Не будимо таоци евроунијатског режима!

Сваком слободномислећем србском родољубу, неспутаном партијским и другим партикуларним интересима и мерилима у промишљању суморне друштвене свакодневнице, одавно је јасно да актуелна владајућа гарнитура своју комфорну позицију на политичкој сцени дугује стратегији континуиране издаје србских националних и државних интереса. Издаја, иако замаскирана, првенствено заглушујућом буком електронских медија под контролом режима, некада се као елементарна непогода појави у свој својој наказности, коју ни највештије медијско спиновање не може да уклони. Управо минулих дана били смо сведоци задавања таквог подмуклог ударца србском националном самоосећању и патриотској свести, и то двојаког.

Први по подмуклости (а хронолошки други) ударац задат је у Бриселу, на последњој рунди преговора измећу представника србских власти и представника сепаратистичко-терористичке властодржачке структуре косовскометохијских Албанаца, спровођених под туторством надлежних институција Европске уније. Гласноговорници владе Републике Србије на сва звона огласили су ново „велико достигнуће“ у том процесу којем се крај само у црним слутњама назире: споразум о кретању моторних возила, којим су у исту правну раван постављена моторна возила са регистарским ознакама Републике Србије и она са регистарским ознакама самозване државе косметских сепаратиста. Њим је утврђено да моторна возила са регистарским таблицама издатим у Приштини могу да се крећу на територији Републике Србије ван Косова и Метохије само ако су симболи лажне државности прекривени белом налепницом, а да заузврат возила са регистарским ознакама Републике Србије по територији Покрајине могу да се крећу само уколико државне ознаке буду такође прекривене. О правној апсурдности оваквог документа излишно је и говорити, а да ће његово спровођење у дело загорчати ионако тегобан живот косовскометохијских Срба више је него очигледно. У аналима ововековне србске политике он ће бити једно од најубедљивијих сведочанстава бескичмењаштва, штеточинства и државотворне неодговорности актуелне србске владе.

Други ударац србским виталним интересима, или боље речено други фронт на којем се спроводи србско политичко самосакаћење, представља однос владе Републике Србије према заказаном референдуму о дану државности у Републици Српској. Иако човек не мора бити правник, нити правно подробно обавештен и проницљив како би схватио да је референдумско изјашњавање о унутрашњем питању од велике важности за Републику Српску допустиво и оправдано изван сваке разумне сумње, актуелни премијер ни овим поводом није пропустио прилику да, зарад „европске будућности“ Србије поткопа напоре легитимних представника србског народа ван Србије да се изборе за своја права. Дејтонски мировни споразум и остала нормативно-правна акта међународног ранга која се односе на бившу југословенску републику Босну и Херцеговину, као и комплементарна акта државног ранга дају за право сваком државнику Републике Србије да по питању најављеног референдума буде на страни политичких представника Републике Српске (Богу хвала, јединствених у свом ставу без обзира на партијско-политичка размимоилажења по другим питањима). О његовој обавези која проистиче из статуса Републике Србије као потписника и гаранта мировног споразума да и не говоримо! На жалост, актуелни премијер је одлучио да заузме становиште србских непријатеља. Један од његових типизираних аргумената, варираних овим поводом, гласи отприлике овако: не може Србија (читај: србско самоубилачко срљање у ЕУ) да буде талац референдумског авантуризма политичара из Републике Српске.

Питање референдума у Републици Српској ни по којем сценарију политичких догађаја не може грађана Србије превести у таоце нечије политике. Не постоје ни правни ни било какви логички одрживи аргументи у прилог таквог става. Дејтонски мировни споразум, Устав Босне и Херцеговине као његов интегрални део, Устав Републике Српске и остала правно-политичка документа старија су од сваке политичке номенклатуре која се, са правом или противправно („насилно-правно“), бави проблемом државног празника Републике Српске. То важи за све, од номинално србских политичара до представника западних центара моћи у БХ институцијама – високог представника , чиновнике OHR и иних. Докле год се србски политичари у Републици Српској крећу унутар простора омеђеног наведеним правно-политичким оквиром, нема основа за причу о таоцима. У ствари, може се причати само о грађанима и Србије и Републике Српске као о таоцима једне многоструко банкротиране евроунијатске политике: морално, културно, безбедносно, економски и на сваки други начин. Тако посматрано, и став србског државног врха према питању референдума израз је одсуства јасних државотворних и државочуварних оријентира у вођењу политике на дужи рок.

Због свега тога, Свесрбска народна организација „Срби на окуп“ као заједница светосавских родољуба, пружа снажну и недвосмислену подршку организаторима референдума у Републици Српској и позива грађане Републике Српске да масовно изађу на референдум и дају свој глас за 9. јануар као Дан Републике, а против правног насиља Уставног суда БиХ и његових иностраних покровитеља. Све своје наде полажући на Господа, дајемо свој мали прилог за све што је Њему угодно, по праву и правди, и на корист нашег многострадалног народа.

Како радили, тако нам Господ помогао!
Уз Божју помоћ догодине у Призрену!