Све мање лекара опште праксе у Новом Саду, један доктор покрива 40 одсто више грађана него што је прописано

0
(0)

Број запослених у здравственим установама у Новом Саду у 2019. години порастао је за 80 у односу на 2018. годину, али се број лекара незнатно смањио, јер је 16 лекара напустило службу.
Kако се наводи у Анализи здравственог стања грађана Новог Сада за 2019. годину, у 16 државних здравствених установа у Новом Саду запослено је 7.565 радника, док је у години пре тога тај број износио 7.485. Од укупног броја запослених 5.979 су здравствени радници, а 1.586 нездравствени. Здравствену заштиту у 2019. години пружало је 1.544 лекара (77,2 одсто специјалисти), 113 стоматолога и 34 фармацеута.

Иако се број запослених повећао за 134 радника, број здравствених радника са високом стручном спремом се смањио за 47.

Недовољно кадрова је, наводи се у Анализи Института за јавно здравље Војводине, у служби за здравствену заштиту одраслог становништва, радника, предшколске и школске деце, као и у поливалентној патронажи.

Болнички капацитети довољни – у нормалним условима

Укупно коришћени болнички постељни капацитети износе 2.616 постеља, док је доступан број постеља у Новом Саду 2.693. Болнички капацитети у главном граду Војводине смештају пацијенте из целе покрајине, па иако су у 2019. години били довољни, суочени са епидемијом вируса корона они су ових дана у потпуности искоришћени.

У току прошле године у стационарним здравственим установама у Новом Саду на лечењу је било 84.309 пацијената који су се, у просеку, задржавали седам дана. У свим стационарним установама на 100 постеља је просечно обезбеђено 32 лекара и 95 медицинских сестара.

Водећи узроци хоспитализације међу Новосађанима су тумори (15,9 одсто), болести система крвотока (11,4 одсто), трудноћа и рађање (10,6 одсто), болести система за варење (8,5 одсто), и болести мишићно-коштаног система (7,4 одсто).

Један лекар на више од 2.600 Новосађана

У служби опште медицине је у току 2019. године било запослено 109 лекара и 121 радник са вишом и стручном спремом, чиме је постигнута покривеност једног лекара на просечно 2.693 становника Новог Сада, што указује на недостатак кадра.

Ово је и драстична промена у односу на податке за 2018. годину, када је та размера износила један лекар на 1.800 Новосађана. Податке за 2018. годину можете прочитати у нашем тексту ОВДЕ.
Пад обухвата вакцинације због проблема у снабдевању и антивакциналне кампање

Прошле године епидемиолошка ситуација у Новом Саду била је уобичајена, наводи се у анализи. Цревне заразне болести учествовале су у структури заражавања са 46 одсто.
Сексуално преносиве болести и даље остају значајно присутне и реално је претпоставити да је број оболелих већи у односу на регистровани број, делом као последица карактеристика ових болести и стигматизације.

У 2019. години број ХИВ позитивних особа је износио седам, односно био је два и по пута мањи у односу на претходну годину у којој је регистрован највећи број оболелих од успостављања надзора.
Забрињава пад обухвата имунизацијом ММР вакцином што је довело до појаве епидемије морбила 2017. и 2018. године, као и до појаве пет случајева обољења на територији Новог Сада током 2019. године. Обухват ММР вакцином у 2019. години био је 81 одсто, што је за пет одсто мање него регистровани обухват у 2018, а за 14 одсто мање него што је епидемиолошки циљ.
Ранији застоји у централизованом снабдевању вакцина у Новом Саду, као и у читавој земљи, узроковали су прекиде у спровођењу обавезне систематске имунизације, што је могло утицати на губитак поверења родитеља и систем имунизације и негативно се одразити на остварени нижи обухват имунизацијом и у 2019. години. Паду обухвата имунизацијом вероватно је допринело и одбијање имунизације и неодазивање на вакцинацију под утицајем све интензивније антивакциналне кампање.

С друге стране, обухват имунизације против грипа је у расту. У 2019. години је у Новом Саду и Сремским Kарловцима против грипа вакцинисано 16.643 особе, што је за 61 одсто више него у претходној години. Највећи број вакцинисаних је у узрасту старијих од 65 година, док је имунизацију против грипа примило и 39 деце.

Старење становништва и водећи узроци смртности

Просечна старост становништва Новог Сада је 40,7 година и изражено је старење становништва. У 2018. години, просечна старост је била 40,6 година. С обзиром на изразито старење становништва и велико учешће старих у укупној структури становништва Новог Сада, неопходно је веће ангажовање друштва за бригу о старима кроз активности социјалне и здравствене заштите, закључује се у извештају.

Водећи узроци смртности су хроничне незаразне болести (кардиоваскуларне болести, тумори, болести система за дисање и болести система за варење). Водећи узроци смрти ван болница су болести система за дисање, крвотока, мишићно-коштаног система и душевни и поремећаји понашања.

У водеће узроке оболевања и умирања становништва Новог Сада спадају масовне незаразне болести. У основи свих ових болести су дуготрајно присуство фактора ризика, штетне навике и понашања (неправилна исхрана, физичка неактивност, пушење, гојазност).

Ментално здравље Новосађана угрожено

Највећа просечна дужина хоспитализације бележи се код душевних поремећаја и поремећаја понашања (27,3 дана) и болести нервног система (10,6 дана). Током 2019. године од душевних поремећаја у Новом Саду су лечене 1.682 особе, а преминуло је 11 особа.

С обзиром на то да су се међу водећим дијагнозама издвојили и душевни поремећаји и поремећаји понашања, потребно је обратити посебну пажњу на препознавање менталних поремећаја, јер ментални поремећаји утичу на функционисање и узрокују емоционалну патњу, смањење квалитета живота, отуђеност, стигму и дискриминацију.

Драгана Прица Kовачевић
Извор: 021.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ВАКЦИНИСАНИ од Свињског грипа 2009 год. још чекају одштету због нарушеног здравља!

4.9 (10) Једанаест година након вакцинације од Свињског грипа (Тадић на савет др Кона потрошио …

Божовић никад није требао бити амбасадор Србије у Црној Гори, ево зашто (ВИДЕО)

5 (12) Велика је грешка што је Владимир Божовић постао амбасадор Србије у Црној Гори. …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend