- Стари грчки филозоф Сократ учио је своје ученике да се у потрагу за истином може кренути само онда кад се доведе у питање и анализира свако веровање које смо се до тада чврсто држали
- Ако одређено веровање прође све тестове евиденције, дедукције и логике онда оно може да буде задржано
- А ако не, онда се оно мора одбацити а мислилац се мора такође да запита зашто је он до тада веровао тако, као и ко или шта га је и зашто навело на то. Нимало не изненађује што се овакав начин учења нимало није свидео владајућој елити Грчке државе
- Многи политички лидери одувек су покушавали да заваравају народне масе из разноразних “добрих” и “лоших” разлога
др Алберт Д. Пасторе
Сократу се судило за субверзију и корупцију омладине. Након тога натерали су га да попије чашу отрова и тако себи одузме живот. Никада није било лако онима који су независно размишљали! Данас, наш владајући комплекс владе и медија не убија оне који трагају за истином (додуше, још увек не). Они их једноставно етикетирају као екстремисте или параноике, а успут им униште како каријеру, тако и репутацију. За многе је једна таква судбина гора него попити чашу отрова.
Постоје наравно и они који су попустили под утицајем телевизијских и других експерата и пали у хипнотички транс, јер сматрају ове за ауторитете којима треба веровати. Ненавикнутим на то да сами размишљају својом главом, не постоји истина која може да наруши њихова предубеђења и кондициониране реакције. Такви ће чак негирати и оно што виде својим властитим очима. Индивидуе које су тако кондициониране могу само да као папагаји понављају мишљења која су им сугестијама споља, имплантирана у њихову свест. Последица тога је да су милиони мозгова данас редуковани на интелектуални ниво једног ЦД плејера који врти један имплантирани диск, дизајниран од спољних сила којих овај уопште није ни свестан. Они онда постају жртве психолошког стања познатог као “Леминг Синдром”. Леминзи су мали глодари познати по томе што прате један другог кад се строваљују са планинских литица у амбис. Лемингарство је један подмукли психички феномен који је присутан код већине сисара, а може се приметити како код обичних људи тако и код најобразованије интелектуалне елите.
Лемингарство није интелектуални феномен – него психолошки, и због тога ни једна социо-економска класа није успела да остане имуна његовом задивљујућем ефекту.Универзитетски професор може да буде леминг исто толико колико и модом опседнута тинејџерка. Први слепо прати последњу теорију која је “у тренду”, док ова друга само прати последњи модни стил. Да ли има неке разлике? Ниједно од њих двоје не може да се одбрани од силе природе. Сила стапања појединца са својом социјалном средином може да буде несавладива.
За човека – леминга, логика која стоји иза неке мисли није битна толико колико је битан ауторитет или популарност онога ко је износи. Човек се као и леминг социјално понаша, а другачије ни не може. Природно, свака индивидуа мора да има ту особину, јер у супротном не би се могао предузети ни најмањи корак према људској цивилизацији. Лемингарство је једна потребна социолошка особина за очување друштва, један урођени инстинкт код већине људи. Међутим, као код свих природних феномена и тај се може користити у штетне сврхе. Исти леминг ефекат који омогућава масама у једном праведном друштвеном систему да направе један заједнички напредак, може истовремено у једном неправедно вођеном друштву, да учини масе неспособним за објективно расуђивање.
Негирање и ниподаштавање за леминге је фундаментални одбрамбени механизам који они користе не само ради своје заштите од неугодне стварности, него и да потврде своју лојалност својим претпостављенима. Њихова веровања и ставови морају по сваку цену да буду на “правој” страни. Леминзи једноставно не могу да поднесу терет одговорности, или нелагодност у друштву, која иде заједно са тим кад човек почне да размишља независно од осталих. Они су једино способни да понављају оно што чују на телевизији или прочитају у новинама. Леминзи не само да ће користити сву своју енергију да се заштите од утицаја који могу да промене њихове догме, него се неће либити ни да нападну оне који доводе у питање њихова веровања. Леминзи се ужасавају од помисли да их неко назове екстремистима или теоретичарима конспирација. Оно што је иронично, исти ти леминзи који исмејавају све конспиративне теорије први су који прогутају најбесмисленије теорије које се могу замислити, кад су ове презентоване од стране владе и режимских медија!
Бити неинформисан не значи истовремено бити леминг. Свако може бити преварен. Човек не треба да се стиди уколико је погрешно информисан. Али перзистирање на погрешном начину размишљања и доношењу закључака, чак и у случају кад смо изложени непобитним доказима и логици, онда је то крајњи степен лемингарства.Има пуно оних којима њихов интелектуални капацитет једноставно не дозвољава да се ослободе овог феномена. Међутим, племенитост карактера је кад можемо сами себи признати да смо до сад били преварени, а унутрашња снага је суочавање са чињеницом да смо затвореници једног глобалног азила намењеног за лудаке. Оне индивидуе које могу да се морално и ментално ухвате у коштац са овом чињеницом биће спремне да прихвате истину кад се она презентира у чистом и логичном стању.
Из увода књиге „Чудније од фантазије“
ИЗВОР: vizionarski.wordpress.com
Kod nas lazi najbolje prolaze.Nije u pitanju lakovernost nego nesto mnogo ozbiljnije.Dinkicu je poverovala cela moja porodica valjda mu i dan danas veruju.
e svi ste vi ko ,,mudri,, akademik kostic, taj zna da momak je neizlecivi ludjak a nece mu to valjda reci pa sedeti u nekoj ambulanti pa sa ludjacimma vreme provoditi. — vako badza ima sekretaricu, lepu platicu, svi se oko njega savijaju, cast odaju, ,,premudre,, savete slusaju i jos mu fali samo zlatom izvezena radna uniforma ko kod vrancuza a taj bi je i na pijacu nosio. — dakle jedan malo obrazovan lekar izabro ono sto bolje zna a to je recimo bezobrazluk, pa posta strastveni numizmaticar — pominjani momak na pogled, a priroda nas obdari i tom sposobnoscu ocenjivanja bez skolskog znanja, je idiot. — pogledas ponasanje, izgled glave, nenormalan rast, sav masan a njegov osmeh je prica za sebe i jos oce u grdelici, grdnog li ludjaka, brda prenositi — jedva sastavi 50 reci iako mu drugi besedu pise, momak plane kad ga pogledas a kamo li nesto upitas. — siroma nije ni on kriv; uvatili ga banditi pa kao on sve resava i usmenim dekretima vlada a u stvari drugi za njega rade a ponajvise kradu a momak ko veliko ,,mudo,, je odgovoran i tek ce odgovarati bez obzira na ludilo a ovi ce zbrisati a drzavni dug je vec na racunima u stranim bankama. — ne gubimo vreme oko momka taj nece pobeci a da ga necemo moci pronaci. — lopovcine kradu neprimetno, u senci, u buci i neredu; zato oci otvorite i ,,kumove,, vatajte i ulare im davajte i dobro vezite, jer ovi ne citaju knjige i u pozoriste ne odlaze vec od dosade nabiguzi postadose, ko pascad se jase a od nas i nase dece bi da sebi igracke i teglecu stoku naprave. — jok more bando indijanska dolazi vreme nase.
a nemoj te se varati, svakom djozluke mogu o usi okaciti, prsutu ove li one farbe privezati, skupo odelo navuci, par recenica, verovatno sa velikom mukom, nauciti, jer videli smo u cirkusu i medjeda bicikl voziti, al kad zamumla il se nasmesi valjalo bi sebe pitati gde smo; u cirkusu, ,,napoleona,, u ludnici gledamo il od odgovornosti bezimo i zlocin pravimo.