Gevgelija, Macedonia, 15 agosto 2015. (AP Photo/Boris Grdanoski)

Мигранти надиру, Европљани се свађају

0
(0)

Мини-самит ЕУ посвећен избеглицама, одржан на идеју немачке канцеларке Ангеле Меркел, којој је управо због мигрантске кризе угрожена фотеља, није показао никакав напредак. Вишак предлога и мањак консензуса, није оставио много ни времена ни простора нади да ће и самит лидера ЕУ крајем недеље донети одговор на питање – куда са избеглицама.

Појавиле су се различите идеје где би могли да буду формирани мигрантски кампови. Тунис је за многе предалеко. Албанија је била једна од бриселских фаворита, али су ствари укочили Холанђани, одбијајући да се крајем ове седмице отворе приступни преговори с Тираном, која сада нема интереса да сарађује у кризи.

Данска и Аустрија инсистирају на Западном Балкану. Све је то, међутим, у дубокој магли, нарочито за нашу земљу, јер би избеглице требало да прођу кроз поједине земље ЕУ, па идеја о камповима у којима би били регистровани губи смисао.

САД: МИГРАНТЕ У – ВОЈНЕ БАЗЕ

Пентагон се припрема за изградњу привремених кампова за имигранте у две војне базе. Амерички министар одбране Џим Матис није рекао које базе су у питању, али је истакао да се ради на детаљима. Матис није прецизирао ни да ли ће привремени кампови за имигранте бити намењени само за децу или и за њихове породице. Министарство здравља је пре неколико недеља најавило да ће припремити неке војне базе на југу САД за смештај малолетних имиграната који сами долазе у САД.

Француски председник Емануел Макрон и шпански премијер Педро Санчез траже да се прихватни центри за избеглице организују у земљама ЕУ које су прве на удару, као што су Италија и Грчка. То је, опет, силно наљутило Рим и Атину.

Италијански премијер Ђузепе Конте је предложио да се финансира фонд за обнову Африке, што би део економских избеглица оставио код куће. Он и његов грчки колега Ципрас, који се противи центрима затвореног типа, траже већу помоћ земљама које су прве на удару, као и јачу контролу европских граница, уз праведнију расподелу миграната по земљама чланицама, ревизију европског система азила и ефикасан механизам за повратак избеглих.

Најбољи доказ за потпуни разлаз био је изостанак многих земаља са самита. Мађарска, Пољска, Словачка и Чешка нису ни биле заинтересоване за скуп, док су Естонија, Летонија и Литванија одбиле Јункеров позив. Нису се гурали да дођу ни Кипар, Ирска, Португалија, Румунија и Британија. Чак и у окрњеном саставу, није било простора за консензус.

Г. ЧВОРОВИЋ, Новости.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Шкоро: Неокомунисти и Милогорци

4.8 (6) Пораз Мила Ђукановића и његове партије на изборима у Црној Гори после више …

Мирослав Лајчак: Први пут се говорило о правно обавезујућем споразуму

5 (5) По први пут смо разговарали о правно обавезујућем свеобухватном споразуму, рекао специјални изасланик …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *