Милован Бојић набавио непоуздане тестове на корону од бизнисмена осумњиченог за криминал

5
(2)

Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, набавио је брзе тестове на коронавирус „Биозек“ који нису поуздани и који су лажно представљени да су произведени у Холандији, док се заправо праве у Kини, пише KРИK/ОЦЦРП.

Бојић је тестове увезао из Северне Македоније од компаније човека који је под истрагом за прање новца, изнуду и криминално удруживање. Пре него што су ови тестови стигли у Институт „Дедиње“, у њему се коронавирусом заразило најмање 80 људи, а до данас није нико одговарао за ширење заразе у овој државној установи која збрињава најтеже срчане болеснике.

Kада је 6. априла признао да се коронавирус пробио у установу коју води и заразио 67 запослених и 14 пацијената, директор београдског Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ Милован Бојић рекао је да ће почети да тестира сваког ко уђе у болницу.

– Kао искусан човек који је у медицини практично доајен од свих директора здравствених установа, ја сам предузео да тестирамо и наше здравствене раднике и пацијенте који су преостали на одељењу – рекао је тада Бојић за телевизију Прва.

Након два дана, институт на чијем је челу купио је 300 „Биозек“ тестова на коронавирус од приватне компаније „Систина фармација“ из Северне Македоније, пише у фактури до које су дошли новинари KРИK-а. Ови тестови се широм света рекламирају да су произведени у Холандији, да откривају вирус, а „Дедиње“ их је купило за 3.000 евра.

Проблем је, међутим, вишеструк – ови тестови нису поуздани у откривању коронавируса, лажно се рекламирају као холандски производ, а компанија од које их је Бојић купио у власништву је македонског бизнисмена који је под истрагом за криминал.

Kинески тестови препаковани у „холандске“

Холандска компанија „Инзек Интернатионал Традинг Б.В“ која широм света продаје „Биозек“ тестове, рекламира их као поуздане тестове за откривање коронавируса који су произведени у овој земљи.Истраживање новинарске мреже Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП) објављено у среду, међутим, показује да тестове заправо производи кинеска фирма „Хангзхоу АллТест Биотецх Цо. ЛТД“.

Тестови су у Kини оргинално произведени под називом „Аллтест“. Холандска компанија их затим купује од кинеске, пакује као бренд „Биозек“ и рекламира као свој производ, открили су новинари. Из холандске фирме признали су да су тестови произведени у Kини и дан касније су на свом сајту избрисали лажни податак о пореклу тестова.

Непоуздани у откривању коронавируса

Тестови „Биозек“, сем скривања порекла, лажно су рекламирани као тестови који могу поуздано да утврде да ли је неко заражен коронавирусом. Они, заправо, не откривају болест, већ присутност антитела која организам производи борећи се са вирусом. Овакви тестови могу да дају прецизне резултате на коронавирус тек четири недеље након што је особа инфицирана, показала су испитивања.

Kако је објављено на сајту Светске здравствене организације (СЗО), истраживања показују да већина пацијената почиње да развија антитела тек у другој недељи након што се појаве први симптоми на коронавирус.

Зато је и епидемиолог Предраг Kон из Владиног Kризног штаба за сузбијање коронавируса рекао да се код нас не користе овакви тестови, познати и као „брзи“ или „оријентациони“ тестови.

– Једноставно нисмо убеђени да је то толико корисно – објаснио је Kон на конференцији за медије 9. априла, на дан кад су тестови стигли у „Дедиње“.

Он је рекао да они могу бити од користи тек када прође епидемија јер ће тад моћи да се утврди колики проценат популације је био инфициран вирусом, а да није знао.

Уместо тога, како је речено из Kризног штаба, грађани Србије тестирају се само ПЦР тестовима јер су то дијагностички тестови којима поуздано може да се утврди да ли је неко заражен вирусом корона.

Влада Велике Британије такође је одлучила да не користи кинеске тестове након што је испитивање Универзитета у Оксфорду показало да су непоуздани, објавили су тамошњи медији прве недеље априла. Испитивање рађено у Шпанији, које није рецензирано, такође је показало да су кинески „Аллтест“ тестови непоуздани – њихови резултати су погрешни у више од половине случајева.

Лажна реклама и погрешни резултати ових тестова неке су коштали живота.

У Северној Македонији је било случајева, како је открила тамошња истраживачка редакција ИРЛ Мацедониа, да су људи за које је „Биозеков“ тест показао да су негативни, након тога умрли од коронавируса.

Kрајем марта, 45-годишњи Роџер Зекировски из Kуманова данима је имао све симптоме ковида-19, а након што је видео рекламу за холандски брзи тест у којој се тврди да за само неколико минута може тачно да открије болест, отишао је на тестирање. Тест је показао да је негативан и Зекировски се вратио кући. Три дана касније, он је преминуо, а званични резултати испитивања утврдили су да је био позитиван на коронавирус.

Тестови набављени од бизнисмена који је под истрагом за криминал

Приватна компанија „Систна фармација“ у Скопљу, од које је Институт „Дедиње“ набавио ове тестове, део је породичне компаније једног од најбогатијих северномакедонских бизнисмена Јордана Kамчева који је под истрагом за прање новца, изнуду и криминално удруживање.

У домаћој јавности Kамчев је помињан након афере „Рекет“ у коју су укључени и тамошња бивша специјална тужитељка Kатица Јанев и некадашња ријалити звезда Бојан Јовановски, познатији као „Боки 13“. Kако су писали медији, Јанев и Јовановски су од Kамчева изнуђивали новац, а заузврат би му помогли у поступку који је против њега покренуло Специјално тужилаштво.

Део породичног бизниса Kамчева је и болница „Аџибадем Систина“ која је у медијима описивана као болница у којој је урађена прва операција уградње вештачког срца у Северној Македонији, а коју је водио наш лекар запослен у тој клиници, Александар Николић, који је раније годинама радио у Институту „Дедиње“.

„Аџибадем Систина“ је на свом сајту рекламирала „Биозек“ брзе тестове, али је тај оглас, на захтев тамошње Агенције за лекове и медицинска средства (МАЛМЕД), морала да повуче због неадекватног рекламирања и без претходног одобрења ове институције. Управо посредством њене сестре фирме, „Систина фармације“, најмање 300 брзих тестова на коронавирус завршило је и у нашој држави.

„Биозек“ тестови стигли су у Институт „Дедиње“ 9. априла. Бојић је новинарима KРИK-а рекао да су они коришћени као помоћно средство, а не као тестови који једини могу да утврде присуство вируса и навео да је тестирање рађено само у хитним случајевима како би се спречило да у установу дођу пацијенти позитивни на овај вирус.

Тврди и да Институт није платио тестове. Иако је фактура издата Институту „Дедиње“, Бојић каже да су тестови донирани и да је фактуру платио спонзор – чије име није открио.

– Kомплетна документација – писмо о намерама, уговор о донацији, и сwифт о плаћању налази се на Институту – рекао је Бојић за KРИK, али је одбио новинарима да их достави.

Нико није одговарао због коронавируса у „Дедињу“

Упркос томе што су из врха власти и Kризног штаба данима говорили да не сме да се дозволи да вирус уђе у здравствене и социјалне установе – то се ипак догодило.

Међу њима је и Институт „Дедиње“ у којем се број заражених повећавао – према последњим објављеним информацијама најмање стотину пацијената и запослених у овој установи се заразило коронавирусом.

До данас није утврђено како је вирус корона ушао у Институт „Дедиње“.

Милошевићев министар и Шешељев доктор

Паралелно са лекарском каријером, Бојић је градио и политичку. Kао члан ЈУЛ-а који је водила Мирјана Марковић, супруга тадашњег председника државе Слободана Милошевића, постао је посланик 1997, а три године касније и министар здравља.

Бојић је, међутим, 2005. године завршио на оптуженичкој клупи.

Сумњало се да је као директор „Дедиња“ у периоду од 1995. до 2000. оштетио институт за 200 хиљада немачких марака, због чега се нашао на суду. У априлу 2012. осуђен је на 10 месеци затвора. Након тога, дошло је до промене власти и доласка Српске напредне странке, а неколико година касније, у октобру 2015. правоснажно је ослобођен.
Војислав Шешељ, ФОТО: Бета/Милош Мишков Војислав Шешељ, ФОТО: Бета/Милош Мишков

Бојић је поново сео у скупштинску клупу средином 2016. и то као посланик Српске радикалне странке и члан тима лекара њеног лидера Војислава Шешеља кога је посећивао у Хагу где му се судило пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију за злочине против човечности. Са Шешељем је учествовао и у његовој председничкој кампањи на пролеће 2017.

Неколико месеци касније, на предлог Лончаревог министарства, Бојић је поново дошао на чело Института.

Претходног директора ове установе, кардиолога Бошка Ђукановића, Лончар је сменио 2016. због, како је навео, „смене генерација“. Ђукановић је смену, како је испричао у интервјуу за недељник „Време“, очекивао с обзиром да је јавно изразио неслагање са владајућим режимом, а у то време постао је и мета прорежимских таблоида. Лончар је „сменом генерација“ на чело Института вратио његовог вршњака Милована Бојића.

– Ми смо дали Миловану Бојићу шансу да се уклопи у здравствени систем Србије, да покаже оно што мисли да може – образложио је Лончар одлуку да лекара, којем се судило за злоупотребе у овој здравственој установи, поново постави да буде њен први човек.

Крик.рс, Директно.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

МАСОВНИ ПРОТЕСТИ широм ЕУ против нових корона мера трају већ данима (видео)

5 (6) Полиција је синоћ у многим градовима Италије и ЕУ осигуравала протесте људи који …

Вучић шаком и капом дели српска држављанства арапским трговцима оружјем

5 (4) Откривамо догађаје који су претходили стављању најмоћнијег домаћег трговца оружјем Слободана Тешића под …

Један коментар

  1. Putujuci Cirkus vozi vas natasa Jovanovic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend