Активност Будимпеште у украјинском правцу постаје све приметнија. Мађарска је заинтересована за Закарпатје (тј. Закарпатску Украјину), у коме компактно живи мађарска етничка мањина од 150.000 људи (тј. 12% становника Закарпатске области), од којих преко 90% сматра да им је мађарски матерњи језик.
Присећам се почетка 1990.г, и глупог одушевљења једног дела украјинског друштва због независности. Украјина се врло брзо нашла очи у очи са геополитичким изазовима, које нико није смео да јој баци док је била у саставу много јаче државне творевине – Совјетског Савеза. Датум када је проглашена независност Украјине је тачка од које су западни украјински суседи почели са посебном пажњом да погледају на територију бивше Украјинске ССР: Румунија је пожелела Буковину, Мађарска – Закарпатје. И док су се украјински националисти борили са „москаљној угрозој“ (тј. „московским претњама“ – прим.прев.), сви територијални губици Кијев је претрпео на западном правцу.
Будимпешти треба Закарпатје које би имало што мање културних и других веза са осталим руским светом. Тај део посла за Будимпешту је завршио Кијев, који се потрудио да формира очигледно слабу, преосетљиву на спољне утицаје творевину, названу Украјинска држава, у којој се као „украјинско“ нуди нешто што уопште нема везе са руском културом и руским светом. У Кијеву не воле да се сећају да се Закарпатје раније звало Угорска Рус (тј. Угорска, Мађарска Русија – прим.прев.).
У општој активности Мађарске у Закарпатју издваја се рад мађарске радикалне партије „Јобик“ која је крајем октобра ове године у Берегову (Закарпатска област) одржала свој политички форум. Међу учесницима су били вођа партије Габон Вона, европски парламентарац Бејла Ковач, руководилац партијског комитета за националну политику Иштван Савои.
Зачула су се обећања да ће бити више финансирања образовних институција на мађарском језику, а Бејла Ковач (успут – он има своју канцеларију у Берегову) је подвукао да Споразум о придруживању Европској унији Кијев може да потпише само уколико буду испоштоване све норме Закона о основама језичке политике и… уколико у саставу Закарпатја буде формиран Притисненски административни округ који ће се састојати од насеобина са већинским мађарским становништвом. Мађарски гости нису заборавили да посете споменик на Верецком превоју који је постављен у част 1000-годишњице преласка Мађара преко Карпата. Значајно је да су гости из Будимпеште, у току посете закарпатским Мађарима, имали разговоре са представницима римокатоличке, гркокатоличке и протестантске општине, али нису ни помислили да би могли да се сусретну и са православцима. Такав избор јасно показује вектор притиска Мађарске на крајњи запад Украјине – на жељу да се Закарпатје учини још више католичким него што је, још више протестантским и још мање православним.
Жељу да сакупи поене на мађарској теми је решила и ништа мање радикална од „Јобика“ украјинска партија „Свобода“. Посланик „Свободе“ Анатолиј Витив, пошто је осудио посету Закарпатју Габора Воме и његових колега, подсетио је Мађаре да су они 1939.године, пошто су се заклели да ће подржати Хитлера, ликвидирали Карпатску Украјину. Пан А.Витив је само заборавио да дода да се и Карпатска Украјина појавила углавном захваљујући Хитлеровој подршци.
Данас у Украјини постоје две крупне мађарске политичке партије: Демократски савез Мађара Украјине и Друштво мађарске културе Закарпатја, које су у чврстој вези са својим туторима из Мађарске. Осим њих постоји још неколико организација на регионалном нивоу који раде у области културе, педагогије, у социјалној сфери. Функционишу национална мађарска позоришта, школе, колеџи и т.д. Мађарско присуство се осећа на крајњем западу Украјине на свим нивоима локалног живота – од школе до политике, да и не помињемо да у Закарпатју има четрдесетак различитих насеобина које су вратиле своје мађарске називе.
Правде ради да констатујемо: закарпатски Мађари стварно имају разлога да буду незадовољни Кијевом. Пошто су почели да безобзирно, „преко колена“ крше националне мањине бранећи им да се образују на матерњем језику и гурајући их у пресу тоталне украјинизације, украјински бирократи нису рачунали каква ће бити реакција њихових најближих комшија. А комшије су стрпљиво чекале да Кијев пречисти сферу културе од руског елемента, и тек после тога су одлучно дигли глас. Закарпатски Мађари (баш као и буковински Румуни и кримски Татари) захтевају сада не само право на образовање на матерњем језику, већ и своју квоту у органима локалне власти. При том Мађарска (као и Румунија и Турска), обзиром да су чланице НАТО-а, али и водећи рачуна у својој политици о правцу „проширења“ тог војног блока према истоку, врше на Кијев непрестани притисак, успевајући тако да задовоље захтеве својих земљака.
Овде треба подвући да идеолошко-културни раскол Украјине сасвим одговара интересима Европске уније. Растурену на комадиће Украјину Европа ће (тачније: европски атлантисти) лакше да прогута. Што је лабавија веза региона са центром, то је лакше договарати се са њима без обазирања на мишљење централних власти, и истовремено је тим лакше извући из административно-правног утицаја Кијева комадиће украјинске територије.
Смисао слабљења веза између региона Украјине у Европи виде у томе да, пошто заталасају проевропске симпатије код украјинских националиста, узму под своју заштиту део украјинских региона, како би онемогућили природну „руску реконкисту“ – препород руске самосвести и проруских симпатија код становника већине региона Украјине.
А за сада на састанку са Олегом Тјагнибоком, амбасадор Мађарске у Украјини Михаљ Баер је убедио вођу партије „Свобода“ да Будимпешта у потпуности подржава евроинтеграционе тежње Кијева. Са своје стране, „шириј патриот“ („велики патриота“ – прим.прев) Тјагнибок је подвукао важност украјинско-мађарске сарадње у области диверсификације испорука енергената Украјини (10% гаса Кијев увози из Мађарске). М.Баер је такође убедио да су мађарски дипломати спремни да Украјини пружају консултационе услуге пошто она потпише Споразум о придруживању Европској унији.
Независност Украјине, која је за узор узела идеологију бандероваца-унијата, евроатлантисти сматрају за инструмент којим ће подрити геополитичку равнотежу Евроазије. А Будимпешти су независност Украјине и њено зближавање са Бриселом потребни као део мађарског пројекта разједињења Украјине и осталог руског света. Усамљену Украјину коју носи ветар и која са чежњом погледа према Европи, мађарски националисти ће лакше убедити да прихвати њихове захтеве.
(Преводилац: Душанка Пантић)
А ја вас питам где је Космет?
Има у Јапану једно шест мађара,могли би да траже и неко острво тамо…