fbpx
Насловна / Србија / Економија / Минималац сања чак 300.000 радника

Минималац сања чак 300.000 радника

Око 157.000 запослених не прима ништа или мање од лимита, а ту треба додати и оне који раде на „црно“

НАЈМАЊА загарантована зарада у Србији ће од априла бити 20.010 динара, око 2.250 динара већа него до сада. Иако су први пут код усвајања нове минималне цене рада у Србији превазиђена очекивања и синдиката, ово провећање тешко да ће поправити стандард најмање плаћених грађана. С друге стране, већем минималцу нема разлога да се радују ни стотине хиљада оних којима ни тај праг није загарантован.

Процене послодаваца кажу да најнижу зараду у Србији прима око 142.000 радника. Оно што забрињава је податак да се њихов број из месеца у месец увећава за око 8.000 људи. Иако та примања не покривају ни минималну потрошачку корпу, у Србији је најмање 300.000 људи којима је и ова цифра недостижна.

Први међу њима су радници који на крају месеца не примају – ни динара. Званична статистика каже да је у таквој ситуацији најмање 55.031 грађанин наше земље. Мање од 15.000 динара прима најмање 38.829 запослених.

– Наши последњи подаци, с краја прошле године, показују да око 157.000 радника прима плату мању или око „минималца“ – каже Љубан Жигмунд, економиста Савеза самосталних синдиката Србије. – Ни динар не добија 55.000 грађана, још 38.000 мање од 15.000 динара, а 48.000 добија до 20.000 динара. Овој групи ваља припојити и армију људи која има неки додатни посао, а за који прима мање од „минималца“.

 КОВЕРТЕ У ЉИГУ ПОДАЦИ о висини јануарске зараде у Србији показују да су произвођачи одевних предмета на почетку ове године примали свега 16.484 динара, што је око 1.300 мање од још важећег „минималца“. Када се гледа просек по општинама и градовима, јануарски подаци показују да у Љигу нема радника који је примањима сустигао минималну загарантовану зараду, јер је просек – 14.806. Тако је и у Мерошини, где је просек 17.490 динара.

 Иначе, са зарадама је најгора ситуација у прерађивачкој индустрији, јер тамо чак 20.000 радника званично не прима ништа. Међу њима је најтеже текстилцима и запосленима у дрвној индустрији. Ни 8.000 грађевинара не прима ништа. Те гране су заступљене и међу онима који примају нешто, али мање од загарантоване зараде. Нижа примања су и у неким гранама металске индустрије.

Произвођачи тектилних артикала у Србији зарађују у просеку 22.702 динара, што је непуних 60 одсто републичког просека за прерађивачку индустрију. Коју хиљаду више, показује статистика, примају произвођачи гардеробе.

– Проблем је, међутим, и редовност у исплати личних доходака због презадужености предузетника када су давања држави по среди – објашњава Весна Васиљевић, секретар Удружења за индустрију текстила ПКС. – Дуговања су енормна и има их и на локалном, и на покрајинском, и на републичком нивоу.

Нажалост, тек је предизборна грозница била разлог да о њима почне отворено да се говори. Плате ће бити тако мале све док главна компаративна предност Србије буде јефтина радна снага.

Оног трена када се створе услови да се поради на већој конкурентности наше привреде, тако што ће се смањити давања држави, стимулисати већа улагања у производњу и радну снагу – и ситуација ће бити боља.

Ван званичне статистике су сви запослени у „сивој“ и „црној“ зони. Грубе процене кажу да их је најмање пола милиона, а макар трећина не успе од послодавца да извуче ни „минималац“.Да ће од априла примати више, у Србији су, тако, сигурни само запослени у јавном сектору. Колеге из приватног дела, упозоравају економисти, могу да остану и без посла.

 – Основни разлог повећања минималне зараде у Србији није побољшање положаја радника – сматра економиста Александар Стевановић. – То је начин да се повећа зарада запосленима у државној администрацији, јер је већина коефицијената везана за њу. 

Али, њено повећање у пракси значи пад броја запослених. Без посла би могли да остану управо они радници у реалном сектору који примају минималац. 

Уместо запослени да ради за 180 евра, сада неће радити за 200 евра или ће прећи у „сиву“ зону. Тиме држава губи порезе и доприносе.

ДАЛЕКО ЈЕ КОРПА

КО зарађује минималац, макар и овај повећани, не може да сустигне минималну потрошачку корпу. Она, додуше рачунана у септембру, кошта 29.648 динара. А колико је издашна довољно говори да за храну трочлане породице током месец дана предвиђа – 13.758 динара. Образовање у њој носи 110 динара, а ресторани и хотели 222 динара.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Светска привреда на најнижим гранама још од глобалне кризе

„Најспорији глобални раст још од светске финансијске кризе 2008/09 године“. Ово је опис најновије пројекције …

Србија: Ризик од сиромаштва враћен на ниво из 2012. године

У ризику од сиромаштва је 24,3 одсто људи у Србији, показала је Анкета о приходима …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *