Свет

Млади Норвежани као Срби – смрт Европској унији!

Британски “Економист“ сврстао је прошле недеље Норвешку у земље “супермоделе“ које ће свет у годинама које долазе проучавати. Србија је далеко од тога да постане супермодел-држава, али је по нечему блиска поменутој нордијској земљи. Последња анкета међу српским грађанима показала је да је подршка за улазак у Европску унију опала на 41 одсто, а Норвежани су ти који су одувек имали помешана осећања о европској заједници. На два референдума рекли су: “не, остајемо изван Уније“.

Професора Улфа Свердрупа, директора Норвешког института за међународне послове и водећег скандинавског стручњака за европска питања, новинари “Вечерњих новости“ питали су шта може рећи из искуства своје земље – када подршка за ЕУ интеграције једном почне да пада, може ли поново да расте?

– Јавно мнење о питањима ЕУ тежи да се љуља. То је, такође, случај у Норвешкој. Приметили смо да мишљење јавности има тенденцију да варира повезано са другим питањима, као што је економски учинак. У добрим економским временима, подршка чланству има тенденцију да опада, али у временима економске неизвесности подршка за чланство у ЕУ има тенденцију раста.

Који су главни фактори који су утицали да Норвежани изаберу да остану ван ЕУ – економија или им се није свиђала идеја управљања из Брисела? Чак и када је ЕУ добила Нобелову награду за мир, стотине Норвежана протестовало је против такве одлуке…

– Најчешћи аргументи оних који су против ЕУ односе се на заштиту пољопривреде и рибарства, страх од отвореног тржишта, као и забринутост да би чланство у ЕУ поткопало норвешку демократију. Они који су “за“ стављају већи акценат на безбедност, економски раст и чињеницу да је Норвешка припадала Европи. Ипак, погрешно је приказати Норвежане као евроскептичне. Референдум је био тесан, а Норвешка је блиско интегрисана у ЕУ кроз бројне споразуме. Узгред, на церемонији доделе Нобелове награде било је много више људи који су марширали у част награде него оних који су протестовали.

Постоји ли другачија перцепција ЕУ између младих и старијих у Норвешкој? У Србији су млађи људи, попут студената, противници ЕУ интеграција…

– Сличан образац се примећује и у Норвешкој. И овде се млађи бирачи више противе чланству у ЕУ него старији. Млади, такође, говоре да имају ограничено знање о ЕУ, а многи су равнодушни.
Иако се сама држала ван Уније, Норвешка је увек подржавала српски пут ка ЕУ. Верујете ли да ће Србија постати чланица ЕУ и да у Бриселу има искрене воље за пријем нових земаља после Хрватске и можда Исланда?

– Верујем да је дугорочни интерес Србије, региона и Европе да Србија уђе у ЕУ. То ће омогућити безбедност, размену знања и ресурса, и успоставити предвидив оквир за тржишта, инвеститоре и грађане. Међутим, у време европске кризе потпуно је разумљиво да ЕУ изгледа мање атрактивна када се гледа из Србије. Криза оставља ЕУ са мање способности да управља брзим проширењем. И даље верујем да ће на дужи рок ЕУ имати Србију као земљу чланицу.
По неким прогнозама Србија неће моћи да се придружи ЕУ за деценију. Како видите ЕУ за десет година, са мањим или већим бројем чланица?

– ЕУ је у кризи. Државе чланице покушавају додатно да интегришу еврозону, а то ствара извесне изазове за чланице које нису у еврозони. Неки доводе у питање предности чланства у ЕУ. Али, такође постоје огромне неизвесности и алтернативни трошкови одласка из Уније. Распад ЕУ биће вероватан само ако дође до колапса евра или колапса поверења међу државама чланицама. Чак и тада, и даље ћемо виђати доста европске сарадње. Ако погледате унапред десет година, глобална слика ће се вероватно променити тако да ће већи значај имати Кина, Индија и растуће силе. Из такве глобалне перспективе, верујем да ће многи Европљани мислити да треба да буду велики и уједињени с циљем да играју улогу у свету и да утичу на његов развој.


Шта мислите ко ће превагнути: истомишљеници холандског премијера Марка Рута који сматрају да ЕУ не би требало да буде као “Хотел Калифорнија“ из кога се никада не може отићи, или они који верују да Европа треба да се труди да буде “још чвршћи савез?“

– ЕУ ће се вероватно реформисати као резултат кризе. И у томе нема ничег новог, увек је еволуирала. Мислим да би требало избегавати стања или-или. Већ постоји доста флексибилности у ЕУ. Нешто од овога ће вероватно превладати. Али, верујем у ближу интеграцију еврозоне.

 

Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!