У време дахијског насиља Миленко је био најчувенији јунак преко Мораве тога кад Кара Ђорђе у Шумадији подиже народ Турке онда и Миленко подиже народ преко Мораве на оружје. Миленко је био вредан и добар па га народ послушао и устао на Турке.
Срби победе и ови побегну из Београда низ Дунав у градић Адакале. Кад су дахије побегле у Адакале буде заповеђено Миленку Стојковићу да иде за њима и да их побије а главе њихове да пошље у Београд. Старешини Адакала заповедио је турски паша да изда дахије. Миленко дође у вече и старешина Адакала покаже кућу у којој су биле дахије.
Он удари на њих похвата их и одсече им главе па однесе у Београд. Циганин коме је било наређено да на Дунаву опере крваве дахијске главе испусти нехотице Аганлину у воду те је однесе Дунав и тако се није могла донети у Београд.
Кратка историја
I tako, pošto su izdani od svoje sabraće Turaka, misleći da su na sigurnom, uhvaćeni su noću, verovatno na spavanju i bunovni i hrabrom akcijom desetostruko jačeg protivnika savladani. Ili je, možda hrabri i krvi žedan Milenko sam odsekao sve četiri glave, jednu po jednu a možda je i jednim zamahom uspeo, u jednom cugu da otfikari sve četiri! Zaista zla sudbina turskih dahija. Ona glava koju je ispustio trapavi Ciga, verovatno je Dunavom stigla do Crnog mora i do svoje postojbine – Turske!
Смео бих да се закунем да Аганлија није ни убијен! Много је тада мангупских радњи одрађено, а за време Милоша, ни броја се не зна колико је махинација овај урадио! Миленко је иначе пре устанка био “мартолоз” – србин официр у турској војсци !!!
вредан и добар па га народ послуша