Просечна куповна моћ у свим земљама западног Балкана испод је просека ЕУ, показују подаци Еуростата, који објављује статистичке податке из држава чланица, држава изван Европске уније и међународних организација – при чему је Србија, за разлику од приче политичара како нам је сјајно – реално при дну скале, са 65 одсто испод европског просека.
Јаднији од нас су само БиХ, где је куповна моћ веома ниска и 70 одсто је слабија од просечне куповне моћи ЕУ, и Албанија, која има за један бод лошију куповну моћ.Од осталих земаља у окружењу, Црна Гора је 60 одсто испод просека, док је најбоља ситуација у региону у Хрватској, која је 39 одсто испод просечне куповне моћи ЕУ.Европски просек у куповној моћи чине Шпанија, Италија и Кипар. Најбогатија земља ЕУ је Луксембург, а најсиромашнија Бугарска. Испод европског просека од 10 до 20 одсто су Словенија, Малта, Грчка, Португал, Чешка.
Луксембург и Холандија имају куповну моћ једну трећину изнад просечне куповне моћи грађана ЕУ. Нешто мање, једну четвртину изнад просека ЕУ, имају Данска, Ирска, Аустрија, Шведска. Следе Немачка, Белгија, Финска и Велика Британија. Десет одсто изнад европског просека куповне моћи је и Исланд.
Словачка је око 25 одсто од европског просека. Следе земље које су од 35 до 40 одсто испод европског просека, а то су Естонија, Мађарска, Пољска, Летонија и Литванија.
