Број запослених у здравственим установама у Новом Саду у 2019. години порастао је за 80 у односу на 2018. годину, али се број лекара незнатно смањио, јер је 16 лекара напустило службу.
Kако се наводи у Анализи здравственог стања грађана Новог Сада за 2019. годину, у 16 државних здравствених установа у Новом Саду запослено је 7.565 радника, док је у години пре тога тај број износио 7.485. Од укупног броја запослених 5.979 су здравствени радници, а 1.586 нездравствени. Здравствену заштиту у 2019. години пружало је 1.544 лекара (77,2 одсто специјалисти), 113 стоматолога и 34 фармацеута.
Иако се број запослених повећао за 134 радника, број здравствених радника са високом стручном спремом се смањио за 47.
Недовољно кадрова је, наводи се у Анализи Института за јавно здравље Војводине, у служби за здравствену заштиту одраслог становништва, радника, предшколске и школске деце, као и у поливалентној патронажи.
Болнички капацитети довољни – у нормалним условима
Укупно коришћени болнички постељни капацитети износе 2.616 постеља, док је доступан број постеља у Новом Саду 2.693. Болнички капацитети у главном граду Војводине смештају пацијенте из целе покрајине, па иако су у 2019. години били довољни, суочени са епидемијом вируса корона они су ових дана у потпуности искоришћени.
У току прошле године у стационарним здравственим установама у Новом Саду на лечењу је било 84.309 пацијената који су се, у просеку, задржавали седам дана. У свим стационарним установама на 100 постеља је просечно обезбеђено 32 лекара и 95 медицинских сестара.
Водећи узроци хоспитализације међу Новосађанима су тумори (15,9 одсто), болести система крвотока (11,4 одсто), трудноћа и рађање (10,6 одсто), болести система за варење (8,5 одсто), и болести мишићно-коштаног система (7,4 одсто).
Један лекар на више од 2.600 Новосађана
У служби опште медицине је у току 2019. године било запослено 109 лекара и 121 радник са вишом и стручном спремом, чиме је постигнута покривеност једног лекара на просечно 2.693 становника Новог Сада, што указује на недостатак кадра.
Ово је и драстична промена у односу на податке за 2018. годину, када је та размера износила један лекар на 1.800 Новосађана. Податке за 2018. годину можете прочитати у нашем тексту ОВДЕ.
Пад обухвата вакцинације због проблема у снабдевању и антивакциналне кампање
Прошле године епидемиолошка ситуација у Новом Саду била је уобичајена, наводи се у анализи. Цревне заразне болести учествовале су у структури заражавања са 46 одсто.
Сексуално преносиве болести и даље остају значајно присутне и реално је претпоставити да је број оболелих већи у односу на регистровани број, делом као последица карактеристика ових болести и стигматизације.
У 2019. години број ХИВ позитивних особа је износио седам, односно био је два и по пута мањи у односу на претходну годину у којој је регистрован највећи број оболелих од успостављања надзора.
Забрињава пад обухвата имунизацијом ММР вакцином што је довело до појаве епидемије морбила 2017. и 2018. године, као и до појаве пет случајева обољења на територији Новог Сада током 2019. године. Обухват ММР вакцином у 2019. години био је 81 одсто, што је за пет одсто мање него регистровани обухват у 2018, а за 14 одсто мање него што је епидемиолошки циљ.
Ранији застоји у централизованом снабдевању вакцина у Новом Саду, као и у читавој земљи, узроковали су прекиде у спровођењу обавезне систематске имунизације, што је могло утицати на губитак поверења родитеља и систем имунизације и негативно се одразити на остварени нижи обухват имунизацијом и у 2019. години. Паду обухвата имунизацијом вероватно је допринело и одбијање имунизације и неодазивање на вакцинацију под утицајем све интензивније антивакциналне кампање.
С друге стране, обухват имунизације против грипа је у расту. У 2019. години је у Новом Саду и Сремским Kарловцима против грипа вакцинисано 16.643 особе, што је за 61 одсто више него у претходној години. Највећи број вакцинисаних је у узрасту старијих од 65 година, док је имунизацију против грипа примило и 39 деце.
Старење становништва и водећи узроци смртности
Просечна старост становништва Новог Сада је 40,7 година и изражено је старење становништва. У 2018. години, просечна старост је била 40,6 година. С обзиром на изразито старење становништва и велико учешће старих у укупној структури становништва Новог Сада, неопходно је веће ангажовање друштва за бригу о старима кроз активности социјалне и здравствене заштите, закључује се у извештају.
Водећи узроци смртности су хроничне незаразне болести (кардиоваскуларне болести, тумори, болести система за дисање и болести система за варење). Водећи узроци смрти ван болница су болести система за дисање, крвотока, мишићно-коштаног система и душевни и поремећаји понашања.
У водеће узроке оболевања и умирања становништва Новог Сада спадају масовне незаразне болести. У основи свих ових болести су дуготрајно присуство фактора ризика, штетне навике и понашања (неправилна исхрана, физичка неактивност, пушење, гојазност).
Ментално здравље Новосађана угрожено
Највећа просечна дужина хоспитализације бележи се код душевних поремећаја и поремећаја понашања (27,3 дана) и болести нервног система (10,6 дана). Током 2019. године од душевних поремећаја у Новом Саду су лечене 1.682 особе, а преминуло је 11 особа.
С обзиром на то да су се међу водећим дијагнозама издвојили и душевни поремећаји и поремећаји понашања, потребно је обратити посебну пажњу на препознавање менталних поремећаја, јер ментални поремећаји утичу на функционисање и узрокују емоционалну патњу, смањење квалитета живота, отуђеност, стигму и дискриминацију.
Драгана Прица Kовачевић
Извор: 021.рс
