Предизборна истраживања јавног мнења личе на ону сцену из “Маратонаца” кад Мирко оде на терен да измери покојника, па се врати у погребно предузеће “Дуго коначиште” са свежим резултатима.
-Шта је ово – два метра и 28 сантиметара!? – прексти се у тој сцени Лаки.
И онда му пукне филм: “Па тебе човек не може нигде да пошаље! Идиоте један! Где си видео човека са толиком дужином?! Шепртљо једна, очи ти испале, па је л’ ти не умеш да узмеш ни једну најобичнију меру!?”
-Па добро! И сам сам се чудио што је толики, ал’ шта сад? – кука Мирко заклањајући се од Лакијевог покрета руком званог “завратуша”.
-Јесам ти рекао да измериш човека, а не грдосију. Идиоте један! – наставља Лаки да лема Мирка у пријатном амбијенту радионице за израду погребних ковчега.
Онда му Мирко на крају бесно одговори: “Ма нећу више никада да идем да ти узимам меру! Да знаш!”
Тада Лаки елегантно довати даску и почне да га јури у намери да га ликвидира, јер ко је још видео човека од два метра и 28 сантиметара.
Истраживачи јавног мњнења ових дана пролазе слично ко Мирко Топаловић.
-Шта је ово – 56 одсто кома 66!? – прексти се пола Србије кад угледа сондирања јавног мњења на “репрезентативном узорку”.
-Па вас човек не може нигде да пошаље! Идиоти једни! Где сте видели председничког кандидата са толиким процентом?! Шепртље једне, очи вам испале, па је л’ не умете да узмете ни један најобичнији проценат који ће да гласа за Вучића!? – крсти се Србија, скоро ко Лаки.
-Па добро! И сами смо се чудили што је толики, ал’ шта сад? – кукају по телевизијама истраживачи јавног мњења, најомражаније особе српске предизборне кампање.
-Па је л’ ви мерите репрезентативни узорак или правите анкету у штабу Српске напредне странке? Је л’ ви мерите човека или грдосију? Идиоти једни! – љути се пола Србије, отприлике 51,9 одсто, када угледа та истраживања, јер ко је још видео човека од 56,66 одсто.
Једина разлика између “Маратонаца” и српске реалности јесте што се на крају никада не догоди да истраживачи из Фактора плус, Демостата, Ипсоса и других братских агенција за сондирање свега и свачега, бесно устану и напусте студио: “Ма нећемо више никада да идемо да вам узимамо репрезентативни узорак! Да знате!!!”
Што опет не значи да пола Србије, отприлике 51,9 одсто, не довати најближу летву уз најгору клетву у намери да их сачека испред студија који нису напустили, те почне да их јури док их не сустигне.
И ко што каже она песма – тешко је бити мајка у Вијетнаму – а још је теже бити предизборни истраживач јавног мњења у Александрији.
Седи дакле репрезентативни узорак код куће, чека изборе, а онда му зазвони фиксни телефон.
-Жено, нешто се чује! – узвикне репрезентативни узорак на тај редак звук који давно није регистровао у топлом породичном гнезду од кад је пазарио онај суперповољни пакет за мобилни.
-Стварно! Шта ли је ово? – каже жена репрезентативног узорка: “Јао, па ја нисам искључила ринглу!”
Репрезентативни узорак потом крене да се шета по кући, загледа ћошкове, подиже јастуке, вири иза ормана…
-Ма није рингла! Фиксни! – сети се репрезентативни узорак да имају и фиксни телефон, иако их на њега зову само они што нуде сервис клима уређаја под најповољнијим условима, продавци “дормео” јастука, дилери “Цептер” посуђа и онај досадни што већ три године тражи неког Мику, а после се увек наљути кад му кажете да то није Микин број.
-Хало… – јави се репрезентативни узорак на фиксни -… климу смо већ сервисирали, јастуке обновили, имамо Цептер лонац, а ово иначе није Микин број телефона, без обзира колико ви тврдили да јесте! – издекламује репрезентативни узорак све одговоре на уобичајена питања која се постављају у ретким тренуцима кад зазвони фиксни телефон.
-Али, господине, ми не зовемо због тога. Хоћемо нешто да вас питамо? – чује се глас с друге стране жице.
-Ма немој! А који си ти фактор да ме нешто питаш? – упита репрезентативни узорак изнервирано.
-Ја сам Фактор плус! – каже глас са друге стране жице.
-Шта оћеш да питаш?
-За кога ћете да гласате у недељу 2. априла?
Репрезентативни узорак се онда замисли над околношћу да већ дуги низ година има утисак како га прислушкују, што на фиксном, што на мобилном, што преко даљинског управљача, фена, тостера и апарата за бријање…
А кад год укључи телевизор, има дојам да га посматра премијер лично, отприлике 22 сата дневно.
-Не знам за други април, али првог априла ћу сигурно гласати за Вучића! – одговори репрезентативни узорак напослетку неутрално & политички коректно, а онај истраживач упише у тефтер: “Неопредељен другог априла, а за Вучића ће гласати дан раније јер не може да се стрпи до другог”.
И таман кад репрезентативни узорак помисли да нема више незгодних питања, онај истрживач се сети…
-А да не знате можда за кога ће Мика да гласа? – упита истраживач.
-Али, молим вас, па ово није Микин број! Нема овде никаквог Мике и никада га није било? Мика, фактички, не постоји! – објасни му репрезентативни узорак.
-Ееее, баш такав нам треба… Према нашим подацима, Мика је уписан у бирачки списак баш на тој адреси, баш у вашем стану, баш на овом телефонском броју, чак је једном приликом купио и Цептеров лонац, немате разлога да га кријете! – издекламује истраживач.
-Добро, у реду, онда упишите код Мике исто. Првог, наравно, за Вучића, а за други још размишља? – одговори репрезентативни узорак.
Истраживач на крају дана подвуче црту: на репрезентативном узорку од 1.200 пунолетних грађана Србије, плус Мика, 56,66 одсто гласаће за Вучића првог априла.
– Одлично урађен посао – каже напослетку шеф истраживања: “Само си овде направио штампарску грешку. Избори су другог, а не првог! Избаци то првог, па да заказујемо конференцију за штампу!”
Тако да, ако вам се другог априла увече учини да не верујете у резултате које сте чули, сачекајте крај ТВ програма. Можда неко узвикне: “Апри – ли -ли -ли- ли!”
А ако поверујете резултатима то ћете приметити одокотивно већ око девет сати. Лаки ће највероватније бити мало нервозан.
Дража Петровић, Н1
