Став

Нелогичности у Закону о оружју

Jављам се поводом текста „Истиче рок за замену оружних листова”, господина Озрена Милановића, објављеног у „Политици” од 11. фебруара Једина законска обавеза старих власника регистрованог оружја прописана је чланом 50 Закона о оружју и муницији, који обавезује власника регистрованог оружја да до 5. марта 2020. године поднесе захтев за издавање исправе (1.500 динара) и донесе одговарајуће лекарско уверење.

Како је из ове законске одредбе, која је потпуно јасна, Министарство унутрашњих послова закључило да може од власника тражити да испочетка крену у процес као да су сада набавили оружја чији су већ регистровани власници, да плате таксу у висини од 5.000 и нешто динара, да поново пролазе безбедносну проверу, коју су већ претходно прошли, да донесу уверење да нису осуђивани (да јесу, оружје би им по закону већ било одузето), да траже положене курсеве за руковање оружјем, то само Министарство може да зна, па их треба питати који им је правни основ за све наведено, јер у закону тако нешто не стоји.

Да би грађанин добио одобрење за набавку оружја за личну безбедност, мора за то имати оправдан разлог, тј. мора убедити МУП да му може бити угрожена лична безбедност због природе посла или других околности (члан 11,  под 8) закона. Истовремено, када набави оружје, не сме да га носи са собом (осим ако има дозволу за ношење, што је реткост),већ мора да га држи на адреси становања, тако да нико други не може дође у посед тог оружја. Недостаје само гаранција МУП-а да ме нико неће напасти ван моје куће. Било би веома интересантно да Министарство објасни ово решење.

Ако власници не могу носити оружје са собом, већ га држе у кућама и сефовима, каквог смисла има мењати исправе? Коме ће власници оружја показивати те исправе и којом приликом? Да ли се овде ради о томе да се под фирмом замене исправа спроводи разоружавање легалних власника оружја, чија је то идеја и шта је крајњи циљ такве активности?

Посебно је питање зашто се такса за пиштољ и карабин разликује од таксе за ловачку или малокалибарску пушку. Да ли то ико може да објасни? А тек решење по коме грађанин који је служио војску мора да иде на обуку за употребу ловачког карабина. Па ја сам у војсци три месеца сваког дана расклапао и чистио М48. А ови сада траже обуку од неколико сати. И када прођеш обуку за карабин, ти не можеш руковати малокалибарском пушком, те ти за њу треба посебна обука.

Мирослав Јеремић,
Београд

Политика.рс

фото:  Gratisography

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!