ГРАД је у мају ове године уништио или оштетио усеве на око 15.000 хектара њива, башта и воћњака у Србији. Пошто је јун још градоноснији месец, очекујемо још штете. Нови контингент ракета стиже у року од месец дана, али неће бити довољан. Србију поново „убија“ град, јер слуха за превентиву и заштиту нема све док лед не изгребе лак аутомобила у Београду.
Овако за „Новости“ говори Ђорђе Кардум, помоћник начелника Управе за управљање ризиком за противградну заштиту у Сектору за ванредне ситуације МУП Србије, који упозорава да ће у јуну штете бити још веће, јер многе станице немају потребан број противградних такета.
Стручњаци указују да је у сезони с просечном количином падавина неопходно 12.000-13.000 ракета за ефикасну одбрану од градоносних облака. Прошли месец, у коме је током 20 дана падао град, дочекали смо с 5.700 пројектила, што је у најбољем случају била половина потребног броја.
– Сада сви питају нас из Сектора зашто нема ракета, јер не знају да смо ми још у новембру прошле године рекли да је неопходно 10.000 пројектила. У фебруару је постало јасно да новца из буџета нема, па је Сектор сам набавио 3.800 ракета из Фонда за ванредне ситуације, иако он није томе намењен. Још тада смо узбунили све људе које Сектор има у Србији и апеловали на локалне самоуправе да се и саме укључе у набавку ракета, иако то није њихова обавеза – открива Кардум.
До сада је испаљено 2.610 ракета, а у наредном периоду могу да рачунају на „појачање“ од само 1.850 пројектила.
ЦЕЊЕНИ У КОМШИЛУКУ СТРУЧЊАЦИ за противградну заштиту у Сектору за ванредне ситуације већ две године раде без дана одмора за време сезоне.
– Две године радимо на међународном пројекту по позиву из Мађарске, која је заинтерсеована за стварање заједничке противградне мреже са Србијом. Они сматрају да је наш систем одбране изузетно добар, а о томе говори и европска награда коју смо добили за овај пројекат. Нажалост, више нас цене у комшилуку него код куће – каже Ђорђе Кардум.
– Коментар није потребан, бројке саме говоре. „Нове“ ракете чини 950 неиспоручених комада од оних 3.800 које је купио Сектор и око 900 које је двадестак општина купило о свом трошку. Јасно је да то неће бити довољно – указује Кардум.
У овом тренутку Србија има 6.250 ракета, у просеку 3,8 по једној од 1.603 активне станице. Проблем је што градоносни облаци не прете статистику, већ ћуди природе, па често иду истом путањом где су ракете већ истрошене.
– То се десило и 11. маја у западној Бачкој, где су два градоносна облака наишла у размаку од сат времена. На први је испаљено 120 пројектила и неутралисан је, али је за други преостало само 20 ракета. Пошто резерве није било, добили смо по површини највећа оштећења у једном дану – објашњава Кардум.
Он наглашава да је неопходно што пре донети закон о протвградној заштити, да би се најзад рашчистило шта је чији посао.
– Више од 90 одсто општина одазвало се нашем апелу да стимулишу рад стрелаца, иако то није њихова обавеза. У овом стању без закона стрелци имају уговор с Републичким хидрометеоролошким заводом и хонорар од 4.000 динара, који се, што је тотално неоправдано, није мењао од 2009. године – наглашава Кардум.
ГЛУВИ ТЕЛЕФОНИ ПОЧЕТКОМ априла било је јасно да нас чека сезона натпросечних падавина, кажу у Сектору.
– Тад је одржана ванредна седница Републичког штаба за ванредне ситуације. На њој је поновљен захтев и донет закључак да Министарство финансија хитно сагледа могућност за набавку 10.000 ракета. На овај захтев још није стигао одговор – констатује Кардум.
У нацрт закона о противградној заштити је уграђена идеја да брига о стрелцима и противградним станицама пређе на локалну самоуправу, а да на држави треба да остане брига о набавци ракета, одржавању радарских центара и, нормално, о кадровима који то треба да раде.
Тренутно у Сектору има само 55 одсто од потребног броја метеоролога који треба да прате опасне облаке на радарима.
– У нацрту је предвиђена и одређена надокнада за противградну заштиту према хектару обрадиве површине, јер није у реду да исте трошкове сносе мали фармери и комапаније које имају хиљаде хектара, а месецима не плаћају добављачима међу којима су и сељаци, а продају нам скупу храну – закључује Кардум.
Новости
