понедељак , 21 септембра 2020

Мађарска у потрази за ослонцима мимо ЕУ

0
(0)

Са слабљењем ЕУ, савезништво са западном Европом и земљама региона престаје надаље да буде спољно-политички избор по дифолту. Русија се доживљава као геополитичка претња и даље, али тамо где је једанпут постојао само страх сада су и економске могућности, каже Стратфор* – описујући мађарски пут

Мађарска олабављује вез којим је њен државни брод привезан уз док Европске уније, а компас спољне и унутрашње политике Будимпеште све чешће је него раније у рукама владе него Брисела, закључује у једној од својих последњих анализа Стратфор – агенција која већ дуже време понавља тезу да је опстанак Европске уније у релативно догледном року “под сумњом” и да “НАТО није (више) у оној служби војне и политичке алијансе у којој је био током Хладног рата”.

Дакле, уколико Пешта, у оквирима у којима јесте, сада креће и уместо “европског” тражи неки мађарски пут, такав заокрет ваља тумачити “у светлу слабљења ЕУ и евентуално мање поузданог НАТО”, јасно произилази из тезе како то аргументује Стратфор

Стартфор каже да је премијер Мађарске Виктор Орбан, један од првих лидера који је “отворено говорио о променама у међународном систему које су у току, заступајући да ће централно-европске и источно-европске земље морати да редефинишу своју спољну политику, сагласно променама”.

Агенција се са овим огласила 18. јула (“Хунгарy сеекс а мултидименсионал фореигн полицy”), а два дана пре тога, Орбан је о поменутим новим стварима говорио мађарским дипломатама. Орбан је “упозорио на опасност зближавања Немачке и Русије”, бранећи у том контексту значај посебне политичке и економске сарадње Мађарске и са САД, и с Русијом и с Кином. Вишестраност ослонаца би требало да буде начело мађарске “нове” политике. Очекује се да “вишестраност” веза неутралише евентуално штетне последице ослонца Будимпеште ексклузивно само на Брисел, главни стан ЕУ и НАТО.

Три ствари које ЕУ нема

Стремљење Будимпеште ка коректури курса изражено је затегнутошћу у односима ЕУ и Мађарске, запажа Стратфор. Будимпешта приговара да се Мађарској ограничава суверенитет – и не устеже се да се и супротстави примени, ту и тамо, централно прописаних европских рецепата. Упркос појединости да је чак и Берлин потписао такав “рецепт” (рецимо, о генерално захтеваној штедњи чланица због европске финансијске кризе).

Међутим, “нити Брисел нити Будимпешта желе да прекину везе”. “Европска унија зна да би изгубити једног члана могло само погоршати њену кризу, док је Мађарска зависна од извозног тржишта које њено ЕУ-чланство чини доступним”. И због тога Орбан Мађарској “жели више учесника у игри”, наводи Стратфор.

Крајем јануара Орбан је посетио Москву – први пут од 2009. Председник Русије Путин “обећао је више руских инвестиција и сарадњу с Мађарском”. Русија добавља две трећине потрошеног гаса, нафту и нуклеарно гориво за мађарске електране.

“Мађари нису заборавили да су пре свега 25 година били под доминацијом Совјетског Савеза, али Москва има три ствари које Брисел нема: паре, природне ресурсе и незаинтересованост за то да ли њени партнери примењују институционалне реформе”, објашњава приватна америчка агенција.

Америка без времена за Европу

Ту су и САД. Амерички учинак за Мађарску после Хладног рата не може се занемарити.

“Међутим, како су Сједињене Државе заокупиле себе Блиским истоком, раних 2000-тих (а онда и источном Азијом), централна Европа престала је да буде приоритет Вашингтону”. Осим тога, откако је Орбан дошао на власт, САД су се придружиле званичницима ЕУ у критици “крхкости” мађарских демократских институција, “а Вашингтон је мало шта учинио да потврди озбиљан интерес (Америке) за ту земљу”, закључује Стратфор.

“У таквом контексту, Орбанове изјаве указују на тенденцију која може постати још израженија у централној и источној Европи. Са слабљењем Европске уније, савезништво са западном Европом земљама региона престаје надаље да буде спољно-политички избор по дифолту. Русија се доживљава као геополитичка претња и даље, али тамо где је једанпут постојао само страх сада су и економске могућности. Ако суштинску промену стратегије у средњем року и не треба очекивати, топлији односи с Москвом нису више табу. Много битније, регионалне државе виде Сједињене Државе, а не обавезно Брисел, као против-тежу Русији”, закључује Стратфор.

Агенција каже да се, као Мађарска, унутар ЕУ у сличним неугодностима на исти начин нелагодно мешкоље још и Пољска и Румунија. Што је тачно – с тим што се не би смело занемарити да, у условима неспремности европског Запада да све време повећава војне издатке и замишља НАТО као чувара светског поретка, баш Стратфор, у серији сличних анализа, већ неколико година “саветује” Пољској, Румунији и Турској да се наоружају и повежу у амерички регионални бедем, истурен према Русији. У том контексту, Стратфор, не први пут, говори и о преобликовању Европе уније – што, додуше, очекују и Руси.

 

Стратфор (енгл. Стратегиц Форецастинг, Инц. скраћено и углавном се користи СТРАТФОР) је приватна обавештајна компанија основана у Остину 1996. године у Тексасу. Џорџ Фридман је њен оснивач, директор и главни обавештајац. Стратфор објављује дневне обавештајне извештаје од свог оснивања 1996. Постала је позната својим извештајима током НАТО бомбардовања СРЈ када су извештаји почели да се појављују у значајним новинама и магазинама. Данас се извештаји Стратфора цитирају од стране водећих медија попут ББЦ-а, Ројтерса, Асошијетед преса и тд. Стратфор је објавио у октобру 2009. године да се у Нишу отвара руска војна база. Стратфор, у својим извештајима, даје проамеричке ставове – Википедија

 

Балкана Магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Чубриловић: Проблем миграната је требало решавати као Мађарска

5 (1) * Председник народне скупштине РС Недељко ЧУБРИЛОВИЋ: „Наш став је да мигранти не …

Вучић се не меша у изборе у Црној Гори, а подржао је мешање ЕУ у изборе у Белорусији

5 (3) * Декларацијом ЕУ се избори у Белорусији карактеришу као недемократски, нефер, а резултати – не признају. Србија јој се …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *