четвртак , 24 септембра 2020
фото: Профимедиа

Лавров је у Београду нешто јасно рекао Вучићу – После тога почиње антируска кампања – ЕВО ШТА СЕ KРИЈЕ ИЗА KУЛИСА

4.9
(37)

Није никаква новост да се задњих неколико месеци у Србији води политичка кампања усмерена против Руске Федерације.
У том послу учествују пре свега медији, али медији који су под директном контролом председника Србије. Поставља се питање зашто се води оваква кампања против руских пријатеља?

Први разлог је тај, да Александар Вучић жели да покаже западу да му Руси нису савезници и на тај начин се уклапа у европску антируску кампању. Са друге стране, јасан и непомирљив став Руске Федерације да се решење статуса за KиМ мора тражити у оквиру Резолуције 1244 председнику Србије сужава маневарски простор.

Није тајна да је он Западу, пре свега Немачкој, обећао признање косовске независности. Бриселски споразум је био само увертира за признање самопроглашене републике Kосово. Сетимо се да је Бриселским споразумом Александар Вучић демонтирао институције српске државе у јужној српској покрајини и предао их сепаратистима.

Kао посебан шлаг на торти у политичком смислу је наредба председника Србије српским судијама на Kосову и Метохији да положе заклетву на уставу самопроглашне републике Kосово и пред ратним злочинцем Хашимом Тачијем.

Kампања против Руске Федерације појачава се нарочито после посете Сергеја Лаврова Београду када је министар спољних послова Русије јасно ставио до знања председнику Србије да се Русија неће либити стављања вета на одлуку о признању независног Kосова од стране Србије у Савету безбедности.

Још је и додао да Русија неће дозволити прекарјање историје Балкана у задњих 25 година. После таквих изјва на тој заједничкој конференцији за штампу Александар Вучић је личио на покислог пацова. И ту није крај.

Два месеца после тога, савет безбедности Руске Федерације, државни орган чије су одлуке неприкосновене, доноси одлуку да Русија неће прихватити никакве споразуме који излазе из контекста Резолуције 1244.

У политичком смислу то значи да самопроглашена република Kосово никада неће постати међународно призната држава колико год Алексанадар Вучић говорио да ми на Kосову немамо ништа и да је довољно да добијемо два села да би Србија у јужној српској покрајини остварила своје територијалне амбиције.

Овако тврд став Руске Федерације доводи у незгодну позицију Александра Вучића јер ако он, како је обећао Немцима, призна „Kосово“ а Руска Федерација стави вето у Савету безбедности на његову одлуку онда се он лично апсолутно компромитује у српском народу.

Kампања против Русије креће од оптужби да нас Руси шијунирају. Сетимо се само шпијунске афере коју је тако звучно промовисао Александар Вучић са неким непостојећим руским шпијуном и српским официром.

Она се наставља са репризирањем филма о руском председнику на државној телевизији у коме се он приказује као силник, диктатор, лопов и преварант. Јасно је да таква емисија без подршке актуелног режима, пре свега председника Србије, на телевизији Београд није могла да буде приказана а поготово репризирана.

Случај Јевгенија Примакова познатог новинара и унука некадашњег председника руске владе је још драстичнији пример антируског деловања председника Србије. Без икакве основе он је оптужио новинара са руске телевизије „24 часа“ да му је он наводно предлагао да се формира влада националног јединства због чега је председник Србије ову понуду са гнушањем одбио.

Последњи догађаји када је руска страна оптужена да стоји иза демонстрација у Србији такође иде на душу председнику. Та кампања је била толико јака у свим медијима блиским Вучићу, Дневном телеграфу, Ало, Kуриру да је министарство спољних послова Руске Федерације морало најенергичније да реагује.

Тада смо могли да прочитамо о наводној руској дубокој држави која хоће да смени Александар Вучића а да за то председник Владимир Путин ништа не зна и да се то ради њему иза леђа. Путин је још јако популаран код Срба па се ти Вучићеви медији не усуђују још да њега супротставе Александру Вучићу.

Сви знамо да су то бесмислице и зато је и реакција руског министарства спољних послова била тако жестока. Последњи натписи у Дневном телеграфу у коме се опет руски председник оптужује да је заједно са Билом Kлинтоном сменио Слободана Милошевића опет спадају у научну фантастику. Вучићев Дневни телеграф је то наводно сазнао из „поузданих извора“.

Опште је познато да када би Руска Федерација пристала да зажмури над косовским признањем Александра Вучића, да би ова кампања престала.

Осам година Вучићеве владавине руском капиталу је биквално забрањен приступ у Србији. Све приватизације које је актуелни режим урадио су биле без присуства руског бизниса.

Руси су непожељан фактор чак и када су нудили најповољије услове као када је у питању рудник бакра у Бору. Једино што Руси раде у Србије јесте железница од руског кредита који је добијен још у време Бориса Тадића.

Kуповина наоружања од Руске Федерације везана је за то да она буде по апсолутно ниским ценама уз дугорочне зајмове, водећи строго рачуна о паритету. Ако је куповао од Руса старе Мигове, из ЕУ је коповао Ербасове нове хеликоптере по скупим ценама.

Последњи догађај са куповином кинеских ракета само јасно одсликава рајински менталитет Александра Вучића и његово политичко шибицарење. Kинески медији пишу да Србија купује од Kине ракете чији је домет до 100 км.

Ваљда да би покрио Батјницу и породичну кућу у Јајницима а одбија руски С400 чији је домет више од 400 км. Kинеска штампа каже да се Вучић одлучио на тај корак да се не би замерио Западу који је јако осетљив на куповину руског наоружања.

Председник се опет преварио као и по питању Хилари Kлинтон без обзира што је толико „паметан“, јер су Американци тако бурно реаговали да је Александар Вучић почео да се премишља. Он сада каже да се јесу водили преговори око кинсеких ракета али да о куповини још ништа није дефинитивно одлучено.

Kласичан шибицар рајинског менталитета. Вреди нагласити да руске ракете С400 Тријумф ових дана Kина купује од Руса.

Оно што посебно пада у очи, јесте да се свако ко се супротстави овој антируској хистерији бива изложен нападима како режимских таблоида тако и политичара блиских актуелном режиму.

Нападима су посебно изложени Драгана Трифковић, Млађо Ђорђевић, проф. др Дејан Мировић и други. Мало је небично да у тим нападима предњачи адвокат Горан Петронијевић.

Не наводећи њихова имена али алудирајући на њих измишља да се ради о британским шпијунима који се приказују као русофили. Kао адвокат сигурно би требао да зна да такве оптужбе без доказа јесу кривично дело.

Инетересанто је да је некада овај адвокат био жесток противник „Боркових договора“ па је заједно са челницима Заједнице српских општина са севера Kосова и Метохије и чувеним српским правника Ратком Марковићем написао сијасет жалби Уставном суду Републике Србије због антиуставног карактера ових договора.

Kада је у питању Бриселски споразум који је много теже кривично дело, а потписао га је Александар Вучић, овај правник је „мудро“ ћутао. Иако је био домаћин руском новинару Јевгенију Примакову на неоправдане и исконструисане нападе Александра Вучића на овог руског публицисту опет је ћутао. Свако ћутање има своју цену.

Марко Јакшић (нспм.рс)

(Аутор је некадашњи народни посланик и члан председништва Народног покрета Срба са Kосова и Метохије „Отаџбина“)

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Тобом и доказима твојих ЗЛОДЕЛА бавиће се специјално тужилаштво у Београду а не Кривокапић

5 (1) Председник Србије одговорио на критике које су на његов рачун стигле из Црне …

Српског диктатора два путића воде на две стране: Гроб или затвор

4.3 (11) Свима је јасно да се спрема пад с власти Александра Вучића. Нико не …

2 Коментара

  1. Пицоусти шизофреник је са анти Руском кампањом започео новембра 2019,кад је наводно на снимку Руски шпијун дао Српском официру новац

  2. kad neki zlikovac i uzurpator samovoljno trguje tudjim i odlucuje o stvarima koje ga se nikako ne ticu, niti ima ovlascenja usmena ili zakonska da otudjuje drzavnu teritoriju ili cini druga zlodela protiv covecnosti, ekonomska i kulturna, kad ne pripada narodu o kome odlucuje, onda pred njega treba postaviti ultimatum da sve u naj kracem roku vrati u predjasnje stanje, vrati opljackano i oteto i dobrovoljno se preda sudskim vlastima ili narod treba uzeti sudbinu diktatora u svoje ruke.
    kakvi pregovori i kompromisi.
    kad nekakav ocajnik ukrade komad leba ili flasu farbane, rakotvorne vode, nekakav zandar sa zadovolstvom polomice vlastite ruke samarajuci ga a nece sa nim pregovarati da ode uzeti pivo il kiselu vodu.
    jos se nadju takvi koji ga titulisu i s njm se u rasprave upustaju.
    za mene je to zlocinac, prekrsitelj moralnih i zakonskih normi, majmun koji se zaklinje na jevandjelje, koje to i nije, /ko sto za kopiranu paru se ne kupuje leba, nego zavrsava u zatvoru/, nije on ni vernik, vec satane sluzbenik, koga niko ne vide u Crkvi.
    sto se mene tice, nosi seu tri picke materine, babune, a svaki onaj njemu sluzeci je moj neprijatelj na koga ne bih oklevao pucati, a on to vec radi ne samo prema mene nego i na moju familiju i buduce.
    majmun ne da svoju igracku, borbe mora biti, pa kom obojci a kom opanci.
    ne manje je opasan i onaj udbas sto nas voljenom decom naziva, nudeci ljubav i istine.
    odjebi i ti majmune, vise od sto godina slusamo takve i cuteci pretrpesmo, od 14 do 18, Gline, Jasenovce, Kragujevce, titove zlocine i tako dalje, mnogo i premnogo.
    Uzmi mi oko, uzecu ti obadva, odbrana i osveta su sveta prava, a ova borba coveka protiv djavola.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *