Директор Канцеларије за КиМ, Марко Ђурић, учествовао је на округлом столу у Грачаници, одржаном у згради чији је власник трговао српским девојчицама, подводио их и продавао Шиптарима.
Зграда у којој је Округли сто организован, Хотел “Улпиана” у власништву је Милорада Николића Бате, који је девесетих година водио чувени хотел “Парк” у Приштини о чему је сведочио и Пуковник Стеван Ђуровић, заменик начелника Контраобавештајне службе Војске Југославије.Округли сто је одржан на тему “Децентрализација и српска заједница на Косову и Метохији”, а посвећен спровођењу Бриселског споразума и оснивању Заједнице српских општина. Читав догађај одржан је у хотелу “Улпиана”, са почетком у 10 часова.
[youtube url=”https://www.youtube.com/watch?v=E3WqShe_zdo”]
Догађај је окупио многе заинтересоване стране али, како су нам са из Грачанице јавили, није било једино представника српског народа са Косова и Метохије иако се о њему расправљало. “Ко то разговара о нашим њивама, о нашим кућама, о нашим животима? Зашто не можемо макар да чујемо о чему разговарају? Ако не можемо да нешто променимо да знамо макар шта нас чека и шта нам спремају” бунили су се узалуд малобројни Срби из Грачанице. Неповерење је додатно ојачано и тиме што ни један од учесника Срба – не живи нити има породицу и имовину на Косову и Метохији.
Тајност, односно одржавање овог догађај забрањеног за медије, јасно говори да се ништа добро не планира, напротив. У прилог томе иду и људи који су, поред директора Марка Ђурића говорили и то специјална представница генералног секретара УН на Косову и Метохији Џенифер Браш (Недавно је Савет за људска права при УН-у изнео тешке и намерне пропусте при обустављању потраге за киднапованима), затим норвешки Конзул на КиМ Јан Брату, заменик шиптарског тзв., “премијера” Бранимир Стојановић, извршни директор “Демократије за развој” Леон Малазогу и Душан Јањић из Форума за етничке односе.
Јањић је и организатор овог догађаја чија је расправа била затворена за медије. Познат је по свом раду који се новцем условљава са Запада и све активности су усмерене ка испуњавању жеља његових послодаваца што често не само да нема везе са законом и да је изразито противно Уставу Републике Србије, већчесто представља и линију разграничења са хуманошћу и људским односом према догађајима. У прилог мрачним препоставкама иде и његово посебно расположење данас и изјава да “закони нису од Бога дати” те да ће Устав, по њему, морати да се мења јер “је ђаво у детаљима”.
Ову религиозно етнолошку ноту Јањића узнемирујуће, у овом случају, покрива једна невероватна чињеница.
Николић је био миљеник припадника службе Државне безбедности.
“То је кућа јаука и мука српских девојчица, неретко малолетних. Ту су биле заточене девојчице православне вере из Србије и Русије. Те девојчице Бата је слао и у куће шиптарских зликоваца и бандита да се иживљавају над њима” тврди Ђуровић. Сведок даље говори како је, у жељи да се додвори полицајцима који су се обрели у његовом хотелу, Бата пришао и рекао “стигла ми је нова роба”. Ђуровић је помислио да се ради о вискију с обзиром да су се наазили у хотелу а онда је Николић довео – “живо биће, девојчицу која није имала ни 18 година, првославну Рускињу. За њега су православне девочице – роба” каже овај сведок који наводи да је “не тако мали број ових девојчица завршио у Бурелу, у Албанији”, месту где су им вађени органи и продавани на црно тржиште Турске и Запада.
Да ли је икако могуће да нико од ових људи – бораца за људска права, није знао са ким и код кога организује један догађај који наводно треба да промовише демократску сутрашњицу?…
Како је могуће да Влади Србије, Канцеларији за Косово и Метохију и таквим дипломатским “експертима” попут Ђурића, промакну сазнања до којих је Контраобавештајна служба дошла још пре 15 година?
Иако тајни, овај састанак је са свим што се из њега пројавило, послао можда најјачу поруку о будућности и животу коју власт из Београда припрема Србима на Косову и Метохији.
Daklem odakle više izlaze takvi.