Мистериозна погибија српских дипломата у Либији и даље без одговора

Погибија службеника Амбасаде Србије у Либији, везисткиње Слађане Станковић и возача Јовице Степића, непознаница је за јавност и после готово три године, јер Министарство спољних послова (МСП) и поред обећања на многа питања не даје одговор.

Смрт под бомбама САД

Да подсетимо, службеници су отели 8. новембра 2015. из конвоја возила у ком је био касније настрадали амбасадор Оливер Потежица, а претпоставља се да су погинули у фебруару 2017. у америчком бомбардовању терористичког кампа код Сабрате на граници са Тунисом. Међутим и даље се не зна зашто дипломатско особље није повучено из небезбедне државе, због чега су се возили опасном рутом, зашто су путовали с амбасадором и његовом породицом, ни како је дошло до киднаповања…

Медији су у недостатку информација спекулисали да су службеници седели у аутомобилу амбасадора и да је до њихове погибије дошло у кампу приликом бомбардовања. Уста је покушало да им затвори министарство најавом формирања радне групе која би утврдила шта се десило. Воду је тада озбиљно замутило писмо амбасадора Потежице у ком је он председнику, премијеру и министру навео да одговорност деле и запослени амбасаде.

– Не бисмо волели да почнемо јавну полемику и будемо принуђени да ради одбране пуштамо документа да цуре – запретио је Потежица.

“Тајне однео у гроб”

Да енигма буде већа, он је остао на положају у Либији до маја 2017. године када је настрадао у саобраћајној несрећи и од повреда преминуо у туниском граду Сусу.
Пошто је заједнички именитељ за обе несреће било путовање од Триполија ка Тунису, то је трагедију учинило још тајновитијом. Уље на ватру су после Потежичине погибије долили шеф дипломатије Ивица Дачић и бивши председник Борис Тадић, који су се јавно међусобно оптуживали и пребацивали одговорност за либијска дешавања. Медији су писали да је амбасадор “све тајне однео у гроб”, а министарство је његов случај ставило “ад акта” новембра прошле године, пошто је из Туниса стигло обавештење да нема доказа о постојању кривичног дела у случају смрти Потежице.

Визе шаком и капом

Медији су нагађали зашто су службеници отети, па је помињано и да је “Потежица актер скандала са издавањем виза”. Наиме, наводило се да је “неконтролисано издао Либијцима неколико хиљада виза”. Тада му је одузето “дискреционо право” да сам ставља печат на лицу места, уместо да виза пролази процедуру унутар система Србије.

Пропуст Ивице Дачића

Некадашњи амбасадор Србије у Немачкој и Аустрији Милован Божиновић истиче да су министар Дачић и генерални секретар министарства Вељко Одаловић били дужни да обавесте јавност о дешавањима у Либији, али да они то “очито прећуткују и игноришу”.

– Није то једина ствар која остаје без одговора, али овакво понашање министарства се пре може окарактерисати као пропуст и скандал него као немарност и недостатак времена. За такав догађај се мора одвојити време, јер никако није у интересу државе да грађани конструишу сопствену верзију истине – каже Божиновић за “Вести”.
Према његовим речима, најблаже речено постоји неколико сумњивих и нелогичних ствари у том случају.

– Намеће се питање зашто је дипломатско особље остало у Либији када тамо немамо велике инвестиције, нити на хиљаде српских држављана. Могли смо и ми да затворимо амбасаду у Триполију и вратимо особље као што је то учинило мноштво земаља. Ако нисмо, и ако је постојало нешто што не сме да се зна, онда је то врло чудно – оценио је Божиновић.

Међутим министарство и даље избегава одговоре, али не ставља ни кључ на браву Амбасаде Србије у Либији. На сајту министарства може се видети да отправник послова Градимир Гајић представља Србију у овој северноафричкој држави у којој источни и западни део контролишу различите политичке опције и њихове војске.

Ћутање најгоре

– МСП је дужно да да објашњење. Боље је било какво, него никакво. Тако ће заштитити сопствени ауторитет и спречити да људи причају “ко зна шта они раде”. Овако не наноси штета само себи унутар сопствене земље, већ и у свету, јер ће се и друге државе питати зашто се нешто крије – каже Милован Божиновић.

Д. Декић – Вести