Покушај видљивог наметања некаквог ореола краљу Александру I Карађорђевићу, што је својом нарученом књигом отворио натоовски лобиста који је још у току грађанског рата у БиХ писао о непостојећем „српском геноциду“ наспрам муслимана, али притом Хрвате готово уопште није помињао, иако су муслимани најпре законски проглашени за „хрватско цвијеће“ у NDH па потом гурнути на Србе, баш се наставља некако случајно кад поче и форсирана прича о „малом Шенгену“!
Пошто је из себичних разлога најпре поцепао јединствену Демократску странку у држави СХС, стварајући своју СДС, а потом склопио некакав тобожњи Демократско – Cељачки савез са HSS, претворио се Хрбин Светозар у најжешћег критичара краља Александра и његове политичке орјентације!
Време је да српски историчари почну да истражују париске тајне Светозара Прибићевића, писца књиге „Диктатура краља Александра“ (и то на француском), јер је била намењена француској јавности, те ће је тек у браваровој Југи објавити на српско-хрватском, покрећући додатну кампању против сећања српског народа на краља- ујединитеља, који је свесно притом потиснуо српску компоненту у заједничкој држави, иако су тада сви Срби по први пут живели у својој заједничкој држави, тако покушавајући да ту државу омили и другим народима, и то упркос закулисних планова великих играча!
ПИШЕ: Владимир ФРОЛОВ
Александар I Карађорђевић, као и његов деда Никола I Петровић видљиво је желео да влада у великој држави, која ипак није настала из искрене тежње представника њена три народа, већ из велике нужде за Словенце и нарочито Хрвате, суочене са великоталијанским и мађарским аспирацијама на њихов историјски простор.
Додатно суочени са сазнањем да Срби из БиХ, бивши аустроугарски заробљеници у Русији који чине знатан део бораца Југословенске дивизије на Солунском фронту, пушком у руци већ ослобађају своју Отаџбину коју франковачки планери у Загребу сматрају делом некакве будуће хрватске државе, нагнали су хрватске планере у Загребу да брзо промене свој јавни наступ, притом фокусирајући тога и таквог Александра за оличење некакве измишљене „великосрпске хегемоније“ у будућој заједничкој држави!
Александар је био изразити франкофил, наслањајући новостворену заједничку државу на спољну политику француске владе која обилато користи статус версајске победнице, везујући за себе земље настале распадом Аустроугарске царевине, али само оне које угрожава тежња Мађарске за ревизијом Тријанонског споразума, те су зато и створиле војно-политички савез назван „Мала Антанта“ који Александар видно негује! Зато ће британски покварењаци радо прихватити идеју Анте Трумбића да се отвори наводно „хрватско питање“ у држави СХС пред Друштвом народа, писањем промеморије коју ће потом странка HSS (Хрватска сељачка странка) делити као своју политичку платформу за „праведно“ решавање унутрашњег преуређења краљевине СХС.
Стјепан Радић, првак странке HSS, зато ће у Париз послати Хрбина Светозара Прибићевића, вођу СДС (Самостална демократска странка), који у западним деловима српског етничког простора има већину својих присталица, критичара централне власти у Београду и Радикалске странке као носиоца такве власти, али и краља Александра!
Пошто је из себичних разлога најпре поцепао јединствену Демократску странку у држави СХС, стварајући своју СДС, а потом склопио некакав тобожњи Демократско – Cељачки савез са HSS, претворио се Хрбин Светозар у најжешћег критичара краља Александра и његове политичке орјентације!
Зато га Хрвати намерно и шаљу у Париз, да тамо води агитацију против краља Александра, и то као истакнути следбеник Томаша Масарика, тадашњег узора демократским политичарима на Старом континенту.
Заправо, тако британски покварењаци закулисно урушавају Малу Антанту као видљиви франкофонски пројекат, што отворено користи и усташама и комунистима, и црногорским сепаратистима и вмроовцима у самој држави СХС, и зато је Хрбин Светозар и послан у Париз да његова лична нетрпељивост наспрам краља Александра послужи у прљавим закулисним играма острвских покварењака, који само желе да себи подреде европску политику, притом слабећи свог изразитог непослушника, што краљ Александар и јесте био, јер је тежио да се створи јака држава у интересу њених народа, а не некаква британска балканска колонија!
Време је да српски историчари почну да истражују париске тајне Светозара Прибићевића, писца књиге „Диктатура краља Александра“ (и то на француском), јер је била намењена француској јавности, те ће је тек у браваровој Југи објавити на српско-хрватском, покрећући додатну кампању против сећања српског народа на краља- ујединитеља, који је свесно притом потиснуо српску компоненту у заједничкој држави, иако су тада сви Срби по први пут живели у својој заједничкој држави, тако покушавајући да ту државу омили и другим народима, и то упркос закулисних планова великих играча!
Не случајно, мудри Вудро Вилсон добронамерно је казао Александру (у Паризу)– „Створили сте Југославију, још само да створите југословене – тако баш актуелно и данас, када се толико прича о „светлој будућности малог Шенгена“ (додуше без Хрвата, али са Албанцима)!
Кажу да је историја учитељица живота, изгледа чак и за упорне понављаче!
А време тече ……………
балканска геополитика
Ви који радите у Србија инфо: не знам из које земље долазите. Да ли не знате српски или сте невероватно неписмени, то је питање.
“Загребски”играч можда постоји у вашој земљи као појам. Која год то земља била. Или постоји на сорошевским недељним курсевима новинарства.
Ми Срби у Србији кажемо ЗАГРЕБАЧКИ а не загребски. Поручите то ономе ко вас је неуспешно учио српском језику, ко год он био.