КРЕДИТИ од више стотина милиона евра, одобравани без икаквог основа, урушили су пет српских банака, које су без дозвола за рад остале од јуна 2012. до фебруара 2014. године. Из ових институција практично је “испарило” 170 милиона евра, колико је, до сада, утврдила истрага. Пред Специјалним судом у Београду у току су четири поступка због наводних злоупотреба приликом додељивања банкарских кредита, а на оптуженичкој клупи је педесетак особа којима се та злоупотреба ставља на терет. Реч је о готово свим челним људима ових банака, уз бројне помоћнике и директоре сектора. До данас нема ниједне правоснажне пресуде.
У међувремену, ових пет банака – Агробанка, Нова Агробанка, Развојна банка Војводине (некадашња Металс банка), Привредна банка Београд и Универзал банка отишло је у стечај. Још нема назнака да ће ови поступци брзо бити окончани. Подаци Агенције за осигурање депозита показују да је ликвидациона вредност имовине ових пет банака већа од 160 милијарди динара, односно од 1,3 милијарде евра. У ову имовину урачуната је готовина, некретнине, али и потраживања од дужника који су управо, у спрези са појединим банкарима и довели банке до колапса.
Пропаст је почела са Агробанком у коју је, пред Нову 2012. НБС увела принудну управу. Разлог је био што је “у поступку контроле пословања Агробанке утврђено да капитал којим она располаже не одговара нивоу ризика који је та банка преузела”. Због немогућности опоравка, банци се одузима дозвола за рад, али се оснива Нова Агробанка на коју се преносе не само осигурани, него укупни депозити Агробанке, као и део њених других обавеза и потраживања. Преостале обавезе и потраживања остају у “старој” Агробанци. Међутим, и “Нова” банка убрзо одлази под лед. Све обавезе Нове Агробанке “натоварене” су на плећа Поштанске штедионице. Штедионица је преузела имовину банке од 158 милиона евра, али и обавезе тешке 419 милиона евра. Разлику од 260,7 милиона евра (22,7 милијарди динара) уплатила је држава, путем Агенције за осигурање депозита, у виду “бесповратне финансијске подршке”.
Истрага о злоупотребама у Агробанци почела је августа 2012. године, а суђење у октобру 2013. Наводна штета нанета злоупотребом службеног положаја у овој банци је више од 80 милиона евра.
После Агробанке, на плећима Поштанске штедионице (ПШ) завршиле су и штедише следеће банке која је, у априлу 2013. остала без дозволе за рад – Развојне банке Војводине (РБВ). Њој је НБС дозволу одузела због “хроничног недостатка капитала, критичне поткапитализованости и угрожене могућности исплате обавеза према повериоцима”. Република и АП Војводина су, за покриће депозита у овој банци, морале да обезбеде додатних 6,36 милијарди динара, пошто су на ПШ уговором пренети сви осигурани и неосигурани депозити у износу од 17,55 милијарди динара, за које није било довољно средстава.
Истрага због злоупотреба у РБВ, због наводне штете од 3,5 милијарди динара, почела је марта 2013, оптужница је подигнута у марту 2014, а потврђена јануара 2015. У вези са овом банком постоји још један судски поступак, из периода када се она називала Металс банка. Прва хапшења “пала” су у 2011. Реч о оптужницама због малверзација са 39 спорних кредита, вредних око 1,6 милијарди динара, одобраваних фирмама повезаним са банком. У међувремену је суд одустао од оптужби против две особе, док се против бившег првог човека банке води још спор за кривично дело злоупотребе службеног положаја.
Следећа на списку пропалих банака била је Привредна банка Београд (ПББ). Истрага због злоупотреба у њој почела је новембра 2014, а оптужница је подигнута јула 2015. Суђење, због злоупотребе службеног положаја и наводне штете од 3,9 милијарди динара, почело је септембра 2016. Овој банци НБС је дозволу одузела у октобру 2013, због “поткапитализованости банке и могућих проблема с ликвидношћу”. И овде је Поштанска штедионица преузела део имовине, вредне седам милијарди динара и 18 милијарди динара обавеза ПББ. Разлику од 11 милијарди динара Штедионици је уплатила Агенција за осигурање депозита, али не у кешу, већ у – хартијама од вредности.
СУДБИНА УНИВЕРЗАЛ БАНКЕ
Последња у низу била је Универзал банка која је без дозволе за рад остала у јануару 2014. због тога што је “банка доспела у стање критичне поткапитализованости, и зато што јој је угрожена ликвидност и континуитет пословања”. Штедишама је исплаћено око 80 милиона евра штедње. У јануару 2015. Више тужилаштво је подигло оптужницу против шест особа. Када је спроведена истрага у новембру 2014. саопштено је да је штета за банку 1,4 милијарде динара.
Нвости
