Каква нам је држава – фудбал нам је још и добар. А, ко нам води фудбал – чуди ме што уопште ту намучену лопту гања по овим нашим ливадама и ораницама, којима тепамо и зовемо их теренима и стадионима.
Гледасте ли ове Партизанове несретнике у Пољској? Нисте ваљда и ви изгубили два пуна сата и кусур на онај анти-фудбал, где сваког минута стрепиш ‘оће ли Гогуа да га метне у свој гол, или ће рука или нога да му отпадну ко са крпеног лутка?
Признајем, ја сам гледао, као и сваки просечни гробарски мазохиста, све надајући се да ће жаба да постане принц, а од бабе девојка. А у ложи – величина до величине, Вазуре и Вучелићи, па и доследни Саво, што је ратовао са сад већ бившим Толетом све док му матори муљатор није потурио фотељу.
Отад Саво не ратује ни са ким и свима је лепо, па и Вазури и Вучели.
Да ли вам је све ово око Партизанове тзв. европске бруке бар мало личило на систем тренутне владавине у Србији? Дриблање самог себе, испуцавање лопте па кога погоди, много громогласних обећања надобудних балаваца, а на крају – Заглебје.
Звучи као Задругар из Заблаћа, или Орловац из Мрчајеваца, у најбољем случају Јединство из Коњевића, ал јебига, и Заглебје је сад за ове наше европска величина и непремостива препрека.
И тако је Партизан затворио поглавље, сад могу сви лепо, на челу са Томићем коме је главна брига стајлинг, негде да осоле задњицу, док не почне првенство.
Није, у ствари, ово прича о црно-белима, ово је огледало државе. Дилетанти и лопови докопали се узда и мамузају бесомучно, отимајући сваку пребијену пару која се појави, измишљају таленте са две леве ноге и појачања за које ни њихова фамилија не зна да се баве фудбалом. Кад попију по лабрњи, кукају на судије, на округлу лопту која је незгодна, јер нема дршку, на предебеле стативе, на високу траву која голица јајца и ремети концентрацију у одсудном тренутку…
Ту је и вечити Сале Илић, звани Капитен, или тачније Мумија, који се с душом у носу трти да “својим искуством помогне младима”, а онда судији ређа све по списку, дајући пример полетарцима. И њему су криви неки Девенпорти и Скотови, а не радијус кретања од три и по метра, и то док се не умори.
Незналице и аматери пуни себе увек нас демантују кад год помислимо да горе не може. Како у држави, тако и у фудбалу. Уосталом, кад у ложама видите оне њушке, не можете на терену да очекујете богзнашта, потпуно вам је јасно да је пропаст загарантована. Те њушке обећале су да се са трибина неће орити оне антипедерске-антипремијерске пароле, а заузврат су добиле одрешене руке да лажу и краду.
У таквом дилу нема места за фудбал, осим ако се то не гледа кроз призму све мршавијих трансфера у разне азербејџане, казахстане и шесте италијанске лиге. Кад и тај мршавлук пресуши, скакавци ће прећи у неку другу ложу, да и тамо обрсте све што се може, па хајд Јово наново.
Лојалност и полтронство се у Србији добро плаћају, а колатерална штета су људи који знају, умеју и смеју. Ни јадни фудбал ту није изузетак.
А, то што колега Зоки тврди да не можеш да победиш, јер у тиму имаш извесног Богосавца, па то је исто као кад би за суноврат државе оптужио Бабића Ваздуплохова и Бечића Мортаделу, а не Вучића.
Риба, а и лопта – од главе смрде.
Пише: Милан ЈОВАНОВИЋ, Вести
