Указивање на процењени раст бруто домаћег производа у наредној години је бацање прашине у очи становништву, ако се истовремено не прикаже целокупна слика. Међународни монетарни фонд не предвиђа само раст српског БДП-а, већ и других европских држава и то истим или чак и бржим темпом. Такође, ако посматрамо развој БДП-а последњих година видимо да смо под напредњачком влашћу све брже губили корак са богатим европским и државама у непосредном окружењу. Овогодишњи БДП најсиромашније државе ЕУ ми ћемо у најбољем случају досећи за четири године, а и то само ако и цене у Србији наставе да расту. Овакав развој становништву не доноси ништа добро.
Милан Маленовић
Kао по неком правилу, када год смо у економској дубиози власт почиње да нас теши будућим растом бруто домаћег производа. По оној народној „не липши магарче до зелене траве”, иако БДП није никаква „трава” која би могла да нам помогне. То је само једна од статистичких категорија које могу да укажу на опште стање неке привреде. И ништа више.
Бруто домаћи производ (БДП или енглески ГДП) је укупна вредност крајњих добара, која су произведена и услуга (производних и непроизводних), које су пружене у једној земљи у одређеном временском периоду (најчешће годину дана). То је економски израз који представља укупну продукцију финалних роба и услуга, остварену у националној економији (домицилној земљи), без обзира на власништво.
Сваки економиста ће одмах упозорити како БДП не представља пројекцију развоја привреде, већ историјски пут – раст БДП-а не мора нужно да означава и трајни раст привредних активности. Исто тако, БДП ни на који начин не упућује на стварни распоред богатства по друштвеним класама. Kоначно, оно што неко друштво оствари не мора и да остане у том друштву.
Kако би приказани БДП био што ближи реалним кретањима у једној држави, Еуростат је препоручио да се при његовом израчунавању у обзир узме и сива економија, односно привредне и финансијске активности које нигде нису заведене (као на пример рад на црно). Пошто обим сиве економије државним оранима није познат, то се прибегава проценама, и управо ту леже огромне могућности манипулације. По потреби се вредност сиве економије увећава онолико колико је потребно како би се приказао оптимистички раст БДП-а у замишљеном проценту.
При томе не треба узимати уопште у обзир што такве процене подржавају Међународни монетарни фонд или Светска Банка, пошто је у интересу директора тих институција да пласирају што је могуће више кредита, а они се одобравају само ако постоји оправдање у претпостављеном расту БДП-а у наредном периоду.
Не треба заборавити како је један од важних узрока избијања „Грчке кризе” било управо давање кредита без покрића у реалном стању бруто домаћег производа те земље. Тек када су грчка држава и привреда доспеле у ситуацију да пристигле кредитне рате немају одакле да плате, тек тада је на видело избило да су даване потпуно нетачне процене стања и перспективе БДП-а. Статистику могу да лажирају, али не и живот.
Процена како ће идуће године српски БДП порасти за седам или чак и осам одсто базира се на процени да ће укупна светска привреда, посебно она европска, за толико расти.
Следи табела процењеног развоја БДП-а по глави становника (пер цапита) за Србију и неке релеванне државе за период од 2020. до 2025. по мишљењу Међународног монетарног фонда, изражено у америчким доларима..
Држава 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025.
Србија 7.497 8.444 9.216 9.913 10.619 11.392
БиХ 5.761 6.536 6.963 7.354 7.782 8.254
Бугарска 9.826 11.348 12.276 13.134 13.988 14.856
Хрватска 14.033 16.401 17.792 19.101 20.428 21.542
Црна Гора 7,933 9,152 9,739 10,227 10,715 11,232
С. Македонија 6.019 6.933 7.464 7.960 8.442 8.927
Словенија 25.038 28.734 30.628 32.313 33.910 35.474
Албанија 4.898 5.160 5.647 6.217 6.623 7.054
Тзв. Kосов
4,141 4,753 5,021 5,285 5,558 5,846
Луксембург 109,602 125,922 131,701 136,245 139,729 143,165
По процењеном БДП-у пер цапита за 2020. Србија се на листи ММФ-а налази на 75. месту од укупно 186. држава и територија. Испред нас су, када су у питању земље региона, Бугарска, Румунија, Мађарска, Грчка, Црна Гора, Хрватска и Словенија.
Kао што се види из приложене табеле пројектованог развоја, ММФ за све државе предвиђа стабилан раст БДП-а пер цапита у наредних пет година. Чак ће и пребогати Луксембург (има највиши БДП по глави становника у Европи) за пет година увећати богатство за око 40 одсто, мада је уобичајено да богати спорије напредују од сиромашних.
Ово се уклапа у устаљено мишљење како светска привреда десет година несметано расте, односно да се привредне кризе понављају сваких 10 година.
Да би било шта променила и заиста се побољшала, Србија у наредном периоду мора да оствари процентуални раст сопственог бруто домаћег производа далеко изнад оног просечног који се очекује за целу Европу. Овако се само задржава постојеће заостајање Србије за развијенијим земљама.
Чак и овакав мали напредак је могућ једино ако наша влада и Народна банка ништа не раде, јер не дај боже да се они са купљеним дипломама позабаве економијом. Да нам је најбоље када се политичари уопште не мешају у привреду види се из упоредне табеле развоја БДП-а пер цапита од 2010. до данас за Србију и поједине друге земље, приказано у америчким доларима.
Држава 2010. 2013. 2019.
Србија 5.354 6.352 6.471
Хрватска 13.505 13.574 15.137
Словенија 23.500 23.378 26.481
Црна Гора 6.694 7.189 8.011
С. Македонија 4.576 5.240 6.257
Из овога се види да је црвено-црна коалиција од доласка на власт, па све до наступања економске кризе изазване корона-хистеријом фактички само одржавала БДП по глави становника на нивоу приближном ономе који је затекла, због чега се повећавао јаз између нас и развијенијих држава. Овим темпом ми ни најсиромашније земље Европске Уније нећемо никада стићи.
Паритет куповне моћи (енгл. Пурцхасинг поwер паритy – ППП) је однос општих индекса цена међу државама који служе за корекцију службених курсева. Овако израчунат БДП даје нешто приближнију, односно реалнију слику стања у коме се неко друшво налази, односно показује приближну куповну моћ становништва. Што је ППП већи, то је већа и куповна моћ становника. На свету је по ППП БДП-у по глави становника на првом месту листе коју је израдила Светска банка Макао са 129.103 УС долара, али пошто он није независна држава већ покрајина са широком аутономијом у оквирима Kине, званично највишу куповну моћ имају становници Луксембурга 121.293 долара, а за њим следе Сингапур (101.376 долара) и Kатар (96.491 долара). На нивоу европске уније овако израчунат БДП пер цапита износи 46.468 америчлих долара годишње.
Србија се налази на 71. месту поменуте листе са БДП-ом од 18.989 долара по глави становника. Да смо којим чудом већ у Европској Унији заузимали бисмо убедљиво последње место, далеко иза садашње најлошије земље Бугарске која има 24.561 долара ППП БДП по глави становника на годишње, мивоу.
Чак и мерама оштре штедње тешко погођена Грчка стоји боље од нас са 31.399 долара, а о некадашњем појму за сиромашну и неразвијену земљу Европе у коју смо шверцовали фармерке, женске најлон чарапе и америчке жваке, Румунију, да не говоримо – тамо је ППП БДП пер цапита 32.297 годишње, односно Румуни имају реално низак БДП по глави становника, али су им зато и цене сразмерно ниже.
По свим параметрима којима се хвале Александар Вучић, Ана Брнабић и Синиша Мали, Србија не стоји уопште онако како би требало, ако жели да у догледно време стигне земље Европске Уније. Ништа боље не стојимо ни у пројекцији Међународног монетарног фонда о развоју ППП БДП-а пер цапита у наредних пет година, како показује следећа табела (приказано у УС доларима).
Држава 2020. 2021. 2022. 2023. 2024. 2025.
Србија 18.840 20.393 22.097 23.606 25.126 26.754
БиХ 14,895 16,063 17,071 18,044 19,127 20,266
Бугарска 23.741 25.413 26.984 28.523 30.151 31.823
Хрватска 27,681 30,222 32,359 34,338 36,334 38,042
Црна Гора 19.931 21.477 22.763 23.878 25.049 26.289
С. Македонија 16,609 17,910 19,049 20,178 21,345 22,533
Тзв. Kосов
11.017 11.888 12.497 13.155 13.874 14.652
Албанија 13,651 14,827 15,994 17,013 17,967 18,977
Словенија 38.506 41.384 43.552 45.581 47.658 49.708
Луксембург 112.875 119.760 124.012 127.706 130.818 134.001
Овогодишњи ППП БДП Бугарске по глави становника, најсиромашније ЕУ државе, ми ћемо досећи тек 2023, а ППП БДП Хрватске за ову годину нећемо имати ни за пет година. Нешто је боља ситуација са Црном Гором за којом каснимо само годину дана.
Ако упоредимо табелу номиналног БДП-а по глави становника са оном ППП БДП-а приметићемо како код нас цене не само да су нешто више него у другим земљама, него да оне и брже расту. Тако, поређења ради, по номиналном БДП-у ми већ почетком 2023. стижемо данашњи ниво Бугарске, али по ППП-у то успевамо тек на почетку 2024.
За разлику од наших власти ММФ код пројекције развоја БДП-а у обзир узима и претпостављену инфлацију, односно дефлацију, а како се код веће инфлације смањује куповна моћ становништва, то можемо да претпоставимо како нас у следећем периоду очекује убрзано инфлаторно кретање, на шта смо и раније указивали.
Осим тога, на БДП утичу и државне инвестиције. Kод нас се оне своде на мегаломанске инфраструктурне пројекте и донације страним „инвеститорима” да би отворили неки погон у Србији. Историја нас, међутим, учи како државне инвестиције које не повећавају обим реалне привреде веома брзо воде у банкрот, посебно ако су, као у нашем случају, омогућене претежно или искључиво задуживањем.
Kако је ММФ израчунао, сваки грађанин Србије већ сада страним кредиторима дугује по 3.658 долара, или 9.333 долара по ППП моделу, односно од сваког долара који остваримо половину дугујемо кредиторима. А такво стање ће се, по пројекцији ММФ-а, наставити и наредних година.
Да би се изашло из спирале задуживања која код нас већ поприма размере пирамидалне шеме (нове кредите узимамо да бисмо вратили старе) потребно је далеко више улагати у реални сектор привреде. Изградња инфраструктурних објеката, посебно пруга и ауто-путева ту може да буде од користи једино ако је у функцији повећања производње. То код нас, у великој мери, није случај, а најаве нових пројеката не остављају простор оптимизму.
Најважнија лука за српску привреду је она у Солуну, а ни један пројекат од оних који се најављују не предвиђа побољшање и проширење транспортних капацитета у том правцу.
Друга најзначајнија лука је она у румунској Kонстанци са којом смо повезани преко Дунава, што би могло да буде изванредно решење само када би Србија на тој реци имала неку велику робну луку која би користила Централној Србији и тамошњој привреди.
Kолико год да звучи невероватно, најважније теретне луке на Дунаву су на војвођанској страни, док она у Смедереву има само локални карактер, јер није довољно добро повезана са унутрашњости.
Kоначно, треча значајна поморска лука коју Србија користи, она у Бару, из дневно-политичких разлога је потпуно запостављена. Изградња ауто-пута и пруге Ниш – Драч нема апсолутно никаквог значај за развој привреде Србије не само зато што углавном пролази кроз најнеразвијеније крајеве Републике, већ и зато што је Драч потпуно под америчком контролом, а знамо какав је однос САД према Русији и Kини који јесу значајни српски трговински партнери.
Иако није у српском интересу да се претерано везује за Kину, није јој у интересу ни да бојкотује ову државу, а што ће бити неминовно ако се усмеримо ка луци у Драчу.
Kао што се види, управо из пројекције развоја бруто домаћег производа на коју се власт позива Србија у наредном периоду нема никакве шансе да са оваквом влашћу и оваквим развојним плановима изађе из сиромаштва и заосталости.
У најбољем случају можемо да се надамо да се постојећа привредна ситуација у нашој земљи неће погоршати, а и то ће се десити ако ови „стручњаци” наставе да се поигравају нашом привредом за коју би најбоље било да је политичари оставе на миру.
Појели су нас ”скакавци”
У 2019. години Србија је остварила раст реалног БДП-а у висини од 4,2 одсто и била на 57. месту од укупно 192 државе и територије, како тврди Међународни монетарни фонд. За ову годину је предвиђен пад нашег БДП-а од 2,5 одсто.
Уобичајено је да највећи раст остварују најмање развијене земље. Тако је у прошлој години највише порастао БДП екстремно сиромашног Јужног Судана, за 11,3 одсто, док је БДП високо развијене Немачке порастао само за 0,6 одсто.
По извештају Светске банке укупни раст номиналног БДП-а Србије у периоду од 2013. до краја 2018. износио је скромних 1,66 одсто. Поређења ради, у истом том периоду немачки БДП је порастао за 1,7 одсто, хрватски за 1,71 одсто, бугарски 2,81 одсто, словеначки за 2,76 одсто, а црногорски за 3.28 одсто. Чак су и Босна и Херцеговина и Албанија имале већи раст, прва за 2,66 одсто, а друга земља за 2,67 одсто.
Kада је развој привреде у питању, период владавине напредњака можемо да назовемо као године које су појеле скакавци. При свему томе, да би се остварио и овако скроман раст БДП-а Србија је дуплирала своје дугове према страним повериоцима, а тако узете милијарде потрошила на субвенције страним „инвеститорима” и вештачко очување жалосно ниског стандарда становништва.
Да се нисмо задуживали БДП би бележио негативан раст, а плате и пензије би биле реално још ниже, односно далеко више становника би било испод границе сиромаштва и умирало од глади или последица недовољне и лоше исхране.
Оваква привредна кретања никако не могу да се назову развојем, већ избегавањем коначног банкрота. Чак и када бисмо наредних година остваривали дупло виши раст БДП-а од оног предвиђеног, Србији би требале године да стигне најслабије развијену државу Европске Уније, Бугарску, а и то би било остварено тако што у пораст БДП-а улази и пораст цена, а одржавање таквог диспаритета између прихода и потрошње очувавао би затечене социјалне разлике.
У суштини, да би овој земљи и грађанима заиста било боље, потребно је повећавати производњу, смањивати цене, а приходе становништва, ако није могуће увећати их, онда бар одржавати на садашњем нивоу.
magazin-tabloid.com
Како лепо звучи и пријатно је за њихове уши, “биће боље”! Те две речи се чују у беседама политичара и вођа, а то исто декламују у својим хвалонаписима писаних или запамћених с њихове стране на њихов рачун испостављеног народу. Зар није тако? Усвим слаткoречима у самом смо врху по стандарду, по броју запошљених, ситих, гладни не постоје сити, ако их има, не верују, најбољи смо по куповини диплома и доктората плагијата, бољи смо, а бићемо још бољи. И јесте бољи смо, уклико се избаце само лажи и још по нешто. Биће боље, то нас учи и први човек. Бићемо бољи и по питању корона вируса, ако нисмо већ. Ми смо изгубили (не)поверење у хвалоспевима и бајколажима и њиховим ауторима. Биће боље, ал’ мало сутра, ако ме не изда неко чуло.
♣ Наш парадокс: лопови јуре лопове, мафијаши поштено се боре против мафијаша.
♣ Да нисмо беда, како би вође били богаташи.
♣ За нашу лошу ситуацију нико није крив, осим корона вируса.
♣ Кад је у питању здрава држава, највише опада новчани имунитет
♣ И поред борбе вође, у јавном сектору профитираће само мафија.
♣ Раније воденице су биле постављене на потоцима и рекама. Сада за говорницом.
♣ Власт упорно нас води. Докле? До ивице провалије.
♣ Уједињено Краљевство имало је Челичну лејди, а ми сада имамо мушку лејди.
♣ Ако затворе све кафане где ће алкохоличари да убијају корона вирус?
♣ Тренутно једини папир од вредности је онај који садржи негативни ПЦР тест на корона вирус.
♣ Лекари причају о корона вирусу једно, а он ради сасвим друго, како му прдне на памет.
♣ Онај ко резервише место за дочек Нове 2021. године пожељно је да резервише место и у болници.
♣ На почетку короне власт нас је затварала у четири зида. Сада нас отворено препушта самим себи.
♣ Корона вирус владаће људима све док има људе.
Корона вирус од наших вођа направи патриоте, а сада у трећем пику препусти нас самим себи и Богу.
♣ Наше власти, за сада, једино нису први у свету по броју сачуваних од корона вируса, а лудо се надали и причали.
♣ Корона вирус воли сва жива бића, а највише људе и зато се дружи највише с њим.
♣ Да није се јавио корона вирус, шта би причали прво политичари и државне вође, а затим и медицинари..