У Македонији одржани превремени парламентарни избори и други круг председничких избора. Излазност до 17 часова, на председничким изборима око 53 одсто, а на парламентарним 45 одсто.
У други круг председничких избора прошли су Иванов, који је у првом кругу освојио више од 50 одсто гласова изашлих бирача, и кандидат Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ) Стево Пендаровски кога је подржало 35,5 одсто гласача.
Анкете и пред други круг Иванову су давале предност, а аналитичари сматрају да су резултати од 13. априла (први круг председничких избора) показали да је Иванов премашио резултате ВМРО-ДПМНЕ из 2011. године, док Пендаровски није успео да придобије неопредељене гласаче, присталице других партија и етничких група, па ни да понови резултат СДСМ из 2011.
Оцењује се да је на то највише утицала надмоћна кампања ВМРО-ДПМНЕ, односно неравноправан однос на медијској сцени и у ресурсима.
“Кампања Иванова, по освојеном гласу, коштала је четири или пет пута више у односу на његове политичке ривале. Ако симпатизери ДУИ (албанска Демократска унија за интеграцију) у овом кругу буду следили налог партије о бојкоту председничких избора, постоји веома мала вероватноћа да ће доћи до преокрета”, оценио је аналитичар Сашо Клековски.
Више од 1,7 милиона Македонаца с правом гласа, такође, на 3.480 бирачких места у земљи гласа за 123 посланика у шест изборних јединица по пропорционалном систему. Три посланика ће бити изабрана из дијаспоре, према већини гласова. Посланици се бирају на четири године. Да би гласање било успешно, најмање 40 одсто бирача мора да изађе на изборе.
У средишту изборне кампање за осме опште изборе од како је Македонија 1991. године стекла независност и треће превремене заредом, били су економија, социјална питања и демократски стандарди.
Гласачи генерално бирају између националистичке партије центра ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског, која је на власти већ осам година, и социјалдемократа које предводи Зоран Зајев, чија кампања је била заснована на обећањима економских, социјалних и демократских реформи.
Имајући у виду да је функција председника у Македонији много мање моћна од премијерске, парламентарни избори се сматрају много важнијим, јер ће се после њих знати нови председник Владе, што је најважније политичко место у земљи.
Премијер практично има главну реч у свим унутрашњим и међународним питањима, иако председник има право да одбије да потпише неки закон који усвоји владајућа већина у парламенту.
Председник владе се, као и сви чланови владе, бира у Скупштини (Собрању).
РТС
