригаде Оберфалц из Амберга из суседне Македоније, умарширали на Космет.

Распоређивање немачких војника на Косово у то време, на страначкој конференцији Зелених у Билефелду, горљиво је бранио тадашњи министар спољних послова немачке Јошка Фишер. Да се с тим нису слагали ни многи партијски другови, као ни с ратом против СРЈ, доказ је била кеса с црвеном фарбом бачена на Фишера.

Светиње жале за народом

За време присуства Бундесвера на Косову, у пет општина Зоне Југ у већем броју сачувало се само горанско становништво. Међутим, општини Гора, у којој су они већина, припојене су територије насељене албанцима.

Из преостале четири општине Зоне Југ Срби и остало неалбанско становништво иселило се још док су немачке снаге улазиле на територију СРЈ. Преостали су изгнани, а куће и светиње попаљене у погрому 2004. У оба случаја окупационе снаге нису учиниле ништа, а одсуство заштите спречило је и повратак Срба, чему се Албанци противе, јер су отели њихова имања и немају намеру да их врате.
Тако је српско становништво у односу на последњи валидан попис из 1981. године сада сведено на статистичку грешку.

1981.                                        2011.
Ораховац 2.037                око 200
Сува Река 570                   десетак породица
Клина 928                          око 50
Призрен око 12.000         око 30

Орден за убиство Срба

После Другог светског рата, прва агресија у којој је Немачка учествовала био је напад на СРЈ. Први канцелар који је послао војску у рат био је Герхард Шредер, а први цивили које су немачки војници убили били су Срби.

По команди поручника Давида Ферка немачки војници испалили су пред камерама 220 хитаца у ладу којом су Славко Веселиновић и Жарко Андрејевић покушали да побегну из Призрена док су градом харали злочинци ОВК.

Славко је убијен на лицу места, а Жарко, избеглица из Босне и радник електродистрибуције, рањен је по дневном светлу док му је помоћ указана тек по мраку. Искрварио је на асфалту, а последње речи су му биле: „Ја сам Србин, ја морам да умрем.“

Случај овог убиства судски је процесуиран у немачком граду Кобленцу. Судије су закључиле да су немачки војници пуцали у самоодбрани, а министар одбране Рудолф Шарпинг одликовао је Ферка Златним орденом крста части.

 

ИЗВОР: ВЕСТИ