Американци шпијунирају цео интернет

Вашингтон – Само дан после открића да преко тајног судског налога Национална безбедносна агенција (НСА) прати саобраћај телекомуникационог оператера „Верјзон”, „Вашингтон пост” и британски „Гардијан” објавили су да су америчке тајне службе директно прикључене и на сервере девет водећих интернет компанија САД, које су интернет сервиси и целом свету. Одатле се рутински надгледају све комуникације, почев од електронске поште, преко аудио и видео разговора, фотографија, па до евиденције шта све корисници претражују на светској мрежи.

Овај надзор, наравно, аутоматски врше машине – други компјутери са специјалним програмима – који увек могу да упале црвену лампицу и обавештајним оператерима скрену пажњу на неког појединца. „Усисавање” ових података, према документу којег су прексиноћ објавили „Вашингтон пост” и „Гардијан”, обавља се директном повезаношћу на системе „Мајкрософта”, „Јахуа”, „Гугла”, „Фејсбука”, „Палтолка”, АОЛ, „Скајпа”, „Јутјуба” и „Епла”.

Програм носи име „Призма” и нова је верзија тајног програма, из 2007. председника Џорџа Буша, Обаминог претходника. Осим директних извршилаца и врха тајних служби, познат је и председнику и његовим најближим сарадницима, као и неколицини сенатора који су посебном заклетвом обавезани да о томе ћуте.

Програм је формално одобрио специјални суд, чије се одлуке не публикују. Званично, надзор се врши само над страним саобраћајем, али пошто кроз исте сервере пролази и домаћи, забачена мрежа орвелијанског надзора је свеобухватна.

Легално покриће за ово постоји у Патриотском закону донетом непосредно после 11. септембра 2001, али су детаљи тајни. Зна се једино да власти нису више обавезне да надзор који врше оправдавају „разложном сумњом”, већ је покриће широко дефинисано као „очување националне безбедности”.

Касно у четвртак ноћу, директор свих обавештајних служби САД Џејмс Клапер рекао је да су „информације прикупљене овим програмом међу најважнијим и највреднијим страним обавештајним информацијама” и да се користе да би се „нација заштитила од многих претњи”. Програм је, по њему, „у целости легалан” и његово неовлашћено откривање је „за сваку осуду”, јер „доводи у питање важне аспекте безбедности Американаца”. Клопер је додао и да оно што су два листа објавила о „Призми” – „садржи много нетачности”.

Већина поменутих интернет компанија демантовала је да зна за „Призму”, уз објашњење да дозвољавају директан приступ својим серверима, већ само излазе у сусрет судски верификованим захтевима за информације о конкретним корисницима, и то тек пошто се претходно увере да је све легално.

„Никад нисмо чули за ’Призму’”, саопштили су из „Епла”. „Ми веома бринемо за сигурност података својих корисника и властима их откривамо стриктно по закону, после пажљивог разматрања сваког захтева. Ми немамо ’споредна врата’ кроз која влада може да приступи нашим подацима”, саопштио је „Гугл”.

Документ на ком се заснивају извештаји „Вашингтон поста” и „Гардијана” у ствари је једна „пауер поинт” презентација (колекција са 40 слајдова) на којима су графикони и бројке које објашњавају механизам извлачења података. Документ је наводно намењен обуци обавештајаца који раде у програму „Призма”.

У једном слајду се констатује да се 98 одсто података добија од „Јахуа”, „Гугла” и „Мајкрософта” (који је власник популарног „Скајпа”), уз напомену да „треба да пазимо да не нанесемо штету овим изворима”. Напомиње се и да је „Призма” један од најиздашнијих извора за дневне обавештајне извештаје председнику, као и да обезбеђује материјал за сваки седми извештај који по другом каналу НСА припрема за узак круг корисника у Белој кући.

„Призма”, како констатује „Вашингтон пост”, спада у категорију „операција из специјалних извора” са којима се „традиционално сарађује”, а којих је од 1970. било око стотину.

Иако је са становишта америчких закона све легално, ова открића имају несумњиво негативну политичку димензију, пре свега за председника Барака Обаму, јер показују да је током његовог мандата знатно проширено оно што је као председнички кандидат оштро критиковао. Овим поводом се подсећа и на његова обећања о транспарентности из првог инаугурационог говора. Си-Ен-Ен је, као циничан коментар на све то, показао једну фотосинтезу његовог и лика председника Буша, са потписом „Буш В. Обама”.

„Ова врста праћења може да открије много личних и интимних података о неком појединцу”, констатује се у подужем уводнику „Њујорк тајмса”. „То што се овакав надзор олако одобрава – при чему америчка јавност нема представу да власти то користе – фундаментално мења однос између појединаца и државе и поништава уставне принципе…. Ми не доводимо у питање легалност Патриотског закона и судских налога, али се оштро противимо њиховом коришћењу на овај начин”. Уводник констатује и да је Обама у овом погледу „изгубио сваки кредибилитет”.

Постојање „Призме”, оцењује „Вашингтон пост”, показује и како су закони и пракса надгледања еволуирали од појединачних сумњивих „мета” ка техници систематског и масовног прикупљања података о свима. Ово је свакако и ударац пословној репутација америчких интернет компанија, које често истичу да им је заштита приватности корисника „приоритет”.

На другој страни, ово је још већи ударац тајновитој НСА (чију скраћеницу неки преводе и као „непостојећа безбедносна агенција”), иначе војној служби, чији се број запослених процењује на између 35.000 и 50.000. Њена централа је у Форт Миду, на око 40 минута вожње од Вашингтона, а у току је изградња њеног новог прислушног центра у пустињи државе Јута који ће коштати две милијарде долара. Буџет НСА се не објављује, а процењује се између осам и 10 милијарди долара.

Њена пажња ће се следећих дана свакако усмерити на то ко је „Гардијану” (конкретно, Грину Гренвалду, бившем адвокату а данас независном новинару и блогеру који сарађује са „Гардијаном”), доставио два изузетно осетљива документа. То је морао бити неки незадовољник из уског круга оних који су имали приступ овим архивама.

 

Политика