Узгајалиште дагњи на албанској обали (Фото: Викимедија)

Мирослав Здравковић: Албанија је пољопривредна сила у односу на Србију

5
(4)

Да нам економски раст не би био попут „изломљене“ линије пољопривредне производње у Србији, већ растући по угледу на Албанију, потребне су стабилне економске политике

„Копање“ по подацима је опасан посао јер постоји велика могућност да се „ископају“ и нежељене информације, попут ове која је у наслову текста.

Дуго сам се мучио на порталу албанског института за статистику (овде) покушавајући да нађем додату вредност по делатностима, па сам одустао и покупио податке са Евростата (овде).

Када се покупљеним подацима о додатој вредности по делатностима дода и број становника, добијамо ниво развијености по становнику.

Србија има само 20% од додате вредности по становнику у ЕУ, али код пољопривреде има 81,5%. Код осталих области има испод 25%, а најмање код професионалних, научних и сличних услуга (12,9%) и државне управе, здравства и образовања (13,8% од просека ЕУ).

Удео државне управе, здравства и образовања од 13,2% у укупној додатној вредности у Србији је убедљиво најнижи у Европи, а у претходних 20 година се стално мантрало како имамо превише запослених у овим делатностима, превише велике плате у односу на приватни сектор (што је у свим земљама случај, и у највећем броју су разлике много веће). Запослени су отпуштани, плате су смањиване и то је имало велики негативан ефекат на реални део економије: мања тражња значи мању вредност произведених роба и услуга, нижу стопу економског раста, недостатак квалитетних здравствених услуга и лош ниво образовања младих… Али, удаљих се ја од теме из наслова.

Србија је имала за 31,6% већу додату вредност по текућем курсу од Албаније у 2019. (5.473 према 4.160) по становнику. Међутим, Албанија је имала 888 евра додате вредности по становнику од пољопривреде а Србија, без података за КиМ, само 406.

Албанија је на четвртом месту по додатој вредности од пољопривреде, рибарства и шумарства у Европи! Исланд и Норвешка на прва два места имају велику вредност улова рибе и морских плодова. Албанија испред Холандије, Шпаније, Данске, Шведске и Ирске по додатој вредности од пољопривреде звучи сасвим шокантно.

Морао сам да проверим више пута податке, прво за Албанију, а затим и за Белгију, која ми се појавила на дну листе код сортирања овог показатеља.

Agriculture, forestry and fishing
European Union 498
Iceland 2.737
Norway 1.306
Finland 1.008
Albania 888
Netherlands 772
Spain 693
Denmark 672
Sweden 670
Ireland 666
Greece 639
Latvia 591
France 578
Italy 573
Turkey 532
Estonia 529
Lithuania 512
Hungary 511
Austria 511
Cyprus 510
Montenegro 509
Switzerland 481
Romania 472
Slovenia 456
North Macedonia 440
Slovakia 438
Portugal 428
Czechia 407
Србија, без података за КиМ 406
Croatia 368
Bosnia and Herzegovina 328
Kosovo (УН 1244/99) 304
Poland 300
Germany 300
Bulgaria 277
Luxembourg 234
United Kingdom 231
Liechtenstein 198
Malta 193
Belgium 176
Евростат и прорачуни аутора

То што по становнику Црна Гора има већу додату вредност од Швајцарске, нити теши прве, нити забрињава друге. Ни то што имамо већу додату вредност од Хрватске, БиХ и Косова и Метохије није разлог за радост уколико још мању вредност имају Пољска или Немачка.

У приложеној табели су подаци о додатој вредности Србије и Албаније од 2008. до 2019. Осим индекса у односу на 2008, додао сам и индексе за 2012, јер се ради о додатој вредности у текућим курсевима, а Србија је имала депрецијацију динара која је утицала да додата вредност у 2012. буде мања него у 2008. Није фер да садашњој власти приписујемо и неуспехе претходне.

Додата вредност пољопривреде, шумарства и рибарства повећана је у Албанији, од 2008, за 71,5% а у Србији само за 6,4%. Након 2012, раст у Албанији био је за 41,3% а у Србији 30,5%. Значи, Албанија је имала бржи раст у оба одабрана периода. Ако се узме у обзир да је 2012, била катастрофална за пољопривреду и да је власт промењена средином године, када ни на који начин не може да утиче на пољопривреду, раст додате вредности од 2013. до 2019. био је само 4,7%, са 2,7 на 2,83 милијарди евра.

Подаци ФАО за Србију (овде) и Албанију (овде) су још неповољнији по Србију јер је Албанија имала константан раст производње, а Србија пад од 2010, па је Албанија имала 76,5% од развијености пољопривреде у Србији у 2005-2007, а у 2014-2016 већ је стигла на 119,4%.

Када призовемо у помоћ Светску банку (овде) долазимо до податка да је 15 пута већи удео наводњаваног пољопривредног земљишта у Албанији у односу на Србију: 19,6%[1] према 1,3%. Иако има само 34,4% обрадивог земљишта Србије (без података за КиМ) има 5,2 пута већу површину која се наводњава. Када додату вредност поделимо са укупном пољопривредном површином у 2016, долазио до податка да је у тој години додата вредност по хектару у Албанији износила 1.801 евра, а у Србији 726. Албанија је имала 2,5 пута већу додату вредност од Србије по јединици обрадиве земље.

Албанија Србија
Обрадива површина км2 11817 34400
% наводњаване земље 19,6 1,3
Наводњавана површина  у км2 2316 447
Додата вредност у 2016. 2127,9 2497,9
Додата вредност по хектару 1801 726

Од 10 економских делатности Србија је имала бржи раст у 3 након 2008, и у 4 након 2012. Од 2008. већи релативан пораст остварила је у грађевинарству, информацијама и комуникацијама и у финансијама и осигурању. Овим делатностима су се, након 2012, придружиле и трговина, саобраћај и туризам.

Додатна вредност у различитим секторима у Србији и Албанији (кликнути за приказ увећане табеле)

Раст додате вредности у државној управи, здравству и образовању износио је 100,2% у Албанији, а само 11,9% у Србији, без КиМ, након 2008. Након 2012, разлика у стопи раста је значајно мања: +53,1% у Албанији и +29,4% у Србији. Ипак, и ова разлика у корист Албаније је довољна да објасни веће стопе раста БДП-а у овој суседној земљи. Раст зарада у државној управи, војсци, полицији, здравству и образовању неопходан је ради раста додате вредности у овим делатностима, а преко њихових већих зарада и до већег промета у трговини, тражње за робом и услугама.

Да нам економски раст (или стагнација) не би био попут „изломљене“ линије пољопривредне производње у Србији, већ растући по угледу на пољопривреду у Албанији, потребне су стабилне и предвидиве економске политике.

Штошта је још потребно, али и ово приложено је превише.

Напомена

[1] Већи удео обрадивог земљишта од Албаније имају: Азербејџан (29,8%), Бахреин (43,5%), Бангладеш (59,7%), Кипар (22,3%), Грчка (19,7%), Индија (36,8%), Израел (32,8%), Јапан (34,8%), Кореја (51,6%), Либан (20,2%), Малта (33,7%), Мијанмар (24,8%), Непал (29,7%), Пакистан (50,5%) и УАЕ (21,6%).

Стање ствари

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучићево решење за Косово ни Туђман не би смислио, хоће да Русија одустане од Косова и Метохије

5 (2) Председник Србије Александар Вучић и представник паралелних приштинских структура, Авдулах Хоти, потписали су …

Београд: Маса народа код Вуковог споменика чека донацију у храни

5 (23) Александре Вучићу, грађани су ти гладни! А оброк нису у могућности да приусте …

Један коментар

  1. Neznam sa kojom pobudom je napisan gornji članak – ali hvala piscu što nastoji da stanje u Srpskom narodu
    poboljša. Ujedno pokazuje da su primitivni i neznalice (i zloće ) svi oni koji kroz svoje izjave/komentare omalovažavaju Albance. Na stranu i garantno zacementirano da KiM nedamo, nedamo i N E D A M O , jer to je naša duša,naša bitnost – pa ako su tu neki Albanci ili poarbanašeni Srbi – ti isti se moraju pomiriti da mirno žive
    na Srpskoj teritoriji,među Srbima i blizu Srpskih mnogobrojnih svetinja. Ili da odu drugde.
    Ali članak možda i nehotično pokazuje da su Albanci karakterno jak Narod i da se sada u ovim vremenima nalaze u fazi uspona,proboja i ostvarenja svojih želja – bilo da su opravdane ili ne ,ali su želje i pomalo se ostvaruju – slično Srbima kada su od 1689 god pa do 1913 god ponovo ostvarivali Srpsku Državu – sa razlikom što su Srbi imali istorijsko pravo – a Albanci to nemaju jer su na Srpskim zemljama od početka svog bivstvovanja na sadašnjim prostorima na kojima žive i uprkos tome ekspandiraju i nadalje na preostalim Srpskim zemljama . Pošto nemaju istorijskih argumenata – bave se izmišljanjem i zabludama svog naroda što im omogućuje da i nadalje ekspandiraju
    prostorno, premda im to nije potrebno. Ipak to rade jer im je planiranom indoktrinacijom u duhovni život utkano
    da budu agresivni i osvajači sve većih prostora. Koliko je jaka ta njihova orijentacija – dokaz su poarbanašeni Srbi,
    a takodje i Cincari, što su danas mentalno Velikoalbanci – potpuno zaboravljajući svoje poreklo i istoriju naroda svog
    porekla.
    U članku se pokazuje poljoprivredni rast Albanaca – i to je sasvim raumljivo kada se zna da oni danas
    zauzimaju najbolje Srpske teritorije (Po klimatskim i poljoprivrednim mogućnostim u odnosu na slatke vode ina
    preovladavajuću klimu) i da su ostali vezani za Familiju,svoju kuću i svoj zemljišni posjed.
    Premda danas masmediji bljutavo analiziraju odnos prema KiM – ja sam ranije komentarisao (Ali vremenom shvatio sam da su komentari omalovaženi i bezvredni zbog pluvačkih i psovačkih komentara i da ih niko od uticajnih ljudi ne čita) ,ponavljam komentarisao sam i predlagao sam da se obustavi svaki pregovor sa Kosovarima
    i da se pregovara sa Albanijom (DRŽAVOM) o razgarničenju Srba i Albanaca na način razmjene terirorija između
    države Albanije i države Srbije. Za oba naroda to bi bilo korisno po mnogim osnovama koje ne mogu da analiziram
    sada jer bi bilo dugo – a uzgred rečeno to je samo moje mišljenje koje i nemora biti ispravno po Bogu. Ipak duboko sam utemeljen u mišljenju da je to jedini ispravni i sa tačke budućnosti :ISTORIJSKI čin.
    Evo kopije kratkog izvadka iz tih mojih predloga : Pregovori sa Kosovarima moraju biti obustavljeni. Može se pregovarati sa državom Albanijom za razmenu teritorija onako kako sam ranije pisao , tj. Da Srbiji pripadne dio Albanije uz Crnu Goru do mora, te obala od Bojane do rta Rodonit,zatim da granica ide od rta Rodonit zapadno od magistrale Priština -Drač,preko vrhova brda(da ima geografski prirodni tok ) do Prizrena ili blizu,,možda do Junika, a da Albaniji pripadne dio KIM južno od svih srpskih svetinja ( da u Srbiji ostaju Peć,Dečani, Gračanica, Kosovo polje na kome je bila bitka), i da Albaniji pripadne dio (t.zv. preševske doline) naseljen većinskim Alb.stanovništvom sve do Makedonije.
    Tada bi Albanija imala velike realne i lako ostvarive mogućnosti za svoje zaokruženje
    ( ali samo u slučaju da nema konflikt sa Srbima, a u protivnom će nestati)
    (Sada moram napomenuti da sam od marta 2019 god. u medijima -naišao na članke u kojima Milijana Baletić predlaže već od 2012 godine veoma slične predloge onima do kojih sam ja samorazvojno došao…i nadam se da u našem narodu ima dosta onih koji su obični Ljudi- i razumno možda dolaze do sličnih ideja,milo bi mi bilo da takve ideje preovladaju većinom Srba.)
    Kad bi Srbi imali izlaz na more, nije od važnosti put prema Grčkoj, bar ne onaj dio koji je naseljen Albancima. Albanci na teritoriji koja bi pripala Srbiji i Srbi na teritoriji koja bi pripala Albaniji moraju biti preseljeni u matične države uz naknadu za ostavljenu imovinu. O visini naknade imovine trebalo bi da odlučuje ista komisija imenovana saglasno od Srbije i Albanije i uslovljena da svaki slučaj okonča u vrlo kratkom vremenu .
    Izuzetaka od preseljenja nebi trebalo biti – jer bi inače dio problema ostao i nadalje .
    Pored Gračanice trebalo bi izgraditi visok i dosta dug zid da bi se sprečili incidenti pojedinaca koje ne kontrolišu Vlade. Prislino ,ali ekonomski obeštećeno preseljenje palo bi vrlo teško onima kojih se tiče, međutim to bi trebala biti svjesna žrtva za dobro svojih budućih generacija. (Naši pretci su podnosili mnogo veća žrtvovanja uključujući i svoje živote).
    Ova razmjena teritorija i preseljenja nebi bili dopušteni od strane država koje su inače zainteresovane za ovaj region.Ali i za Albance i za Srbe ovakav način ostvarenja razmjene teritorija bio bi mnogostruko koristan. Mislim da dio Albanaca shvata što bi time dobio Albanski narod. I što je vrlo važno – nebi više bio faktor u rukama velikih sila već bi imao svoj vlastito željeni razvoj.
    O navednom rješenju problema KIM – ne govori niko (osim Milijane), međutim ovo nije neostvarivo. Umni Albanci znaju da je čitava Albanija na srpskoj zemlji i ako ima Božje pravde , ovakvo rješenje bi bilo pravedno i trajno.Mislim da bi umni Albanci podržali ovo rješenje, ali me je strah da Srbi u današnjoj Srbiji, jer imaju kontinentalni mentalitet i da im do izlaza na more nije stalo.
    Pojam mora im je turizam,plaža,gužva na plaži,kupanje i ništa više,te sve to uz novac mogu sebi omogućiti i bez svog mora. Vrlo kratko reagovanje na kratke staze.
    Sticajem mojih životnih okolnosti počeo sam da pratim štampu tek od nazad par godina možda od 2014,2015 i nadalje. Početkom godine 2018 i nadalje za neki period – u komentarima na pojedine članke u novinama,(Pravda,Srbija Danas) napisao sam nekoliko predloga,a kasnije evoluiraao na toj osnovi, te bi o mojim predlozima trebalo razmisliti.
    Nije bilo nigde , bilo kakve reakcije, čak ni komentatori nijesu reagovali osim jednoga koji je rekao da se isplati o tome razmisliti.(A prije par mjeseci – pročitao sam predlog G-đe Miliane Baletić iz 2013 god – koji je sličan mom predlaganju –ali logičnije postavljen da se sve to rješava na nivou Velikih Sila, međutim mislim da bi se to teško postiglo, i da bi bilo bolje pregovaranje između Srbije i Albanije..).Pored toga ustupljeni pojas pored CG treba da bude širi od predloga Miliane, a granica bude povučena preko vrhova brda zapadno od autoputa Priština – Drač, da u budućnosti bude prirodna.
    Mnogi će reći-nema razmjene jer Skadar je ionako bio naš.To znači nema pregovora,poništava se ideja,i sve nadalje ide kao do sada. Tačno je da je bio naš, ali sada tu živi drugi narod. I bez razmjene teritorija u koje bi bio uključen i Skadar,Skadar nikada neće biti naš. Upotrebimo razum i dobru volju da ne naškodimo drugome, te će Bog dati da ni drugi ne naškode nama. Nadam se da ce se ovo ostvariti kad tad, osim ako Srbi nestanu kao narod i kao Srbi.
    U smislu da nebismo nestali, uzor bi nam trebali biti Izraelci, koji su konačno proglasili da je Izrael nacionalna država Izraelaca i da su non stop spremni da brane svoju zemlju. Tačno je da imaju podršku moćne države S.A.D, ali bi i mi imali podršku moćnih država Rusije i Kine.
    Na tako dobijenoj obali trebali bi smo napraviti veliku transšipment kontejnersku luku i saobraćajnice od te luke do
    Mađarske .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend