fbpx

Мали: У наредне две до четири недеље уговор о продаји Kомерцијалне банке (видео)

3.7
(3)

Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је данас да очекује да у наредне две до четири недеље буде потписан уговор о продаји Kомерцијалне банке уколико, како каже, све буде у реду.

Министар финансија Синиша Мали и Сем Фабрици / Фото: Министарство финансијаМинистар финансија Синиша Мали и Сем Фабрици / Фото: Министарство финансија
Детаље није хтео да износи јер, како каже, преговори још трају.

„Kомисија за преговоре ради свој посао. Мислим да не постоји још неки велики број ствари које су остале за преговоре у смислу да су проблематичне тако да очекујем у најскоријем року да се они заврше“, каже Мали.

Након тога, како наводи, потребно је да Влада Србије као и НЛБ банка донесу одлуку о прихватању понуде како би се уговор потписао.

„Питали сте ме када очекујем потписивање уговора. Рекао бих за једно две, три, четири недеље, уколико се преговори заврше успешно. Мислим да не постоји разлог да се то не заврши у том року“, најавио је министар финансија.

Он је новинарима у Влади Србије рекао да комисија још преговара са инвеститором који је дао најбољу понуду за куповину акција Kомерцијалне банке, НЛБ банком.

Тендерска комисија је проценила да је Нова Љубљанска банка (НЛБ) дала најбољу понуду за куповину Kомерцијалне банке у којој држава Србија има удео од 83,23 одсто.

Kрајем децембра прошле године, поред словеначке НЛБ банке, понуде за куповину акција дали су Рајфајзен банка и Аик банка.

Према подацима са сајта НЛБ, држава Словенија има 25 одсто акција у власништву банке, док са око 63 посто акција малих акционара управља банка Мелон из Њу Јорка. Један од тих малих акционара је и Европска банка за обнову и развој са 7,12 одсто акција. Управо је ЕБРД продала Србији своје деонице Kомерцијални банке пре њене приватизације.

Подсетимо, крајем маја 2019. Министарство финансија Србије објавило је јавни позив за прикупљање изјава о заинтересованости за куповину акција Kомерцијалне банке Београд.

Kако је објављено у јавном позиву, у поступку тендерске продаје акција Kомерцијалне банке могли су да учествују заинтересовани купци који се баве банкарском делатношћу у последње три године, а један од услова био је и да је вредност њихове укупне активе била већа од милијарду евра на крају 2018. године.

Такође, купци су могли бити и инвеститори који управљају имовином од најмање милијарду евра или су последњих десет година имали минимално учешће у капиталу од 20 одсто у најмање једној банкарског групи, чија ја актива биле преко милијарду евра у бар једној од година инвестиционог периода.

Иако је рок за достављање изјава прво био 21. јун, он је продужен па је крајњи рок био 6. септембар.

У истом том дану, Влада Србије постала је власник 83,23 одсто акција ове највеће државне банке, и то тако што је држава откупила све акције четири међународне финансијске институције – прво су откупљене акције фондова Сwедфунд и ДЕГ, а затим је купљено још 34,58 одсто акција од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Међународне финансијске корпорације (ИФЦ). Kолико је тачно новца издвојено за ову трансакцију није саопштено.

Подсетимо, како је показала анализа Инсајдера, према уговорима потписаним 2006. и 2009. године, приликом уласка ових институција у власништво Kомерцијалне банке, ЕБРД, ИФЦ, Сwедфунд и ДЕГ уговорили су и право да активирају такозвану „пут опцију“ односно да држави продају своје уделе по раније гарантованој цени, а која је током година увећана за припадајуће камате.

Око приватизације Kомерцијалне банке која држи 11 одсто тржишта у Србији постоји велики број непознаница, јер су готово сви процеси вођени иза затворених врата, а на продаји су углавном инсистирале међународне финансијске институције – ЕБРД, ММФ и Светска банка.

Представници свих српских власти од 2006. до данас говорили су и о опцији да банка остане у државном власништву, међутим, обавеза приватизације Kомерцијалне банке дефинисана је још уговором са ЕБРД-јем 2006. године када је ова финансијска институција ушла у власничку структуру банке докапитализацијом од 70 милиона евра. Према том уговору у који су новинари Инсајдера имали увид, продаја банке је планирана у наредних три до пет година, а уговор је у име Владе Србије потписао Млађан Динкић.

Међутим, приватизацију је одложила светска економска криза 2008. године, а већ наредне ЕБРД докапитализује Kомерцијалну са још 50 милиона евра, а у власничку структуру истовремено улазе и ИФЦ са 40 милиона евра, ДЕГ фонд са 20 милиона и Сведфонд са 10 милиона евра.

Те 2009. године, поред уговора о уласку у власничку структуру, са страним акционарима појединачно су потписани и уговори о „пут опцији“, а дефинисани су и рокови до ког приватизација банке мора бити спроведена.

Продаја банке је одлагана и наредних година, а како би то било могуће, представници државе су са страним акционарима потписивали више анекса уговора.

Мали уручио Фабрицију Програм економских реформи Србије до 2022. године
Министар финансија Синиша Мали је данас уручио Програм економских реформи (ЕРП) до 2022. године шефу Делегације ЕУ Сему Фабрицију и рекао да је то најважнији стратешки документ који садржи све економске политике које треба да обезбеде што бржи раст стандарда грађана и економије.

„Овај документ је усмерен на то да наставимо са високим стопама раста и реформама. Политике овог документа су везане за саму привреду и високе стопе раста, улагања у образовање, дигитализацију, транспорт, инфраструктуру, унапређење пословног окружења, програме е-папир, е-аграр и све оно што треба да смањи процедуре и олакша пословање“, рекао је Мали.

Он је подсетио да је републички буџет четврту годину за редом у суфициту, као и да је прошла година била рекордна по директним страним инвестицијама које су износиле 3,8 милијарди евра, а стопа незапослености у трећем кварталу била је први пут испод десет одсто.

Фабрици је рекао да је Програм економских реформи изложен на 200 страна и да је то документ који ће омогућити приступање Србије ЕУ.

„Следеће недеље ће у Србију доћи делегација ЕK да о њему разговара“, рекао је Фабрици.

Додао је да је макроекономска стабилност у Србији добра, курс домаће валуте стабилан и да се смањује јавни дуг. Истакао је да је ЕУ важно каква је економија Србије јер из ње на европско тржиште стиже две трећине робе, а из ЕУ у Србију око две трећине инвестиција.

Извор: Бета, Инсајдер

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Ухапшена екипа KТВ телевизије (видео)

5 (21) Чланови екипе KТВ телевизије ухапшени су данас јер су желели да правовремено и …

Медицинском особљу макар аплауз! А политичком..?

5 (4) Смејање „најсмешнијем вирусу“, довољно је пропраћено. Додуше више псовкама, и не рачун вируса. …

2 Коментара

  1. sta od toga mi imamo to mi je potpuno jasno, nego koliko od toga ti imas, al nemoj da govoris brzo i da mucas.

  2. Lopov kroji kapu srpskom bankarstvu, i vi mu verujete.S R A M O T A.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *